МЕСНИ ПОЗОРИШНИ ОДБОРИ ДРУШТВА ЗА СНП

МЕСНИ ПОЗОРИШНИ ОДБОРИ ДРУШТВА ЗА СНП – Идеја о МПО никла је пре но што је СНП основано. У чланку Шта нам сад ваља чинити за наше позориште? („Србски дневник“, 7. V 1861) Јован Ђорђевић (в) предлаже да се у већим местима у Угарској у којима има Срба организују месни одбори. У време објављивања чланка, у Великом Бечкереку већ постоји такав позоришни одбор. У јесен 1861. биће формиран МПО и у Осијеку; позната су чак и имена чланова овог одбора, једног од првих који су образовани већ на самом почетку рада СНП. После оснивања СНП, када је српска народна позоришна дружина увелико приређивала представе и одлазила на гостовања, Позоришни одбор Српске читаонице 28. I / 9. II 1862. решава да места која желе да им СНП дође на гостовање треба да образују свој позоришни одбор који би се бринуо о свим потребама дружине и о новчаној манипулацији у вези с њеним радом и гарантовао приход којим би се могли покрити сви трошкови представа и глумачког ансамбла, укључујући и плате чланова дружине за време док онде бораве; морали су се, такође, старати и о подвозу глумаца и реквизите, о њиховом смештају, и дозволити глумцима да се сваке две недеље држи по једна представа у њихову корист (корисница – „бенефис“). У § 23. Устава ДСНП, чију је основну верзију утврдила Оснивачка скупштина Друштва, одржана 29. и 30. V (10. и 11. VI) 1862, предвиђена је институција МПО у местима у која СНП иде на гостовање, састављених „из чланова самога Друштва или, где таквих нема, из других родољуба“. За кратко време образовани су затим МПО у свим местима у којима је СНП гостовало 1862. и 1863, а касније су таква тела установљена и у осталим местима у која је СНП одлазило да гостује. О томе је нарочито водио бригу Јован Ђорђевић, који је за време боравка са дружином у појединим срединама долазио у непосредну везу с предузимљивим и према Позоришту расположеним мештанима и придобијао их за рад у одбору. Током времена су се из одлуке Позоришног одбора Српске читаонице у НСаду од 28. I / 9. II 1862. искристалисале и учврстиле, као неписано правило, дужности и обавезе МПО: да обезбеде и организују превоз чланова српске народне позоришне дружине, њиховог личног пртљага и позоришних малобројних декорских објеката, реквизите и гардеробе од места у којем су боравили до места у којем треба да гостују; да се побрину за смештај чланова чим стигну у место гостовања; да обезбеде салу са позорницом у којој ће се давати представе или, ако је летње време, да изграде „арену“ (летњу позорницу, на отвореном) са довољно седишта за публику и са осветљењем које ће омогућити извођење представе и њену видљивост; да рекламирају сваку представу, плакатима или на други начин; да уписују претплатнике на циклус представа, организују дневну продају улазница и скупљају добровољне прилоге за ДСНП; да убиру цео приход и исплаћују све расходе Позоришта, укључујући и плате чланова дружине за време боравка у њиховом месту; да набављају све што је неопходно за извођење представа и, уопште, да воде бригу о СНП и његовим потребама докле год се српска народна позоришна дружина налази у њиховој средини. МПО се, уз то, договарао с управитељем дружине и редитељима који ће комади бити приказани за време гостовања, али је о редоследу представа одлучивао управитељ. Томе још треба додати и организовање разводничке службе, помоћ дружини при ангажовању музике, хорова и статистерије, везу с властима у месту. По одласку Позоришта из места гостовања МПО је престајао с радом, а обнављао се приликом наредног доласка дружине у исто место. Треба имати у виду да шездесетих и седамдесетих г. XIX века на територији на којој је СНП гостовало није било железнице, а да електричног осветљења неће бити ни у градовима на томе подручју све до деведесетих (у неким мањим местима ни до почетка XX века). Сале и сцене су осветљаване старинским свећама или петролејским лампама, доцније, пре увођења електричног, плинским осветљењем, и то опет само у градовима. Ни колски путеви нису били погодни: скоро по правилу некалдрмисани, изровани, у кишне дане блатњави, са јаругама пуним воде, а у зимске дане прекривени снегом и поледицом. У таквим условима је СНП, у оно време, путовало из места у место обављајући своју културну и националну мисију, а у тим околностима су га МПО у прве две деценије по оснивању преузимали, доводили у своје место и омогућавали му да приређивањем представа остварује свој програм, не тражећи за то никакву накнаду, радећи све ове сложене и одговорне послове потпуно бесплатно. По завршетку гостовања, одбор је састављао обрачун свих прихода и расхода: ако је било вишка, „зарада“ је предавана рачуновођи дружине или је непосредно слата централној благајни у НСад; ако је пак било дефицита, „мањак“ је покриван дотацијом Фонда ДСНП – УО ДСНП одмах је слао новац МПО да се непокривени део расхода ликвидира. Одбори су неретко покушавали, кад год су могли, да и сами ликвидирају дефицит поновним скупљањем прилога од појединаца и организација, и у томе су њихови чланови као прилагачи давали пример осталима. Заслуга је МПО што је СНП у периоду 1861-1914. могло бити „позориште за цео народ и што је непрекидно гостовало у великом броју места у Банату, Бачкој, Срему и Славонији; без њих СНП не би могло бити оно што је било, без гостовања се, највероватније, не би могло ни одржати. Због тога су постојање и рад МПО били од