МИЛО Матеј (Matei Millo)

МИЛО Матеј (Matei Millo) – румунски драмски писац (Столнићени-Пражеску, 25. XI 1814 – Букурешт, 9. IX 1869). Одмалена је учио грчки, француски и немачки језик, а у контакт са сценом дошао је већ у раној младости. Отпутовао је у Париз са намером да студира политичку економију или да постане инжењер. Међутим, тамо га је надасве привлачио позоришни живот, па је, по свој прилици, и наступао на сцени позоришта „Бобино“, али и по разним местима у провинцији. Вративши се у земљу потпуно се посветио позоришту. Сви су му признавали таленат, чак и они који су са њим водили жестоке полемике опонирајући његовим схватањима театра. Пошто се залагао да се на сцену износи сама животна истина сматран је правим реформатором. Наметнуо се и реалистичком интерпретацијом улога насупрот романтичарском маниру који је тада владао. Свој уметнички лик је изградио на комедијама, сатирама и водвиљима. Драмски опус му је уско повезан са глумачким и редитељским радом. Први драмски текст му је водвиљ Војна прослава. Нешто су познатија дела Липов камен и Романтични поета, али је незапамћен успех доживео 1848. премијерном изведбом прве румунске оперете Баба хрка (Babă hîrcă) по његовом тексту и у којој је играо насловну улогу. Ова оперета се дуго задржала на репертоару, а у СНП је извођена 1899. и 1909. под насловом Врачара и са музиком Даворина Јенка. М. је био веома оштар сатиричар. Критиковао је политикантство, демагогију, корупцију, лажирање избора, често са јасним алузијама на рачун монархије. Његов водвиљ Воде Вакарештија сматра се првим румунским ревијским спектаклом. Међу фарсама и комедијама које је написао истичу се: Мило мртав, Мило жив (1876), Стара одела или Политичке крпице, те водвиљи Ђавоља женска и Самсон и Спиридон. Превео је на румунски мноштво француских драмских дела, између осталих и Молијера. Његови текстови одликују се спонтаношћу и обртима који доводе до смешних ситуација, при чему се умешно служио игром речи. Имао је истанчано осећање за актуелност и био је вешт у исмевању разних животних и друштвених појава свог времена.

С. А.