ДЕЛИНИ Константин-Коста

ДЕЛИНИ Константин-Коста – глумац и редитељ (Београд, 8. V 1868 – Добој, Босна, 1916). Потекао је из угледне породице београдских апотекара. Васпитаван је у француском заводу у Панчеву и у приватној гимназији у Бгду, а после завршених 5 разреда је упућен на студије фармације у Лајпциг, одакле је прешао у Минхен и заинтересовао се за глуму и сликарство. По повратку у земљу ступио је у путујуће позориште Гавре Милорадовића на гостовању у Јагодини. После кратког службовања на железници, дефинитивно се посветио глуми 1886. у путујућим позориштима Фотија Иличића и Ђорђа Протића и у немачком путујућем позоришту „Posinger“, са којим је обишао Босну и Далмацију. У СНП у НСаду ступио је 1887. и у њему остао до 1892, примећен у критикама Јована Грчића у комичним и старачким улогама. Од 1893. глумио је у више махова у НП у Бгду, а у међувремену је био у путујућем позоришту М. Хаџи-Динића, ХЗК у Згбу 1894/95, НП у Бгду 1896/97, нишком „Синђелићу“ од 1897. до 1899. Затим је члан путујућег позоришта Драгутина Фрајденрајха и београдских ревијалних сцена под управама Михаила-Мике Стојковића и Бране Цветковића. До 1904. водио је у Бгду једно време сопствено позориште „Веселе вечери“, па ступио у нишко позориште „Синђелић“ као управник, редитељ и глумац (1904-1912), а затим је био у Повлашћеном позоришту „Јоаким Вујић“ са седиштем у Крушевцу. Умро је као заробљеник у аустроугарском логору у Добоју. Необично образован у својој генерацији, познавалац неколико језика и модерних струјања на немачким и француским сценама, свестрано је допринео српским театрима, а нарочито „Синђелићу“ –  увођењем најновијег репертоара, савремене режије и опреме сцене. Утицао је и на развој младих талената. Написао је драму Жена, шаљиву игру Мали журнал и алегорију Две владарке, а превео је комаде Право наследство Х. Ечегараја и Кривицу једне жене А. Диме Сина. Први је драматизовао и поставио у Нишу Сремчеву Зону Замфирову, а 1905. поставио је и прву драматизацију Поп Ћире и поп Спире. На сцени СНП последњи пут се појавио к. г. у улози Пјера Фрошара у представи Две сиротице у сезони 1909/10.

УЛОГЕ: Тома Естн (Монтроз), Копороци (Штромфајеви), Димон (Лионски улак), Јоца Бабијан (Буњевка), Миша (Риђокоса), Морисо (Туђинка), Ловра (Сељак као милионар), Администратор (Протекција), Краљ француски (Краљ Лир), Марко (Кобан спомен), Сен Жеран (Војнички бегунац), Никола Арсојевић (Вукашин).

ЛИТ: С., Федора, Позориште, НСад, 1890, бр. 20, с. 79; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 11, с. 3; Ј. М., Гостовање Српског народног позоришта у Сентомашу, Браник, 1892, бр. 23, с. 3; А-м, У недељу 13. септембра „Саћурица и шубара“, Банаћанин, Велика Кикинда, 1892, бр. 40, с. 3; А-м, Добро нам дошли, Ново време, Земун, 1892, бр. 88, с. 4; А-м, Српско народно позориште у Земуну, Ново време, Земун, 1892,  бр. 94, с. 4; Ур., Коста Делини, Вечерње новине, 1910,  бр. 179, с. 1-2; А-м, Јубилеј скромног уметника. 25-годишњица Косте Делинија, Депеша, 1910, бр. 249, с. 3; Ј. У(гричић), Јубиларско писмо. Човек који не познаје своје речи, Политика, 1910, бр. 2400, с. 3.

С. Ј.