МАКСИЋ-ЊЕГОВАН Биљана

МАКСИЋ-ЊЕГОВАН Биљана – балетска играчица (Нови Сад, 18. VII 1951 – ). Као враголасто и динамично дете, које воли игру и музику, радо је прихватила иницијативу старије сестре да се упише у Балетску школу, чак и противно жељи родитеља. До VIII разреда њену класу је водила Љиљана Мишић, а у њеном одсуству преузела је Свенка Савић, па је М. Позоришну школу (Балетски одсек) у НСаду завршила 1970; као изванредна ученица, усред сезоне је, пре дипломирања, прихватила позив Бориса Тонина, тадашњег шефа и кореографа Балета СНП, да оде на краће усавршавање у Кан код Розеле Хајтауер (R. Hightower) и одмах потом приступи балетском ансамблу СНП. Солисткиња је постала 1973, а примабалерина 1980. У насловној улози дебитовала је као Аурора (Успавана лепотица, 1971). Музикална, изузетне класичне технике, префињених линија, лакоће у интерпретацији и са осећањем за хумор, развила се у балерину неомеђену фахом. Увек је одржавала меру лиричности и драмског набоја, стално налазећи нове, одговарајуће детаље у складу са психологијом лика који тумачи на сцени. У балету Охридска легенда, којим је отворена нова зграда СНП 30. III 1980, игра је Биљану. Била је ненадмашна Лиза у Враголанки, 1973. и 1986. („изнад југословенског просека“) и веома запажена као Жизела у истоименом балету, 1982. Учествовала је на Балетском сусретању у Љубљани 1979. и 1981. (партнер Ј. Константин) и на Балетским вечерима у Сплиту 1981. (партнер Р. Варга). Као Жизела гостовала је у НП у Сарајеву и у МНТ у Скопљу. Са представама СНП гостовала је широм Југославије и у иностранству (Египат, Мађарска, Италија, Холандија, Белгија, Луксембург). Г. 1987. је од СИЗ-а културе Војводине добила признање „за испољен стваралачки и инспиративни однос према раду и лични допринос угледу балетског ансамбла СНП“, а градски СИЗ културе ју је 1988. наградио за улогу Клеопатре у истоименом балету. СНП јој је 1990. објавило монографску књижицу на четрдесетак страница, а 2001. јој је уручило Златну медаљу „Јован Ђорђевић“. Удружење балетских уметника Србије јој је доделио Награду за животно дело 2020. Пензионисана је 31. VIII 1993.

УЛОГЕ: Девојка (Лицитарско срце), Коломбина (Вила лутака), Бјанка (Отело), Мирта, Pas de deux (Жизела), Микаела (Кармен), Рајмонда де Дориц (Рајмонда), Венди (Петар Пан), Флер (Есмералда), Стамена (Стамена), Дијана (Силвија), Пипи (Пипи Дуга Чарапа), Марија (Прича са Западне стране), Хера (Љубав за љубав), Биљана (Охридска легенда), Одета, Одилија (Лабудово језеро), Pas de deux (Дон Кихот), Прва ученица (Бал кадета).

ЛИТ: Б. М., Нова успавана лепотица, Дневник, 18. I 1972; Б. Петровић, Задовољни домаћини, Борба, 26. III 1973; С. Савић, Велики успех Лизет, Дневник, 29. IV 1973; С. Савић, Рајмонда – одлична представа, Дневник, 14. III 1974; М. Зајцев-Дорић, Љупко и лепршаво, Борба, 24. IV 1974; С. Савић, Велики успех Лизет, Дневник, 24. IV 1974; С. Савић, Полетно, свеже, узбудљиво, Дневник, 11. V 1976; Љ. Мишић, Представљамо вам протагонисте Стамене, Позориште, НСад, 1976, бр. 9, с. 6; С. Савић, Силвија – нимфа богиње Дијане, Дневник, 14. V 1978; М. Сујић-Виторовић, Пасторала данас, Политика, 15. V 1978; Љ. Мишић, Пипи Дуга Чарапа, Мисао, 18. X 1978; С. Савић, Допадљива представа, Дневник, 23. X 1978; М. Сујић-Виторовић, Играли су пуним срцем, Политика, 11. XII 1978; Љ. Мишић, Допадљива режијска решења, Дневник, 3. VI 1979; Б. Ракић, Нови балети на стари начин, Дневник, 25. XI 1979; М. Сујић-Виторовић, Поново балет по Шекспиру, Политика, 13. III 1980; М. Зајцев, Национална класика, Борба, 6. IV 1981; М. Сујић-Виторовић, Бекство од класике, Политика, 28. V 1981; С. Савић, Опет Жизела, Дневник, 26. III 1982; М. Шрот, Биљана надплесала ансамбл, Дневник, 29. VI 1983; С. Савић, Прекретница за балет, Дневник, 18. VIII 1983; Н. Попов, Биљани Његован награда за животно дело, Дневник, 19. XI 2020.

Љ. М.