судбоносног значаја за егзистенцију и рад СНП у најтежим деценијама његове историје. Прва кодификација организације, рада и задатака МПО извршена је много доцније. На Главној скупштини ДСНП 25. VIII / 6. IX 1894. др Душан Петровић из Новог Бечеја предлаже да се израде правила којима ће се регулисати однос ових одбора према УО ДСНП. Већ на наредној скупштини, 22. VII / 3. VIII 1895, на предлог УО, усвојена су Правила о месним позоришним одборима. Тај први нормативни акт којим се регулишу статусна питања одбора има свега седам параграфа: њима се утврђују „права, дужности и делокруг МПО и њихов одношај према централном управном одбору“. Правилима је предвиђено да „месни позоришни одбор има свог председника или заменика му, бележника, благајника и онолико чланова колико се, према месним приликама, за потребно нађе“. У акту је, у том погледу, безмало у целости озваничена дотадашња скоро тридесетпетогодишња пракса у раду МПО; новина у Правилима била је што су прецизно утврђена права и дужности одбора као колективног тела, председника, бележника (записничара), благајника и чланова одбора са појединачним задужењима. Правила су штампана у „Позоришту“ (1895, бр. 54, с. 223-224), у тексту записника Главне скупштине ДСНП одржане 22. VII / 5. VIII 1895. У жељи да унапреди рад и реорганизује СНП, Главна скупштина ДСНП именовала је 16/29. XII 1904. одбор који је требало да наредној скупштини о томе поднесе конкретне предлоге. Чланови Одбора – др Жарко Миладиновић, др Лаза Марковић (Мргуд), Илија Новаковић и Коста Бугарски – кад је реч о МПО, предложили су извесна ограничења у компетенцијама одборā и њихову зависност у раду од управника СНП, без чијег пристанка не би могли ништа ни наручивати ни исплаћивати сем хитних „ситница и маленкости“. Главна скупштина Друштва је, међутим, 29. XII 1905 / 11. I 1906. донела као „нова“ Правила о месним позоришним одборима, у ствари Правила из 1895. са извесним, мањим, изменама и допунама. Текст Правила такође је објављен у „Позоришту“ (1907, бр. 2, с. 17-18). Ни последњи покушај да се Правила о месним позоришним одборима  подвргну ревизији није успео: пододбор којем је стављено у задатак да се о томе побрине (Антоније Хаџић, Влада Стратимировић, Марко Вилић и књиговођа Ђорђе Шилић) известио је Главну скупштину ДСНП 17/30. XII 1913. да „није нађено довољно разлога зашто би се та Правила мењала“. Између два светска рата, поновним формирањем Трупе ДСНП (1922) у многим местима у Војводини у којима је СНП гостовало (1922-1937) обновљен је рад МПО са знатно смањеним обавезама: одбори су управнику Трупе помагали при организовању гостовања, обезбеђивању сале с позорницом, смештају ансамбла, позиву на претплату и продаји улазница. Избор репертоара и све финансијске манипулације у вези са гостовањем били су по правилу у надлежности управника Трупе и његових најближих сарадника. У записницима УО ДСНП из овог периода има података да су председници, секретари и одређени чланови УО ДСНП често, приликом обиласка Трупе, одржавали непосредну везу и састанке са овим одборима у њиховим местима. УО и ПО ДСНП су, до 1914, МПО или истакнутим појединцима из њихових састава, у изванредним околностима, поверавали и неке послове из свога делокруга, или су се одбори сами у њих уплитали. Токо је подначелник ДСНП Антоније Хаџић поверио др Константину Пеичићу и др Светиславу Касапиновићу да за време гостовања СНП у Панчеву од 12. III до 1. V 1869, у његовом одсуству, обављају управни и дисциплински надзор над српском народном позоришном дружином. Председник МПО у Сомбору Гедеон Леовић је, такође у Хаџићевом одсуству, управљао дружином за време њеног гостовања у Сомбору од 19. X 1876. до 16. III 1877, дакле скоро пет месеци, и за то време морао да рашчишћава аферу између Иване Сајевић (в) и Андрије Лукића (в), када је, због Лукићевог отпуштања, дошло и до тродневног штрајка глумаца СНП (14-16. I 1877). С поремећеним односима у трупи имао је посла и МПО у Земуну крајем лета 1877, а 28. II / 12. III 1878. УО моли др Светислава Касапиновића, председника Одбора у Панчеву, да енергично интервенише против А. Лукића, који је враћен у дружину мимо одлуке надлежног органа ДСНП. Одбор у Вршцу 24. II 1886. предлаже ПО ДСНП да се Андрија и Тинка Лукић (в), који су у међувремену сами напустили дружину, врате у ансамбл СНП (обоје су иначе Вршчани), али Одсек не прихвата мешање у његову надлежност. Председник Одбора у Старој Пазови, Никола Петровић, такође мора (1901) да се бави сукобом између двеју глумица и јавним изгредом Михаила Марковића и Андрије Стојановића. Одбори у Белој Цркви и Панчеву 1909. интервенишу да се глумци, који су због смањења састава трупе под отказом, задрже у ангажману, а МПО у Великој Кикинди подстиче глумце да се обрате Главној скупштини ДСНП ради побољшања својих радних услова, материјалног положаја и пензионог осигурања, што они и чине меморандумом од 24. X 1910. Одбор у Великој Кикинди штампа њихов меморандум са потписима 30 чланова српске народне позоришне дружине и разашиље га УО, ПО и ЕО ДСНП и, поименично, свим члановима УО. После расцепа Српске народне слободоумне странке на Радикалну и Либералну, рад МПО, ма колико се они трудили да буду изнад страначких трвења, знатно је отежан јер су и чланови одбора у многим местима били подељени на те две политичке групе, па је међу њима било и неслоге. Председник Одбора у Руми, др Милош Николајевић, са