ДУГАЛИЋ-НЕДЕЉКОВИЋ Десанка-Деса

ДУГАЛИЋ-НЕДЕЉКОВИЋ Десанка-Деса – драмска глумица (Чачак, 28. XI 1897 – Београд, 22. IV 1972). Основну школу завршила је у Ваљеву 1908, шест разреда гимназије у Бгду 1914. Окупација 1915. затекла ју је у Шпанији, па је прешла у Париз, где је завршила глумачку школу 1920, а 1921. је ступила на сцену НП у Бгду, оставши на њој до 1944. Затим је двадесет г. живела ван Бгда, па се вратила на сцену Атељеа 212 у Бгду. У раздобљу између два рата била је једна од водећих београдских глумица чија је уметност почивала на споју великог талента и богатих емоција, истанчане интелигенције, дубоке студије, сценске културе и разноврсности сценског изражавања. Ове су предности омогућиле њене високе домете у лирским и романтичним јунакињама (Роксана у Сирану од Бержерака, Маргарита Готје у Дами с камелијама, Мими у Чергашком животу итд.), затим у женама француског духа, шарма и модерне осећајности, и у сложеним драмским ликовима из дела А. Савоара, П. Жералдија, А. Батаја, А. П. Антоана, М. Пањола, Ж. Коктоа и многих домаћих међуратних драматичара. Истицала се као изврстан рецитатор народне поезије на Београдском радију и на концертним вечерима. Објавила је путописе, огледе о позоришту, књигу Елементи визуелне глуме; написала је драму На другој обали (изведена 1935. у НП Бгд), а две драме (Две сестре, Тако ћаскајући) остале су јој у рукопису. Предавала је визуелну глуму у Глумачкој  школи НП 1937/38. Чланцима о позоришту сарађивала је у „Времену“ и „Правди“. Гостовала је на многим југословенским сценама, међу њима и у НСаду: 1923. као Мими у Дами с камелијама и 1926 – Soirées libres са Владетом Драгутиновићем (в).

БИБЛ: Забелешке са пута кроз Палестину, Сирију и Египат у лето 1931, Бгд 1931.

ЛИТ: Р., Гостовање Десе Дугалић и Владете Драгутиновића, Књижевни север, Суботица, 1926; С. Винавер, Приликом приказа комада „На другој обали“ од Десе Дугалић, Српски књижевни гласник, 1935, с. 632-639; В. Глигорић, Конвенционална лаж против Ибзена, Политика, 12. XII 1935; М. Траиловић, Смрт драмске уметнице Десе Дугалић, Политика, 23. IV 1972.

С. Ј.