МАНЦИН Лучано (Luciano Manzin)

МАНЦИН Лучано (Luciano Manzin) – оперски певач, тенор (Пула, 6. X 1930 – Осијек, 4. I 1998). Основну и индустријску школу и 2 разреда ниже музичке школе завршио је у Пули. Средњу музичку школу похађао је 2 г. у Згбу (проф. З. Шир), а завршио у Љубљани, где је две сезоне радио и у Оперском студију (проф. К. Цветко, Б. Фишер, К. Новак-Кушеј). Певање је усавршавао код проф. Ђузепеа Базана у Павији (Италија). Од 1954. до 1958. био је запослен као механичар. Први ангажман као оперски солист потписао је у Ријечкој опери, у којој је провео сезону 1963/64. Од 1964. до 1965. је био солист Опере у Осијеку. Од 1. IX 1965. до 31. VIII 1969. био је ангажован у Опери СНП. Од 1. IX 1969. до 31. VIII 1972. поново је деловао у Осијечкој опери, а потом је прешао у статус слободног уметника. Гостовао је на свим оперским сценама у нашој земљи. Глас му је био светао, типично лирски, којим је владао лако и неусиљено у целом регистру.

УЛОГЕ: Родолфо (Боеми), Алфред (Травијата), Војвода од Мантове (Риголето), Гроф Алмавива (Севиљски берберин), Вертер (Вертер), Исмаил (Набуко), Амандус (Чаробна виолина), Лоренцо, Глас гондолијера (Кнез од Зете), Белмонте (Отмица из сераја), Сицилијанац (Париски живот), Неморино (Љубавни напитак).

ЛИТ: В. П(оповић), Лучано Манцин (1930-1998), Алманах позоришта Војводине, 1999, бр. 32, с. 129.

В. П.