још четворицом чланова Одбора, принуђен је да се огради од крајње необјективног и чак увредљивог извештаја о гостовању СНП у том сремском месту, који је саставио др Јован Шевић, а 9/22. XII 1901. већином гласова прихватио тамошњи МПО. УО ДСНП није тај извештај ни разматрао; ставио га је у акта. За време балканског и пред Први светски рат ситуација је МПО била отежана и тиме што су им и власти чиниле сметње. Ђура Трифковић (в) се у писму А. Хаџићу 15. XII 1912. жали да СНП „јануара 1913. нема куда ићи са дружином, пошто га је у последњем моменту одбило и Панчево и Бела Црква. Разлози су ове несретне политичке прилике“. На исти начин и А. Хаџић информише у дописници од 4. V 1914. Јована Грчића: „Доласку нашег Позоришта у овај мах у Суботицу много су сметале те дерне политичке прилике, које смо једва могли савладати“. После Првог светског рата у неким МПО било је и људи наклоњених режиму или непосредно у његовој служби, којима ни већина у одбору, друкчијег расположења, није могла да се супротстави. На седници УО ДСНП 30. VI 1923. прочитан је допис МПО у Вуковару којим извештава да не може примити на гостовање Драгу Спасић (в), прво – јер се не нада успеху, и друго – јер неће да прими „прононсирану комунисткињу“. УО је тај допис послао Драги Спасић, вероватно стога да би знала одакле јој прете опасности. Српска народна позоришна дружина по више г. узастопце није добијала годишњи одмор, па је морала радити и преко лета – у јуну, јулу и августу. МПО су у првим деценијама рада СНП, схватајући његов тежак положај и борбу за сваку пару, примали на гостовање трупу и у летње време, али су се од деведесетих г. с разлогом противили да укажу гостопримство дружини у јеку пољских радова плашећи се слабе посете и дефицита. Други примери, међутим, на прави начин карактеришу њихов однос према Позоришту. Одбор у Србобрану новембра 1878. обезбеђује 17 сељачких кола да превезу глумце и позоришни инвентар до места гостовања; поред тога, узима још 6 кола у најам. Одбор у Панчеву шаље 19. I 1893. неколико санки до Банатске Црвенке, код Крњаче, да на обали прихвате глумце који су пешице прешли из Земуна преко залеђеног Дунава на банатску страну, па су оданде превезени у Панчево. Одбор у Великој Кикинди послао је 1898. у Мол 45 запрежних кола да превезу позоришну дружину, декор, реквизиту, гардеробу и глумачки пртљаг у овај град на северу Баната. Гостовање СНП 1899. у Старој Пазови завршено је, као и многа у другим местима, дефицитом: председник Одбора Никола Петровић с неколико пријатеља, с 500 форинти прилога, изравнава разлику између прихода и расхода. Радивој Пауновић, председник Одбора у Вуковару, 1905. из својих средстава подмирује цео дефицит гостовања СНП у његовом месту, у износу од 1256 круна и 61 филер. У Земуну је 1905. остварен суфицит од 980 круна и 39 филера, у маленом Тителу је 1906. за осамнаест дана приказано 16 представа са чистом „зарадом“ од 919 круна и 83 филера. У Великој Кикинди су председник Одбора Марко Богдан и благајник Милош Бандић г. дана раније уписивали претплату за гостовање СНП које ће бити 1906. и наплаћивали је у месечним ратама. Успех је био изванредан: 3025,63 круна вишка прихода над расходима и 200 круна прилога за глумачки Пензиони фонд. У Великом Бечкереку се залагањем свих чланова Одбора остварује такође импозантан вишак од 3222 круне и 67 филера. Стари позоришни активист Никола Петровић, председник Одбора у Старој Пазови, уступа 1923. Трупи ДСНП салу бесплатно и на име Позоришта уписује код Српског црвеног крста 1000 динара прилога за пострадале од земљотреса у Јапану. У Надаљу се 1927. на пет узастопних представа бележи вишак прихода над расходима од 9997,50 динара. До 1914. многи чланови одбора, у разним местима, давали су у својим домовима бесплатан стан а неретко и храну члановима српске народне позоришне дружине, указујући им исто гостопримство приликом сваког гостовања СНП у њиховом месту. МПО ни у раздобљу 1861-1914. ни после Првог светског рата није све ишло глатко и понајбоље: на њихов рад су, у првом реду и највише, утицале политичке прилике (режим Калмана Тисе 1872-1888; распад Српске народне слободоумне странке 1884. са свима својим последицама; етатизација СНП 1919, политичке прилике 1921-1941), затим много неродних сезона, епидемија колере у Војводини 1873, економска криза после 1927, осиромашење и презадуженост сељаштва у Југославији између два светска рата. Њиховим члановима, међутим, никада није недостајало свести о неопходности личног жртвовања на важним националнин задацима, љубави и дубоке оданости према СНП, спремности да се у општим напорима за очување „народног мезимчета“ истраје докраја. Својим постојањем и радом, и оним што су у раду постигли, МПО ДСНП, слободно се може рећи, извршили су мисију од историјског значаја. Од 29. II 1888. „Позориште“ објављује извештаје МПО о приходима и расходима СНП на гостовањима у појединим местима. Извештаје су потписивали најчешће сви чланови одбора, понекад само председник, секретар и благајник. Пре тога, понеки члан одбора се наводи и у записницима УО и оба одсека, ПО и ЕО, а доцније и у годишњин извештајима УО и записницима главних скупштина ДСНП. Из тих извора сабран је списак од око 630 имена чланова МПО, углавном из периода 1861-1914 (о њима има веома мало података после 1918), сврстаних по местима, а у загради је наведено када су обављали ову функцију. То су:

