ДРНИЋ Божидар

ДРНИЋ Божидар – драмски глумац (Брчко, 23. XI 1907 – Београд, 8. III 1984). Основно школовање завршио је у Сарајеву и Згбу, а затим је похађао Државну глумачку школу у Згбу од 1924. до 1927, наступајући у току студија на сцени ХНК. Много је путовао и упознавао се са позориштима у Минхену, Дрездену, Бечу и Прагу, где је са Звонимиром Рогозом основао Југословенску сцену и давао представе на српскохрватском језику, глумећи повремено и у Коморном дивадлу. Члан Н-Оп био је од 1929. до 1933, НП у Бгду од 1934. до 1937. и од 1952. до 1965, а у међувремену ЈДП у Бгду од 1947. до 1952. Играо је у веома разноврсном репертоару: у салонским комадима, као и у мисаоно-социјалним драмама и античким трагедијама, остваривши велик број љубавних, карактерних и психолошки сложених улога, читаву галерију бруталних, сентименталних, нежних, херојских, позитивних, циничних, симпатичних, притворних и мисаоних ликова. Био је један од најбољих тумача Крлежиног драмског текста – као Урбан (Леда), Силбербрант и Титус Андроникус Фабрициј (Господа Глембајеви) и нарочито Крижовец (У агонији), којим је стекао награде Савета за културу НР Србије и Стеријину награду на Југословенским позоришним играма у НСаду. И 50-огодишњицу уметничког рада, на сцени НП у Бгду, прославио је улогом Фабриција (1974). Цата Рибар-Дујшин урадио је његов портрет (уље на платну) 1948.

УЛОГЕ: Хљестаков (Ревизор), Мориц (Свети пламен), Заводник (Оно што се зове љубав), Комсомолац (Квадратура круга), Нинковић (Госпођа министарка), Државни секретар (Добра вила), Леон (Волпоне), Силбербрант (Господа Глембајеви), Миљенко (Миљенко и Добрила).

ЛИТ: А-м, „Свети пламен“ на суботичкој позорници у игри Новосадско-осјечког позоришта пожњео велики успех, Југословенски дневник, 1931, бр. 254, с. 6; А-м, Оно што се зове љубав, Југословенски дневник, 1931,  бр. 266, с. 5; Р., Почетак гостовања Новосадско-осјечког позоришта, Књижевни север, Суботица, 1931, књ. 9, с. 305-306; А-м, Валентин Катајев: „Квадратура круга“, Југословенски дневник, 1931,  бр. 277, с. 5; А-м, Гостовање Новосадско-осјечког позоришта у Сомбору, Глас народа, Сомбор, 1931, бр. 42, с. 5; А-м, „Госпођа министарка“, Југословенски дневник, 1932, бр. 230, с. 5; А-м, Гогољев „Ревизор“, Нови Сад, 1932, бр. 42, с. 3; В. Н., Добра вила“, Југословенски дневник, 1932,  бр. 238 и 240, с. 5.

С. Ј.