МАРЕТИЋ Томо

МАРЕТИЋ Томо – филолог и преводилац (Вировитица, 13. XII 1854 – Загреб, 15. I 1938). Гимназију је полазио у Вараждину и Славонској Пожеги а завршио 1875. у Згбу. Славенску и класичну филологију студирао је у Згбу и Лајпцигу. Као средњошколски наставник службовао је 1879-1881. у Славонској Пожеги и 1881-1885. у Згбу. На Филозофском факултету у Згбу постао је 1885. приватни доцент, 1886. изванредни а 1888. редовни професор славонске филологије. Пензиониран је 1914; предавао је 1919-1924. поредбену граматику индоевропских језика. Од 1907. до краја живота уређивао је Рјечник хрватског или српског језика у издању Југославенске академије знаности и умјетности, обрадивши 6 свезака са 6000 страница. Од 1915. до 1918. био је предсједник ЈАЗУ. М. је код Хрвата зачетник новога правца у проучавању књижевног језика; залагао се за Караџићеве назоре, фонетички правопис и књижевни језик заснован на новоштокавском говору. У том духу дао је Граматику и стилистику хрватског или српског језика (Згб 1899), која представља темељно дјело у овој струци на које се надовезала цијела школа новијих хрватских филолога. Од једнаког је значења и његов Језични савјетник (Згб 1924) у којем је приказао законитости новоштокавског књижевног језика. Написао је веома велик број опсежних и мањих радова с подручја лингвистике и филологије, а напосе је проучавао епску народну поезију. Преводећи староиндијска, грчка, латинска и славенска дјела у стиху и прози створио је вјерне и језично узорне препјеве. За ХНК је превео дјела Молијера (Тартиф), Волтера (Танкред), Грибоједова (Тешко паметном), Грилпарцера (Сафо), Невског (Данишеви), а остали су му пријеводи: Расин, Британик, Згб 1877; Хомер, Одисеја, Згб, 1882; Илијада, Згб 1883; Вергилије, Енеида, Згб 1896; Овидије, Метарморфозе, Згб 1907; Староиндијски еп Пјесма о краљу Налу, Згб 1924; Мицкјевич, Господин Тадија, Згб 1893. У СНП је 1911. изведена Грилпарцерова Сафо у његовом пријеводу.

БИБЛ: О народним именима и презименима у Хрвата и Срба , Рад ЈАЗУ, 1886, св. 81-82; Везници у славенскијем језицима, Рад ЈАЗУ, 1887, св. 86, 1888, св. 89, 90, 91; Славени у давнини, Згб 1889; Историја хрватског правописа латинскијем словима, Згб 1889; Метрика народних наших пјесама, Рад ЈАЗУ, 1907, св. 168 и 170; Наша народна епика, Згб 1909; Преглед српскохрватске граматичке терминологије XVII, XVIII и XIX вијека, РАД ЈАЗУ, 1932. св. 243; Метрика муслиманске народне епике, Рад ЈАЗУ, 1935, св. 254, 1936, св. 255.

ЛИТ: А. Радић, Маретићева стилистика, Виенац, Згб, 1901, бр. 5-11; Р. Врховац, Наша народна епика, написао Др. Т. Маретић, Бранково коло, 1910, бр. 13-14; М. Решетар, Хрватски или српски „Језични савјетник“, Српски књижевни гласник, 1924, књ. 11, бр. 7; В., Наш највећи речник, Политика, 1930, бр. 7955: И. Есих, Томислав Маретић, Обзор, Згб, 1934, бр. 284; А-м, (А. Белић), Д-р Томислав Маретић, Годишњак Српске краљевске академије, 1937, св. 47; А-м (Б. Борко), Вуков наследник, Јутро, Љубљана, 1938, бр. 16; А. Белић, Др Томислав Маретић, Наш језик, 1939, бр. 3; С. Ившић, Проф. др. Томислав Маретић, Годишњак Хрватског свеучилишта у Загребу 1933-39, Згб 1940.

С. Б.