АРАД: Михаило Лазић (1865);

БАЈА: др Паја Ивановић (1866), Мита Поповић (1874);

БЕЛА ЦРКВА: Светозор Брадваровић, Васа М. Поповић, браћа Јовановићи, Јоца Ешкутовић, Јоца Петровић (сви 1865), Васа Стефановић (1889, 1891, 1898/99, 1901), Јоца Стефановић (1889, 1898/90, 1907), Михаило Крестић (1889, 1891, 1898/99), Милан С. Милутиновић (1889, 1901), Мита Ђорђевић-Нанчић (1889, 1898/99), Јоца Путник (1889, 1907), Коста Т. Токин (1889, 1898/99), Мита Бокшан (1889, 1898/99, 1901, 1907), Т. Крестић (1889), Ђока Путник (1889, 1898/99), Димитрије Јоановић Влајна (1891, 1898/99, 1901, 1907), др Сава Банић (1898/99), Љубиша Мичин (1898/99, 1901, 1907), (?) Васић (1901), Милан Ј. Путник (1907), Тоша Симовић (1907), Васа Богданов (1907), др Светислав Михајловић (1907), Пера Богић (1907), Сретко Шинжар (1907); др Жива Милетић (1935);

ВЕЛИКА КИКИНДА: Михаило Сабовљевић, Ника Јовановић (подбележник), Ника Јовановић (благајник), Паја Веселиновић, Петар Видак, (?) Петровић, Пера Дилбер, Север Стојановић, Аца Теодоровић, Милан Ђорђевић, Ђорђе Бодерлица, Лазар Јовановић (сви 1863), Милан Петровић (1875, 1877, 1879), Исидор Павловић (1877, 1879), др Јован Пачу (1879), Влајко Мајински (1877), др Миливој Топонарски (1877), Никола Николић, учитељ (1877, 1888, 1890, 1892, 1894, 1896, 1898, 1900, 1902, 1904), др Живко Богдан (1888, 1892, 1894, 1909), Душан Симић (1888), др Ранко Гранић (1890, 1892, 1896), Љубомир Лотић (1890, 1892, 1894), Мита Пачу (1890, 1892), Славко Лаковић (1892, 1900), Риста Телечки (1892), Стеван Удицки (1892), Светозор Николић (1894), Миша Јовановић (1894, 1896, 1898, 1900), Ника Милић (1894, 1935), др П. Симић (1894), Мита Адамовић (1894), Коста Радовић (1896, 1900, 1902), Алекса Баковљев (1896), Марко Богдан (1896, 1898, 1900, 1902, 1904, 1906, 1925), Паја Влаховић (1898, 1900), Стеван Д. Манојловић (1898, 1900), Михаило Ћосић (1898, 1900), Милан Рацков (1898), Сима Јовановић (1898, 1902), Миливој Веселиновић (1898), Димитрије Рус (1900, 1902), В. Влаховић (1900), др Сава Путник (1900, 1902), Иван Николић (1900), Душан Станковић (1900), др Јован Пачу млађи (1902), Милош Бандић (1904, 1906);

ВЕЛИКИ БЕЧКЕРЕК: Стеван Савић (1862), А. Стојић (1875), Васа Секулић (1890), др Емил Гаврила (1890), Светозар Грчић (1890, 1900), Влада Маринков (1890), Танасија Ристић (1890), Лазар Ј. Е. Пира (1890), Љубомир Мирков (1890, 1902), др Светозар Петровић (1896, 1900), Јоца Рашковић (1896), Живојин Ж. Терзин (1896, 1902), Сава Клее (1896), Пера Данкулов (1896, 1900), Јован Завишић (1896), Ђура Страјић (1900), Богдан Поповић (1900, 1902), Жарко Стакић (1900), др Андрија Васић (1902), Милољуб Радивојевић (1902), Јулка Ал. Петровића (1902), Катарина Стојковићка (1902), Миливој Мољац (1927, 1935), Небојша Ћосић (1927);

ВЕЛИКИ СЕНТ-МИКЛУШ: Светозар Петровић, Александар Јанковић, Стеван Нађвински, Јоца Мартиновић, Игњат Кнежевић (сви 1892);

ВИНКОВЦИ: (?) Веселиновић (1864), Паја Ђорђевић (1864, 1865), Мита Јанковић (1864, 1872), Сава Трифковић (1872);

ВРШАЦ: Никола Мандукић (1863, 1875, 1879, 1884), Сима Петровић (1863, 1865, 1866), Милан Јовановић (1863), Ђорђе Милосављевић (1863), Љубомир Рајић (1863, 1900, 1903, 1906/07), Васа Гренчарски, Никола Балашевић, Урош Савић, Коста Брадваровић, Коста Богосављевић, Светозар Крестић (сви 1863), Милета Брадваровић (1865, 1866), Петар Формаћ (1865-1867), Тима Деметровић (1867, 1877/78), Бранко Драгић (1875), Ђура Цвејић (1884, 1888, 1894, 1896), Мита Поповић (1884), Лаза Нанчић (1884), Ђока Митрашин (1888, 1898/99), Лаза Везенковић (1888), П. Мариновић (1894, 1896, 1898/99), Мита Матејић (1898/99), Макса Пантелијћ (1898/99, 1900, 1903), Јован Димитријевић (1900, 1903), Ника Остојић (1903, 1906/07), Жива Поповић (1903), Бранко Пантелић (1906/07, 1908, 1910/11, 1912), Славко Ј. Токић, Љубомир Пантић, др Славко Милетић, Вељко Нанчић, Светислав Кешански (сви 1906/07);

ВУКОВАР: др Јован Суботић (1863), Јован Марковић (1861, 1864, 1874, 1876, 1877), Јован Б. Поповић (1872), Јован Миковић (1872), Михаило-Миша Рогулић (1891, 1893, 1895, 1898, 1899), Жарко Станић (1891, 1895, 1903/04), Љубиша Михајловић (1891, 1893), Јоца Бановић (1891, 1893, 1895), Васа Лукић (1891, 1893, 1895, 1905), Никола Панић (1891, 1893), Ђура Бановић (1891, 1893, 1895), др Л. Велић (1891), А. Марић (1891), С. Панић (1893, 1895), Стеван С. Дробац (1893, 1895), Велимир Михајловић (1898, 1899, 1903/04, 1905), Петар Станишић (1898, 1899, 1903/04, 1905), Глиша Војновић (1898), др Светислав Новак (1898, 1903/04, 1905), др М. Стојановић (1898), Никола Јовановић (1899, 1903/ /04, 1905), Радивој А. Пауновић (1903/04, 1905), Вл. Станисављевић (1903/04, 1905), Лаза П. Николић (1903/04), Милан Вајић (1903/04, 1905), Тоша Илић (1903/04), Пера Баћановић, Јован Теодоровић, Ђока Малетић, канд. мед. Светислав Лукић (сви 1905);

