ЛЕНЕР-БЕДА Фриц (Fritz Löhner-Beda)

ЛЕНЕР-БЕДА Фриц (Fritz Löhner-Beda) – аустријски песник, прозни писац и оперетски либретист (Вилденшверт, данас Усти над Орлици, Чешка, 24. VI 1883 – логор Моновиц код Аушвица, Пољска, 4. XII 1942). Право му је име било Беджих Леви (Bedřich Löwy). Породица се 1888. преселила у Беч променивши презиме у „мање јеврејско“ Ленер. У Бечу је Л. матурирао, завршио студије права и стекавши докторат од 1908. радио је у државној служби као веома перспективан правник. Још као студент био је активан у јеврејској студентској асоцијацији „Кадимах“ и 1909. је, као страстан фудбалер, био међу оснивачима бечког спортског клуба „Хакоах“. Списатељску каријеру је отпочео 1910. поезијом, сатиром, скечевима, али и сарадњом у новинама, где се потписивао са: „Беда“, што је модификовано његово право, чешко лично име. Г. 1913. упознао се са Францом Лехаром и за њега 1916. написао либрето за оперету Звездознанац (Der Sterngucker). Иако је 1918. био позван у војну службу, као осведочени антимилитарист и угледни државни службеник успео је да избегне учешће у Првом светском рату. Двадесетих г. XX века био је један од најчитанијих песника и најтраженијих либретиста у Бечу. У сарадњи са Лехаром и Лудвигом Херцером, а поврх тога са певачем Рихардом Таубером, освојио је бечку публику оперетама Фредерика (Friederike, 1928), Земља смешка (Land des Lächelns, 1929, у СНП играна 1976), и Ђудита (Giuditta, 1934, са Паулом Кнеплером). Са Алфредом Гринвалдом написао је либрета за три оперете (све на музику Пала Абрахама): Викторија и њен хусар (Viktoria und ihr Husar, 1930, у Н-Оп изведена 1934), Хавајско цвеће (Die Blume von Hawaii, 1931) и за Бал у Савоју (Ball im Savoy, 1932), који је у СНП изведен 1970. Априла 1938, такорећи одмах после припајања Аустрије нацистичкој Немачкој, ухапшен је и депортован у концентрациони логор Дахау, из којег је у септембру исте г. премештен у логор Бухенвалд, где је написао чувену песму Бухенвалд (Das Buchenwaldlied), коју је компоновао његов пријатељ и сапатник логораш Херман Леополди. Септембра 1942. пребачен је у логор Моновиц код Аушвица, где је, по сведочењу преживелих, преминуо од батина јер га је капо претукао уз образложење да није довољно вредно радио. Све наведене Лехарове оперете извођене су у Бечу током Другог светског рата – само без имена либретиста на плакатама.

В. В.