ДЕСАУ Пол (Paul Dessau) – немачки композитор и диригент (Хамбург, 19. XII 1894 – Кенигс Вустерхаузен код Источног Берлина, 28. VI 1979). Потекао је из породице у којој су се скоро сви, кроз више генерација, професионално бавили музиком. Пошто је на Берлинском конзерваторијуму завршио музичке студије (примарно виолину), запослио се као репетитор у Градском театру у Хамбургу. Наставио је музичко усавршавање код диригената Ф. Вајнгартнера и А. Никиша, те код композитора М. Ј. Левенгарда. Пред Први светски рат постао је други „капелмајстер“ позоришта „Тиволи“ у Бремену. После рата је радио као диригент у хамбуршком Камерном театру, затим у операма у Келну (1919-1923), Мајнцу (1923) и Берлину од 1923. до 1933, када је емигрирао у Француску, а 1939. у Њујорк, одакле се 1943. преселио у Холивуд. Са другом супругом, списатељицом Елизабет Хауптман, вратио се 1948. у Немачку, у Источни Берлин, где је, од 1952. до 1959, предавао у Државној драмској школи; члан Немачке академије уметности постао је 1952, а од 1957. до 1962. био је и њен потпредседник. Г. 1954. оженио се редитељком и кореографкињом Рут Бергхаус – њихов син Максим Д. прославио се као филмски режисер. Умро је у једном малом месту у околини Берлина, а сахрањен је у Берлину. Компоновао је балете, опере, симфоније, филмску музику (између осталог и за ране филмове Волта Дизнија), мале форме за вокално или инструментално извођење… Слична емигрантско-повратничка судбина повезала га је са Бертолтом Брехтом, са којим се спријатељио и компоновао разне музичке форме на његове текстове: Die Reisen des Glücksgotts (1945), Die Verurteilung des Lukullus – Das Verhör des Lukullus (1951), песму „Friedenslied“ за соло глас са једним пратећим вокалом (Брехт је текст написао по Паблу Неруди, 1951), Puntila (1956), Die heilige Johanna der Schlachthöfe (1961) и др., међу којима је и хроника из тридесетогодишњег рата у 12 слика Мајка Храброст и њена деца (Mutter Courage und ihre Kinder, 1945), коју је СНП извело 1967. Поводом Брехтове смрти приредио је музику In memoriam Bertolt Brecht за велики оркестар (1956-1957).

В. В.