ДОЊИ КОВИЉ: Мирон Ђорђевић, Емил Ковачевић, Мита Спирта, К. Миловановић, Александар-Шаца Пешић (сви 1890);

ЗЕМУН: Игњат Васиљевић (1877, 1878), др Тодор Недељковић (1887), Сава Пушић (1889, 1892/93, 1897, 1899, 1903, 1905, 1907), Антоније Димитријевић (1889, 1892/93, 1897, 1899), Стеван П. Крецул (1889, 1897, 1899, 1903, 1905, 1907), Јован Карамата (1889), Страхиња Пантелић (1889), др Јован Радивојевић-Вачић (1892/93, 1905), Светислав Димитријевић (1897), Јован Пуља (1897), Душан Летић (1899), Илија Максимовић (1899, 1903, 1905), Светислав Јеловац (1899, 1903, 1905, 1907), др Сава Недељковић (1899, 1903, 1905), др Миливој Бабић (1899, 1903, 1905), др Данило Трбојевић (1903, 1905), Теодор Љубиша, Паја Николић, Вељко М. Петровић (сви 1903), Љ. Мрђеновић, Сава Стојановић, Душан Марковић (1905, 1907), Вељко П. Петровић (1905), Милан Попов (1905), Каменко М. Папрић, др Светислав Поповић, Иван М. Поповић, Петар Коњовић (сви 1907);

ИРИГ: Стеван Живковић;

КОВИН: Никола Петровић (1889, 1891), Васа Кулузић (1889, 1891, 1903), Ђура Стојковић (1889), Јован Николић (1889, 1891), Добривој Павловић (1889, 1891, 1893, 1903, 1907), Ђ. Јовановић (1889), Петар Влајковић (1889, 1891, 1893), Александар Теодоровић (1889, 1891), Лека Пурковић (1889), Арон Деспинић (1891, 1893), Васа-Вајка Теодоровић (1891, 1893, 1903), Стева Теодоровић (1891), Милан Бошњаковић (1891, 1907), др Милан Божески (1893, 1903, 1907), Јован Марковић (1893, 1903), П. Влајковић (1903, 1907), Васа Димитријевић (1903, 1907), Ђура Теодоровић (1903), Душан Шамбек, Арон Шалиначки, др Стеван Михајловић, Никола Ј. Николић (сви 1907);

ЛИПОВО: Ђорђе Јанковић, Владимир Павловић, Глигорије Јанковић (сви 1865);

МАРТОНОШ: Младен Јосић, Тоша Петаковић, Урош Топонарски, Александар Еремић (сви 1894);

МЕЛЕНЦИ: Арса Поповић (1875), Исидор Косовац (1875, 1896), Јефта Монашевић,  (?) Пејић,  (?) Лончаревић (сви 1875), Павле Бибић (1890, 1892, 1900, 1901), Светозар Николић (1890, 1892, 1900, 1901), Паја Таназевић (1890), Ђена Петровић (1890, 1892), Душан Теодоровић (1890, 1892, 1900, 1901), Ђакон Милошев, Стева Жупански, Ђ. Димитријевић (сви 1892), Милан Петровић (1896), Ђока Бошњак (1896), Душан Тендорски (1912), Никола Николић-Бата (1912);

МОДОШ (данас: Јаша Томић):  (?) Алексић, прота (1906);

МОКРИН: Јосиф Бакаловић, Милан Сувајџин, Милан Риђички, Душан Поповић, Паја Челекетић, Ника Лазар (сви 1890), Владан Домбаји (1900, 1904), Стеван Радосављевић (1900, 1904, 1906), Григорије Стајић (1900, 1904), Ника Николајевић (1900, 1904, 1906), Петар Огњанов (1900);

МОЛ: Душан Јосимовић (1898, 1902, 1906), Слободан Матић (1898, 1902, 1906), Н. К. Максимовић (1898, 1902), Сава Лудајић (1898, 1902, 1906), Георгије Коњовић (1902, 1906), Јаша Моротвански (1902), Рацко Поповић (1902, 1906), Константин Замуровић (1906);

НАДАЉ: Војислав Ковачевић (1926, 1927);

НОВА ГРАДИШКА: Јосип Шварц (1864, 1865);

НОВИ БЕЧЕЈ: Мита Папић (1865), Ј. Малетић (1888), Миша Ранковић (1888, 1892, 1898, 1902), П. Л. Киселички (1888), Милош Рајковић (1888, 1892), Јоца Ђуричић (1888), Младен Боберић (1888, 1892), Стеван Ранковић (1892, 1894, 1904), др Душан Петровић (1892, 1902, 1904), Ст. Д. Шићаревић (1892, 1898), А. Подгорчић (1892), др Богдан Давидовић (1892, 1894, 1898, 1900, 1904, 1906), Н. К. Максимовић (1892), Светолик Радивојевић (1892, 1894, 1904), Аца Арадски (1892), Партеније Сивчев (1894), Јоца Киселички (1894), Ђ. Николић (1894), В. Јовановић (1894), Стеван Миловановић (1894), Младен Неранџић (1898), Исидор Кирјаковић (1898), Гига Јовановић (1902, 1904), Сава Рајковић (1902), Јован Теодоровић (1902), др Јован Пивнички (1904);

