МИЛАДИНОВИЋ Душан

МИЛАДИНОВИЋ Душан – диригент (Суботица, 20. II 1924 – Линц, 30. XII 2007). Отац Слободан био је адвокат, мати Јелена рођ. Кантор. Супруга му је била Милица рођ. Тројановић, првакиња Београдске опере, а њихов син Дејан позоришни редитељ. После основне школе, гимназије и средње музичке школе „Мокрањац“ завршио је Музичку академију у Бгду: на одсеку соло-певања, у класи Јелке Стаматовић-Николић, дипломирао је 1948, а на одсеку дириговања-композиције, у класи Крешимира Барановића, дипломирао је 1953. Још као дете је са занимањем гледао представе НПДб када је гостовало у Суботици, а како је током окупације због материјалних прилика био принуђен да се запосли – радио је 1943. као корепетитор у Опери београдског НП, што га је дефинитивно определило за музичку сцену. Од 1949. је запослен у београдској Опери као диригент, од 1964. и шеф Оркестра и први диригент (у међувремену, од 1969. до 1973, био је и директор Опере). Као диригент је учествовао у формирању Опере у Каиру и у њој наступао повремено од 1960. до 1964. Као сталан гост био је ангажован у Опери СНП од 1964. до 1968. Са Операма Бгда и НСада, а и самостално, гостовао је у Згбу, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Нишу, Ријеци, Пули, Сплиту, Дубровнику, Осијеку, Суботици, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Крагујевцу, Ваљеву, Ужицу и Чачку, а у иностранству у Ослу, Копенхагену, Варшави, Букурешту, Софији, Варни, Солуну, Атини, Александрији, Каиру, Палерму, Катанији, Венецији, Модени, Лозани, Бечу, Братислави, Брну, Едимбургу, Мадриду и Барселони. Наступао је са симфонијским оркестрима и са хором „Београдских мадригалиста“ и као клавирски пратилац певача (у Женеви, Каиру и Софији). Од 1957. до 1963. предавао је дириговање и корепетицију на београдској Музичкој академији. Од 1947. је члан Удружења музичких уметника Србије. Са италијанског, руског, француског, немачког и мађарског преводио је оперска либрета (Дон Карлос, Отело, Набуко, Моћ судбине, Самсон и Далила, Сорочински сајам, Марта, Госишња доба, Јованка Орлеанка, Банк Бан). Компоновао је соло-песме, кантату Зулејима, музику за драмске комаде и балет Одбачена. Носилац је Ордена рада са златним венцем; НП у Бгду га је више пута наградило за дириговање: 1969 (Кнез од Зете), 1974 (Плавобради), 1976 (Турандот) и 1978 (Фалстаф), а 1975. добио је Награду Савеза културно-уметничких друштава Бгда за дугогодишњи рад са аматерима. Поред стандардног оперског репертоара, у Бгду и НСаду се залагао за извођење домаћих аутора (М. Логар, П. Коњовић, С. Рајичић, С. Христић, Р. Бручи, Д. Радић, М. Келемен). Пензионерске дане је, до краја живота, проводио у Линцу, где је сарађивао са тамошњим црквеним хором.

ДИРИГОВАЊА: Кавалерија рустикана, Дон Карлос, Пајаци, Мадам Батерфлај, Годишња доба, Холанђанин луталица, Демон злата, Крчаг, Набуко, Кнез од Зете.

ЛИТ: Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; Г. Дивљак-Арок, Први Вагнер на новосадској сцени, Дневник, 14. I 1965; Д. А., Премијера „Холанђанина луталице“, Дневник, 14. I 1965; Г. Дивљак-Арок, Трагедија Црнојевића, Дневник, 11. X 1966; В. Миросављевић, У суботу на „Набуку“ испред 100.000 посетилаца, Дневник, 6. III 1968; А-м, Умро Душан Миладиновић, Блиц, 31. XII 2007; А-м, Преминуо Душан Миладиновић, Политика, 3. I 2008.

В. В.