ДАЛМАЦИЈА Мирко

ДАЛМАЦИЈА Мирко – просветни и културни радник (Банатско Карађорђево, 3. X 1935 – ). Његова породица се доселила из Двора на Уни у колонизацији после Првог светског рата. Основну школу завршио је у родном месту које је потом напустио због даљег школовања. Учитељску школу завршио је у Вршцу 1956, а Вишу педагошку у Зрењанину 1965. Дипломирао је српскохрватски језик и југословенску књижевност 1976. на Филозофском факултету у Бгду. Прво запослење добио је у Основној школи у Житишту, где је као учитељ радио од 1957. до 1959, а потом је до 1973. био начелник за просвету у Општини Житиште и управник Народног универзитета. Истовременео је радио и као дописник листова “Дневник” и “Зрењанин”. Од 1973. је био секретар Савеза културно-уметничких друштава у Зрењанину, од 1976. стручни сарадник за позоришну делатност у Културно-просветној заједници Војводине у НСаду, а од 1980. до 1984. секретар Самоуправне интересне заједнице за културу НСада. Од 1. II 1984. до 31. I 1986. био је директор Драме СНП, а од 1. II 1986. до пензионисања, 5. X 1992, директор Војвођанског музеја (данас Музеј Војводине). Марта 1985. је у СНП уприличио обележавање 40. годишњице од послератног обнављања рада Драме, за коју прилику је припремио пригодну беседу и окупио живе учеснике представе Најезда из 19. марта 1945. (Рахела Ферари, Славко Симић и Еуген Вербер), који су евоцирали успомене на то доба.

БИБЛ: Сусрети и разговори у завичају, Житиште 1973; Унуци шашавог деде, НСад 1994; Дуга изнад Овчаре, НСад 1996; Михољска виола, НСад 2005; Очи боје неба, НСад 2012.

ЛИТ: А-м, Нови директори, Позориште, НСад, 1984, бр. 3-4, с. 9.

М. Л.