ДРАГУТИНОВИЋ Бранко

ДРАГУТИНОВИЋ Бранко – музички критичар (Београд, 31. III 1903 – Београд, 25. XII 1971). Апсолвирао је на Филозофском факултету у Бгду, где је слушао предавања М. Милојевића, а затим завршио педагошки одсек Музичке школе у Бгду. Неко време се усавршавао у Бечу. Од 1925. до 1938. уз Л. Матачића (в) је радио као помоћни, а понекад и као самостални хоровођа у Академском певачком друштву „Обилић“ при Београдском универзитету. Од 1. VI 1938. до 31. III 1940. био је секретар Београдске опере, а затим је, до 1944, средњошколски професор. После рата је секретар и доцент на Музичкој академији у Бгду а од 1950. помоћник директора и драматург Опере НП у Бгду. Од 1926. до 1971. континуирано се бави музичком критиком – пре рата у дневним листовима „Новости“ и „Правда“ и у часопису „Звук“, а после рата, од 1945, редовно објављује прилоге у „Политици“ и повремено у часописима: ЛМС, „Музика“, „Музички гласник“, Српски књижевни гласник итд. Посебно је објавио књигу Пролегомена за историју Опере и Балета Народног позоришта (Један век Народног позоришта у Београду) 1968. Студиозан и свестрано образован, стекао је углед једног од најзначајнијих наших музичких писаца и критичара. Стана Ђурић-Клајн, у некролошком чланку у „Политици“ од 27. XII 1971. каже о њему: „Широка општа култура, темељна стручна спрема и стална обавештеност о најновијим токовима у светској уметности били су чврсти темељи на којима је градио своје естетске принципе и своје критичарске судове“. У „Политици“ је често приказивао оперске премијере СНП.

БИБЛ: Мусоргски: „Сорочински сајам“, Дневник, 27. XII 1956; Премијера у Новосадској опери. Препород оперског ансамбла. Верди: „Симоне Боканегра“, Политика, 11. VII 1967; Премијера у Новосадској опери. Драма савести словачког композитора. Опера Еугена Сухоња: „Крутњава“ (Вртлог), Политика, 25. X 1968; Гостовање Новосадске опере. Скраћена верзија Вердијевог „Магбета“. Диригент Младен Јагушт – редитељ Младен Сабљић, Политика, 27. V 1971.

В. В.