ОСИЈЕК: Давид Миланковић (1861, 1863, 1864, 1868), Константин Крестић (1861, 1863, 1864), др Васа Атанасијевић (1861), Марко Аксентијевић (1861),  (?) Поповић (1861), Анто Кранић (1861), Драгутин Хилер (1861), А. Лач (1861), Васа Муачевић (1885, 1891, 1893, 1895, 1897, 1899, 1903, 1905/06), Паја Муачевић (1885, 1897, 1899, 1903, 1905/06), Ана др Васе Ђурђевића (1885, 1895, 1903), Пера Гадаловић (1891), Стеван Страјинић (1891, 1893, 1897, 1899, 1903, 1905/06), М. Месаровић (1891, 1893, 1897), Никола Вировац (1891, 1893), Јован Тишма (1891, 1893), Ђена Кротин (1897, 1903, 1905/06), др Ј. Моачанин (1897), проф. Станко Шврљуга (1903), Славко Јовичић (1905/06);

ПАНЧЕВО: др Константин Пеичић (1862, 1865, 1869), др Светислав Касапиновић (1869, 1875/76, 1878); за време гостовања СНП 1882/83, 1885, 1886, 1889, 1891, 1893, 1894/95. функцију МПО обављала је управа Српског црквеног певачког друштва, у којем је 1881. Велизар Боборон потпредседник, а од 1882. до 1896. председник: Велизар Боборон (1889, 1891, 1893, 1896/97), Мита Ђ. Коко (1889, 1891, 1893, 1896/97), Стојко Обрадовић (1889, 1891, 1893, 1901, 1902/03), Петар Б. Николић (1893, 1896/97), Светозар Драгомировић (1893, 1896/97, 1902/03), Јован Стојинов (1893), Коста Л. Јанковић (1896/97), Петар Кранчевић (1896/97, 1899), Мита Топаловић (1896/97), Паја Ј. Јовановић (1896/97, 1899, 1901, 1902/03, 1905), Никола Ђ. Ћурчин (1896/97), Бранко Јовановић (1896/97, 1902/03), Миша М. Живановић (1896/97, 1899, 1901, 1905, 1907), Ђура Јовановић (1896/97), др Милан Гађански (1899, 1901, 1902/03, 1905, 1907), Мита С. Бељин (1902/03), Андрија Ј. Поповић (1902/03), др  Бранислав Станојевић, инж. Миливој М. Матић, Јован Стојшић (сви 1905), др Никола Милутиновић (1907);

ПЕРЛЕЗ: Петар Максин, Витомир Максимчев, (?) Поповић, Стојан Стакић, Коста Ракић, Душан Божић, Паја Фогараш, Радован Фијала (сви 1906);

ПЕШТА: Коста Јосифовић, Јован Лацковић (1866);

ПОТИСКИ ИЂОШ: С. Николић (1906), (?) Кузмановић (1906);

РУМА: Јоца Богдановић (1872), др Миша А. Поповић (1891, 1893), Миша Ђорђевић Господар (1891, 1893), др Душан Ј. Дима (1891, 1897, 1901), Јован Татић (1897, 1901), Сава Ј. Крстић (1891), Бранко Белић (1891, 1899), Драгутин Костић (1893, 1897, 1901), Јован Ј. Остојић (1893, 1897), Вељко Вилић (1893), Петар Ј. Стефановић (1893, 1897, 1899, 1901), др Јован Шевић (1897, 1901), Пера Ђуришић (1897, 1901), др Милош Николајевић (1897, 1901, 1903, 1905), Сава Вујић (1897), Александар Ј. Ђуричић-Биорац (1897, 1901), Боривоје Путник (1899, 1901, 1903), Михајло М. Бреберина (1899, 1905), Ђока Жигић, Јован Пазарски, Станимир Крстић (сви 1901), Јован Ђорђевић (1901, 1905), Тане Бировљев (1905), Вића Грдић (1905), Бранко Стајић (1935);

СЕНТА: Андрија Николић, Ј. Лукачевић, Сава Брановачки, Јован Вујић, Михаило Савић (сви 1863), Јован Брановачки (1863, 1888), Александар Малешевић (1863), Стеван Малешевић (1863), Павле Вујић (1888, 1894), Сава Крагујевић (1888, 1894), Јован Хаџић (1888), Чедомиљ Брановачки (1888), Ђ. Теодоровић, Тодор Брановачки, Душан Брановачки, Д. Стојшић, Младен Јаковљевић (сви 1894), др В. Лудајић (1906), Јоца Вујић (1908);

СЛАВОНСКА ПОЖЕГА: Андрија Ковачевић (1864, 1865);

СЛАВОНСКИ БРОД: Стеван Ш. Поповић, Ђока Поповић, П. Лацковић (сви 1864);

СОМБОР: Гедеон Леовић (1863, 1876/77), Петар Вукићевић, Стеван Чордар, Петар Веселиновић, Јустин Коњевић, Урош К. Стефановић, Васа Коларић, (?) Арадски, Ета Вујић (сви 1863), др Јован Вујић (1888, 1889, 1892, 1893, 1898), Ника Грујић (1888), Миливој Каракашевић (1888, 1892, 1893, 1898, 1900, 1902, 1906), др Ђорђе Ђуришић (1889, 1892), Јаша Гргуров (1892, 1898), Шандор Бикар, Јован Благојевић, Ђорђе Коњовић (сви 1892), Данило Гргуров (1892, 1893, 1898, 1902), Јосиф Малешевић (1892), Коста Радуловић (1892), Никола Малешевић (1892, 1898), др Душан Поповић (1898), др Јован Лалошевић (1898, 1906, 1923), Свет. Дамјановић (1898), Константин Максимовић (1898), Паја Дракулић (1900), др Давид Коњовић (1902, 1906), Владимир Грујић (1902, 1906), Исидор Новаковић (1906), Коста Георгијевић (1906);

