ДАВИДОВАЦ Ђура

ДАВИДОВАЦ Ђура – инспицијент и библиотекар (Нови Сад, 21. III 1898 – Нови Сад, 25. III 1968). Син је познатог новосадског адвоката др Милана Давидовца. Основну школу (1909) и гимназију (1917) завршава у НСаду, а школску 1917/18. проводи на студијама у Високој школи за примењену уметност у Будимпешти. Завршетком Првог светског рата прекида студије, запошљава се и од 13. I 1919.  до 31. I 1924. ради у разним новосадским установама. Од 1. II 1924.  до 31. V 1941. чиновник је Дрогерије на велико „Славија“ д. д. у НСаду; тада га окупаторски комесар предузећа отпушта из службе и до 15. XI 1944. не ради. Као антифашиста био је за време окупације извесно време у логору у Бачкој Тополи. После ослобођења најпре се запослио у Штампарији „Братство-јединство“, а затим, до 10. IV 1947, као хонорарни службеник Статистичког одсека Планске комисије АПВ. Потом прелази у ВНП за административног службеника; после осам месеци у Позоришту добија другу дужност: од 3. XII 1947. до 6. XI 1948. ради на пословима библиотекара и музичког архивара. Од 6. XI 1948. до 5. IV 1950. у ВНП је инспицијент Драме, а потом премештен за инспицијента у Војвођанско позориште лутака (доцније: Позориште младих) у НСаду, где остаје до 10. II 1954, када се поново враћа у СНП на место библиотекара. На тој дужности је пензионисан 31. XII 1959. После пензионисања и даље је, у хонорарном својству, библиотекар СНП, све до 30. VI 1965. Позориште је заволео још у својим најмлађим годинама. Отац му је од 1896. до 1904. био члан Економског одсека ДСНП, а од 1909. и председник тог Одсека. Пре Првог светског рата чести гости у дому његових родитеља били су Лаза Костић, Милан Савић (с њим је био и у сродству), Пера Добриновић, Жарко Савић, Султана Цијукова и други наши глумачки великани. Био је библиофил, и добро знао мађарски и немачки; његово познавање нашег и светског позоришта било је веће но што су многи који су га знали могли претпоставити. Сарађивао је у листовима: почетком треће деценије XX века води спортску рубрику „Заставе“; доцније, чланке објављује и у „Нашој сцени“. Његова једночинка Последњи дан базе „Москва“ награђена је 1945. на анонимном конкурсу Секције за дилетантска позоришта Војводине за драмска дела са темом из народноослободилачке борбе. Дужности инспицијента односно библиотекара обављао је с љубављу и пожртвовањем, уносећи у њих свој специфичан систем да би се у тим пословима што боље сналазио. Своју деценијама сабирану библиотеку још за живота завештао је СНП; Позоришту је оставио и део своје невелике новчане уштеђевине – тим новцем је за Библиотеку СНП набављен Larousse encyclopedique у 10 томова. Тиме је постао њен досад највећи дародавац. Сахрањен је на Алмашком гробљу, одмах поред капеле, у породичној гробници Савића.

БИБЛ: Вођ по Новом Саду и околини. Минијатурна библиотека Књижаре „Славија“, бр. 144-45, НСад-Скопље 1933, с. 1-68; Последњи дан базе Москва“ (заједно са: Слуга Јернеј и његово право, Деда Матија и Песме), Позоришна библиотека Секције за дилетантска позоришта Војводине, НСад 1946, с. 31-65.

ЛИТ: А-м, Ђура Давидовац, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 18.

Л. Д.