АЛЕКСИЋ-ГОШИЋ Александра

АЛЕКСИЋ-ГОШИЋ Александра – драмска глумица (Београд, 1886 – Скопље, 1914). Њен отац Вујица Алексић, из старе београдске породице, био је економ Душевне болнице у Бгду; мати јој се звала Василија. Када је завршила основну школу родитељи су је уписали у Вишу девојачку школу, у којој су васпитаване чиновничке кћери и коју је похађала и њена старија сестра Ана (доцније удата Паранос), која ју је касније, као привремена чланица која је успешно напредовала, повезала и са НП у Бгду, где је А. почела да глуми највероватније августа 1909, када је ангажована као приправница, заједно са Милицом Бошњаковић и Ружицом Томић. Позоришне листе нису сачуване, па се не зна тачно шта је играла на београдској сцени, али се може претпоставити да је као почетница приказивала мање улоге и пре свега статирала и певала у хору, што је већ била превасходна обавеза свих глумачких приправника. Зна се да је у Бгду остала до краја сезоне 1910/11, јер је на крају сезоне, од једанаесторо приправника, задржано само троје (међу њима се нашао и А. Златковић); ње није било. Тада је добила ангажман у СНП у НСаду, где је остала до 16. VII 1913. У сезони 1911/12. венчала се у Петроварадину са глумцем Николом Гошићем (в) и почела да наступа под његовим презименом. Заједно са мужем, на позив Б. Ђ. Нушића, добила је ангажман у НП у Скопљу (1914), али није имала среће: ту је неочекивано умрла, врло млада, оставивши за собом недораслог сина Зорана, којег је отхранила старија сестра Ана. У НСаду се нарочито истакла као Ева у драми М. Праге Алилуја (1912). Исте г. је са СНП била на великој турнеји по Босни и Херцеговини.

УЛОГЕ: Милева (Саћурица и шубара), Барух Спиноза (Уријел Акоста), Ева (Алилуја).

ЛИТ: Краљевско српско народдно позориште, Позоришни годишњак, 1909/10. и 1910/11, Бгд 1911, с. 4, 31; К., Алилуја, Застава, 1912, бр. 282, с. 2-3; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1912, бр. 20, с. 2.

Ж. П.