СРБОБРАН: Новак Голубски (1865), Јоаким Ковачевић (1878), Ђорђе Р. Стефановић (1892), Јован Теофановић (1892, 1902, 1905/06), др Милутин Мајински, Тоша Дунђерски, Озрен Загорица (1892, 1893/94), Неца Дунђерски (1892), Стеван Радовановић (1892), др Момир Павловић ((1893/94, 1901, 1902, 1905/06), Јован Теодоровић, Вељко Загорица, Стеван Дунђерски (сви 1893/94), Младен Гавански (1893/94, 1905/06), Новак Дунђерски (1902), Стојан Павловић (1902), Стеван Јаснић (1902, 1905/06), Лазар М. Јовановић, Коста Нићин, Иса Везилић, Миладин Туторов, Лазар Попсавин, Шаца Дунђерски, Јеврем Пивнички, Бранко Путник, Сава Јанковић (сви 1905/06);

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Павле-Паја Панаотовић (1864, 1878, 1887, 1889, 1891, 1893), Коста Георгијевић (1864),  (?) Недељковић (1864), Сима Теодоровић (1887), Ст. М. Бакмаз (1887), Вучко Ђукић (1887, 1893,-1897, 1901), Т. Радосављевић (1887), Никола Ј. Поповић (1887, 1893, 1897, 1901, 1903, 1905), Божа Милутиновић (1887, 1893, 1897, 1899, 1903), С. Димовић (1887), др Владимир Чобанић (1887, 1893), Јован Вучанов (1887, 1897, 1899), Н. Милекић (1887), Маша Панаотовић (1887, 1893, 1899), Јован Секулић (1887, 1893), Ђорђе Т. Панаотовић (1887), Ст. Крстоношић (1887), Влада Марковић (1889, 1891, 1893, 1897, 1899), Мита Радосављевић (1889, 1891, 1893), Петар Бојкић (1889, 1891), др Александар Рокнић (1893), Спаса Крстоношић (1893), Јован С. Мијић (1893Ј 1899), М. Кацан (1893), Ђорђе Петровић (1897, 1899, 1901, 1903), Ђорђе М. Крестић (1897, 1899), Петар Стејић (1897), Вељко Летић (1899), Л. Поповић (1899), Милисав Ј. Костић (1899, 1903, 1935), Јован Шљивовачки, Б. Веселиновић, Н. Борота, Васа Настић, Н. Рајковић, Вељко Стојановић (сви 1901), др Илија Бајић (1903), С. Станковић (1903);

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ: Александар Радовановић (1862), Јован Вучковић (1894), Јован Симеоновић Чокић (1894, 1897), Славко Коларовић (1894, 1905), Владимир Јовановић (1894), Лазар Обреновић (1894, 1897, 1901), Паја Марковић Адамов (1894, 1905), др Лаза Секулић, др Ђорђе Красојевић, П. Веселиновић, Ст. Поповић, Радивој Врховац (сви 1894), Милан Недељковић (1894, 1905), Светозар Ф. Огњановић (1897, 1901, 1905), Мил. Жупански (1897), Валеријан Прибићевић (1905), К. Јовић (1905).

СТАРА КАЊИЖА: Веља Глигоријевић (1906), (?) Лунговић (1906);

СТАРА ПАЗОВА: Никола Петровић (1889, 1895, 1897, 1899, 1901, 1904, 1923, 1935), др Сава Недељковић (1893), Милош Пауновић (1893, 1897), П. Јанковић (1893, 1804), Сима Ивковић (1893, 1897, 1899, 1901), Стеван Шимић (1893), Јован П. Љубиша (1893, 1897), Душан Поповић (1897, 1899, 1901), др Васа Милошевић (1897, 1899), др Сава Милутиновић (1899, 1901), Жарко Љубиша (1899), Јован Максимовић (1899, 1901), др Радивој Тешић (1899);

СТАРА ПАЛАНКА: др Милоје Милојевић, Коста Марцикић, Душан Јаблановић, Љубиша Марцикић, Борисав Берић, Ђура Бикар (сви 1899);

СТАРИ БЕЧЕЈ: Паја Петковић (1879, 1888), Милан Поповић (1879, 1894), Ђорђе Петковић (1888), др Владан Војновић (1888, 1898, 1900), Светозар Соколовић (1888, 1894), Лука Мравић (1888, 1894, 1898, 1900, 1904), др Милан Поповић (1894, 1898, 1900, 1904, 1909, 1935), Ђока Богдановић (1894, 1904), Јован Степанов (1894), Јован Поповић (1894, 1898), др Паја Мартиновић (1900, 1904), Данило Живковић, Никола Петљански, и Шандор Ивановић (сви 1904);

СУБОТИЦА: др Петар Стојковић (1862), Божидар Вујић (1862, 1892, 1894, 1896, 1898), др Душан Петровић (1892, 1894, 1896), Глиша Остојић (1892, 1894, 1896, 1901, 1904), др Средоје Ђорђевић (1892, 1896, 1898, 1906), Ђура Манојловић (1892), Владислав Манојловић (1892), др Стеван Михајловић (1892, 1894), Милан Рајић (1892), Јосиф Хаџић (1892, 1906), Богдан Димитријевић (1892), Јован Т. Радић (1892, 1896, 1898, 1901, 1904, 1906), Душан Радић (1892), Л. Арадски (1892), Коста Лепедат (1892), Лазар Вујић (1892, 1898), Стеван Секулић (1892, 1904, 1906), Влада Крњајски, Алекса Крњајски, Паја Арадски (сви 1892), Младен Карановић (1894, 1896), Теодор Сарајлић (1896, 1901), др Јован Манојловић (1898, 1901), Светозар Димитријевић (1898), Обрад Сувајџић (1898), Богдан Свирчевић (1904);

