МИЛАНОВИЋ Миодраг

МИЛАНОВИЋ Миодраг – оперски певач, баритон (Београд, 9. IV 1947 – ). Школовао се у Бгду, где је дипломирао на Електротехничком факултету 1972. и потом предавао у средњој електротехничкој школи „Никола Тесла“ до 1977. Певање је учио приватно, код ујака, првака Београдске опере Јована Глигоријевића (в). Почео је са наступима у Камерној опери ФМУ у Бгду (1977), а на новосадској сцени први пут се појавио 6. V 1978. у улози Жоржа Жермона у Вердијевој Травијати после чега постаје солиста Опере СНП (од 1. IX 1978). На XII такмичењу југословенских музичких уметника у Згбу (1978) освојио је трећу награду у категорији соло – певања, а као изабрани представник бивше Југославије, успешно је наступио на међународној смотри младих оперских певача у Остендеу (1979). „Поред мужевног изражајног сонорног гласа, открио је и дар за уобличавање карактера и ситуација, уз управо примерну дикцију. Те су одлике у његовом каснијем развоју и успону, до носиоца скоро целог првог баритонског фаха, и то оног најређег и најцењенијег, драмског, биле од несумњивог заначаја, тако да се данас о М. може и мора говорити не само као о нади, него и као реалној вредности, која ће врло брзо стати у први ред југословенских солистичких актера“ (књижица Миодраг Милановић, у издању СНП, б. г.). Гостовао је у оперским кућама бивше Југославије, певао на Летњем оперском фестивалу Ријека – Опатија – Пула, Дубровачким летњим играма, осијечким Аналима, Мајским оперским свечаностима у Скопљу, Граду Театру (Будва), Бемусу, а наступао је и у Италији, Белгији, Мађарској и Румунији. Као директор опере СНП (два пута), чинио је видне помаке у репертоарској политици и доследно се залагао за извођење српског музичко-сценског наслеђа. Бавио се преводом, адаптацијом, режијом и писањем оперских либрета и објавио више написа из српске музичке и књижевне прошлости у дневној и стручној штампи. Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ добио је 2004, а статус „Заслужни уметник опере“ стиче 2006. По одласку у пензију, 1. II 2007, у НСаду је основао Камерно музичко друштво са којим је приређивао оперске једночинке, комаде с певањем и концертне програме под називом „Српска певана реч кроз векове“, чији је аутор, водитељ и извођач.
УЛОГЕ: Риголето, Набуко, Кнез Игор, Евгеније Оњегин, Фалстаф, Алеко (у истоименим операма), Родриго (Дон Карлос), Јаго (Отело), Гроф Луна (Трубадур), Жермон (Травијата), Ренато (Бал под маскама), Амонасро (Аида), Мелитоне (Моћ судбине), Скарпиа (Тоска), Ескамиљо (Кармен), Енрико (Лучија од Ламермура), Стефано (Вива ла мама), Леско (Манон), Алфио (Кавалерија рустикана), Тонио (Пајаци), Томски (Пикова дама), Ебн-Хакија (Јоланта), Салијери (Моцарт и Салијери), Кецал (Продана невеста), Дулкамара (Љубавни напитак), Бартоло (Севиљски берберин), Калман жупан (Барон Циганин), Кмет (Мајска ноћ), Краутман (Доктор и апотекар), Сима (Еро с онога свијета), Светозар Ружичић (Покондирена тиква).
ЛИТ: И. Славичек, Тако се ради опера!, Казалиште, Осијек, 16-31. V 1977; Ђ. Шаула, Лекција с правог мјеста, „ANNALE ’77“- KRITIKA, Осијек, мај 1977; M. Барбиери-Јелача, Игра младости и глазбе, Вјесник, Згб, 9. VI 1977; С. Ђурић-Клајн, „Свилене лествице“, Ђоакино Росини, Политика, 24. V 1978; М. Хаднађев, „Доктор и апотекар“ Карла Дитерса фон Дитерсдорфа, Позориште, НСад, 20. IV 1979; A-м, Ook Russen op belcanto, De Standaard, Oostende, 9. VIII 1979; А-м, Жермон, Скарпиа, млинар Сима, Казалиште, Осијек, 1980, бр. 147, с. 4; Ј. Коџабашија, Две дела во една вечер, Нова Македонија, Скопље, мај 1980; Ј. Мартинчевић-Липовшчан, Различитост успјеха, Вјесник, Згб, 2. VI 1980; Н. Туркаљ, Они који долазе, Око, Згб, 12 – 26. VI 1980; R. della Torre, Un dramma d’amore, Messaggero Veneto, Udine, 6. IX 1980; М. Адамов, Пуно срце песме – већ је време!, Дневник, 3. VI 