МАКСИМОВИЋ Љубомир

МАКСИМОВИЋ Љубомир– писац и преводилац (Крагујевац, 30. XII 1901 – Београд, 11. IX 1982). Отац Јован био је књижевник, а браћа Радивоје, Бранко и Милутин преводиоци. Основну школу (1908-1912) и реалну гимназију је, са прекидима због ратова, похађао у Бгду (1913-1921). Студирао је на Рударској академији у Кракову (1921/1922) и на Грађевинском факултету у Бгду (1923-1927). Од 1930. до 1937. био је запослен као грађевински инжењер на трасирању железничких пруга у Суботици, Билећи, Пожаревцу, Кучеву и Куршумлији. Као добровољац је учествовао у шпанском грађанском рату (1938-1939). По повратку у Југославију службовао је у Привилегованом извозном АД у Шапцу (1940-1941). Г. 1941. је, у априлском рату, на југу Србије заробљен и до краја рата био у немачком заробљеништву по концентрационим логорима. После рата је радио као инжењер у Министарству саобраћаја у Бгду (1945-1953) и до пензионисања био сарадник Института за испитивање грађевинског материјала СР Србије (1953-1966). Говорио је руски, немачки, пољски и енглески. Путовао је у Пољску (1922), Енглеску (1937), Француску (1938) и СССР (1947). Први штампани рад му је превод с руског Притвор Осипа Димова („Београдски дневник“, 1921). Преводима с руског сарађивао је у „Београдском дневнику“ (1921-1922) и Цицварићевом „Београдском дневнику“ (1922), а сатиричним чланцима у „Ошишаном јежу“ (1935-1936). Уметничке портрете су му израдили С. Хоџић (1936, 1965) и П. Милић (1963). Са енглеског је превео романе Е. Валаса Жута змија (Бгд б. г.) и Пуб треф (Бгд б. г.). Са руског је преводио А. Аверченка (Над попом попа, Бгд-НСад 1921), М. П. Арцибашева (роман Сањин, Бгд б. г.), Ф. М. Достојевског (Вечни муж, Бгд 1921, 1933; Сар. 1965; роман Коцкар, Бгд 1933, 1972; Бгд-Љубљана 1975) и И. С. Тургењева (Јадница, НСад 1977; Куц, куц, куц!, НСад 1977). У његовом преводу с руског у НП у НСаду изведене су комедије Главна ствар Н. Н. Јеврејинова (9. X 1923), Игра смрћу А. Аверченка (24. II 1924), која је изведена и у СНП 19. IX 1925, и четири Аверченкове комичне једночинке (Јака нарав, Тежак случај, Дон Жуан и Ђорђе) под заједничким називом Књижевно вече Аркадија Аверченка (16. I 1924).

ЛИТ: В. Г., Ф. М. Достојевски, Вечни муж, с руског Љ. Ј. Максимовић, Нова светлост, 1921, св. I, с. 3-4; М. Св(етовски), Ф. М. Достојевски, Вечни муж, с руског Љ. Ј. Максимовић, Илустровани лист, 1922, бр. 3, с. 1.

Ђ. П.