ТЕМИШВАР (Фабрика): Самуило Маширевић, др Тома Стефановић, П. А. Стојановић, И. Д. Николић, Марко Павловић, Ђура Јовановић, Димитрије Београдац, (?) Београдац (сви 1863), др Бранко Стефановић (1875), др Светозар Димитријевић (1894, 1900), Ника Стефановић (1894), Коста Стефановић (1894, 1902), Велимир Ненадовић (1894), Александар Ненадовић (1894, 1902), Владимир Вулишић (1894), Душан Берић (1894), Евгеније Летица (1900), Никола Поповић (1900), Душан М. Јовановић (1902), Исидор Вукомир (1902);

ТИТЕЛ: Живко Вучетић, Михаило Вујић, Младен Стефановић, Јован Марковић, Глиша Врачаревић, Лазар М. Јанковић (сви 1901, 1906), Милош Миклушевић (1901), Данило Седмаков (1901), Васа Арсенијевић, Ј. Кракановић, Пера Попов, Емил Степанов, Обрад Пејин (сви 1906);

ЧАКОВО: Димитрије Замфировић (1863, 1875), Јован Дајевић, Петар Крстић, Петар Бота, Јован Вујић, Мита Војиновић (сви 1863), Јован Чарнић (1863, 1888), Димитрије Милошевић (1863), Каменко Ј. Мича, Нестор Гина, Ђорђе Петровић, Мита Симоновић (сви 1888), Ваја Недељковић (1888, 1906), Коста Грујић (1888), Сава Токин (1888), Милош Милошев, Никола Јовановић, П. Ј. Живановић, Никола Ранков, Пера Михајловић (сви 1906);

ЧУРУГ: Василије Теофановић, Душан Гавриловић, Душан Ђ. Берић (сви 1900).

Списак не обухвата десетак мањих места у којима је СНП од 1881. до 1913. такође гостовало, скоро по правилу само у по једном наврату. Претпоставља се да у већини тих места нису ни били образовани одбори него су онде организовање гостовања, уз помоћ тројице-четворице предузимљивих мештана, преузимали МПО из најближих, већих суседних места (градова) у којима је СНП у исто време боравило. НСад, као седиште СНП, никада није имао такав одбор, али су се за време боравка Позоришта у НСаду у рад око организације представа, скупљања претплате, продаје улазница и позајмљивања неопходне реквизите укључивали не само чланови УО ДСНП него и по неколико млађих и старијих пријатеља Позоришта. Већ око првих представа, 1861, на тим пословима раде Коста Новаковић и Ћира М. Поповић; у дугом временском периоду дневна продаја улазница обављала се у књижари Браће М. Поповића, а од деведесетих г. XIX века функцију главног благајника обављао је Ђока М. Поповић, док је претплату сакупљао Пера Дамјановић. Претплатнике су 1899. уписивали и Антоније Хаџић, Ђока М. Поповић, Аркадије Марковић и Пера Дамјановић. У 1904/05. опет је Ђока М. Поповић главни благајник, а увече на каси седе Душан Станковић и Ђорђе Шевић. У раздобљу када је управа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву обављала функцију тамошњег МПО ни једно гостовање СНП није завршено са дефицитом. Међу члановима МПО, по професији, било је адвоката, лекара, трговаца, поседника, професора, учитеља, магистратских и жупанијских чиновника, занатлија, свештеника. На челу МПО у Темишвару је 1865. владика Самуило Маширевић, епископ темишварске епархије, будући митрополит сремско-карловачки и патријарх српски, који ће убрзо постати противник Светозара Милетића и Српске народне слободоумне странке и 1869. распустити Српски народно-црквени сабор да не би световно лице (Јован Суботић) било изабрано за председника Сабора.

ЛИТ: Ј. Ђорђевић, Шта нам сада ваља чинити за наше позориште?, Србски дневник, 7. I 1861; Ј. Ђорђевић, Известије које је председатељ Поз. одсека Управљајућем одбору о радњи позоришне дружине од 9. маја до 5. дец. 1863. поднео, Србски дневник, 26. I 1864; А-м, Извештај о примању и издавању српске народне позоришне дружине, Позориште, НСад, 1888, бр. 5, с. 20, 1889, бр. 4, с. 16; А-м, Извештај Управног одбора ДСНП о своме годишњем раду, поднесен Глав. скупштини 10 (22) VI 1891, Позориште, НСад, 1891, бр. 8, с. 34; А-м, Рад Позоришног одсека Друштва за СНП, Позориште, НСад, 1891, бр. 10, с. 43; А-м, Извештај привремене управе СНП о стању и радњи српске народне позоришне дружине, Позориште, НСад, 1893, бр. 9, с. 40, 1894, бр. 11, с. 48, 1898, бр. 11, с. 85, 1907, бр. 1, с. 5-10; А-м, Главна скупштина Друштва за СНП, Позориште, НСад, 1894, бр. 12, с. 54, 1895, бр. 54, с. 223-224; А-м, Извештај Управнога одбора Друштва за СНП о своме годишњем раду и стању позоришном, Позориште, НСад, 1899, бр. 10, с. 79, 1904, бр. 34, с. 195; А-м, Предлози скупштином изабраних одбора, Позориште, НСад, 1905, бр. 33, с. 205-208; А-м, Захвалница Радивоју Пауновићу, Позориште, НСад, 1906, бр. 1-2, с. 9-10; А-м, Правила о месним позоришним одборима, Позориште, НСад, 1907, бр. 2, с. 17-18; А-м, Извештај о раду и стању Српског народног позоришта за пословну годину 1908-9, НСад 1909, с. 10, 16-17; А-м, Извештај о раду и стању Српског народног позоришта за пословну годину 1912-13, НСад 1913, с. 5; А-м, Месни позоришни одбори, у: Споменица Друштва за СНП 1861-1921, НСад 1921, с. 45-49; М. Томандл, Споменица панчевачког Српског црквеног певачког друштва 1838-1938, Панчево 1938, с. 208.

Л. Д.