1981; Е. Гвоздановић, Сјај у очи, Дневник, 18. VI 1981; М. Путник, Чекајући Риголета, Дневник, 5. VII 1981; И. Киригин, „Еро“ за домаћу и страну музику, Нови лист, Ријека, 12. VI 1982; Т. Петровић, Квалитет „Ери“ дали гости, Нови лист, Ријека, јун 1982; Е. Гвоздановић, Набуко победио Прометеја, Дневник, 13. VI 1983; Б. Хложан, Музика за сва чула, Глас омладине, 17. V 1983; П. Анагности, Вечити изазови, Борба, 23. V 1983; П. Анагности, Трагање за тоталним театром, Око, Згб, 9-23. VI 1983; Д. Плавша, М. М, баритон, Центар за културу Врачара, 17. I 1984, Pro Musica,Бгд, 1984; М. Адамов, Сугестивна новина, Дневник, 22. IV 1984; С. Турлаков, Тумач домаће соло песме, Борба, 3. II 1984; Д. Плавша, Велики уметнички догађај, Политика, 7. XI 1985; В. Шале, Оперско чудо на Сави, Илустрована политика, Бгд, новембар 1985; С. Турлаков, Подвиг младости, Новости, 9. IV 1986; П. Анагности, Спектакл јaрких боја, Одјек, Сарајево, јануар 1988; М. Адамов, Високовредни музички догађај, Дневник, 12. VI 1988; С. Турлаков, Успјех, унаточ ризику, Око, Згб, 16 – 30. VI 1988; Ђ. Шаула, Моћ склада, Вјесник, Згб, 25. II 1989; Б. Радовић, Стерија новог звука, 7. VI 1993; С. Турлаков, Најзад успех, Експрес, 7. VI 1993; Н. Савковић, Величина изведеног дела, Дневник, 11. VII 1993; А-м, Деведесет година српске опере, Јединство, Приштина, 11. I 1994; П. Самарџија, Христићев „Сутон“, Политика експрес, Бгд, 3. II 1994; В. Мићуновић, Окретање сопственој баштини, Политика, 7. III 1994; М. Адамов, У сенци „Пајаца“, Дневник, 21. IV 1994; Д. Цвијовић, Арије над морем, Побједа, Подгорица, 2. VII 1994; Б. Хложан, Оперска бајка, Дневник, 11. X 1994; К. Бабић, Хомогени новосађани, Новости, Бгд, 17. X 1994; Б. Бута, Опера и балет Српског народног позоришта, Алманах позоришта Војводине 94/95, НСад, 29, с. 40; Р. Стојановић, Отворена кућа, Новости, 28. II 1995; М. Маргинеану, „Suntem de ambele parti primitori si tinem unii la altii“, Renasterea banateana, Темишвар, 12. V 1995; М. Адамов, Значајан допринос прослави Доницетијевог јубилеја, Позориште, април/мај/јуни 1997, број 8/9/10, с. 24; А. Еберст, Музички бревијар Новог Сада, НСад, 1997, с. 84; Т. Медић, Код Феме на балу, Блиц, Бгд, 15. I 1998; В. Солдатовић, Терапија за сва времена, Новосадски недељник, 5. X 1998; В. Мићуновић, Пола века живота Опере, Политика, 16. X 1998; Б. Хложан, Музичка драма, Дневник, 2. III 1999; Б. Хложан, Пушкин као инспирација, Дневник, 16. III 1999; Б. Хложан, Праизвођење „Алека“, Дневник, 20. XII 1999;  Н. Савковић, Српска певана реч кроз векове, Дневник, 16. XI 2001; М. Адамов, Дух народне уметности, Дневник, 4. III 2002; С. Продановић, Баланс стандардног и мање познатог, Грађански лист, 4. X 2002; З. T. Мирковић, Заборављени композитор, Вечерње новости, Бгд, 20. XII 2003; С. Турлаков, Боље икад – него никад, Српске народне новине, Будимпешта, 25. XII 2003; M. Ћирић, Блистава премијера, Политика, 28. XII 2003; Б. Хложан, Од комике до лиричности, Дневник, 3. VI 2006; О. Панди, Покондирена тиква, Magyar Szo, Двоброј за 10/11. VI 2006; Н. Пејчић, „Јабука“ о српским обичајима, Дневник, 11. I 2007; С. П. М, Штраусова „Јабука“, Грађански лист, 26. I 2007; Д. Пејовић, Љубав, посвећеност и тимски рад, Позориште, НСад, 146. сезона/март, 2007; З. Т. Мирковић, Верона у српској Атини, Новости, Бгд, 14. V 2007; З. Т. Мирковић, Париски аплауз за „Приштинску фонтану“, Новости, 16. V 2007; И. Б, Штраус и Јенко, у част српске певане речи, Дневник, 30. VIII 2007; З. Сурла, Штраусова „Јабука“ у Србији, Грађански лист, 9. VI 2008; Ђ. Радојковић, Трагом српских народних мотива, Грађански лист, 27. VI 2008; Н. Пејчић, Вечне муке с дуговима, Дневник, 18. I 2013; С. Стефановић, Трбушни плес у опери, 24 сата, НСад, 18. I 2013; Н. Пејчић, Србима остављен огроман композиторски багаж, Дневник, 16. XI 2014.
В. В.