КЊИЖАРА „СЛАВИЈА“ ВЛАДИМИРА ЛЕЖИМИРЦА У НОВОМ САДУ – Књижару „Славија“ у НСаду је са непуних тридесет г. основао В. Л., званично уписану у регистар 1. V 1926, премда је покушао да покрене своју самосталну књижару још раније, после Првог светског рата, желећи да буде савременија у односу на остале у граду. Рођен је у Бешки 27. III 1898. у земљорадничкој, сиромашној породици, али је захваљујући својој даровитости и залагању сеоског учитеља, завршио основну школу у родном месту. Школовање је наставио у НСаду, 1910, где је уписао гимназију, али је паралелно почео да ради у познатој новосадској књижари Светозара Ф. Огњановића (који је 1906. преузео Књижару Арсе Пајевића, в.). Три г. касније Л. је постао књижарски помоћник, стекавши у међувремену искуство и углед, именован је за главног пословођу. Жељу да покрене своју књижару подстицали су његови пријатељи, новосадски интелектуалци, културни и јавни радници тог времена које је окупљала добра књига код С. Огњановића, а и сâм Огњановић је подржао младог Л. у идеји. Нова књижара В. Л. већ је 1923. имала велики фонд, београдска издања, нова издања, развијен систем позајмне библиотеке са 3500 књига, имала је одељење за откуп антикварних издања, што је привукло бројне љубитеље књига, као и ученике који су позајмљивали школске лектире (Л. је израдио и посебан каталог) и тако постала стециште српских интелектуалаца који су се сваке суботе окупљали у „Славији“, а Л. постао познати књижарски стручњак не само у НСаду него и у Југославији. У издавачкој делатности његова „Славија“ је највеће издавачко предузеће у Дунавској бановини, покренуо је едиције: „Култура и Наука“, „Универзална библиотека“ и „Минијатурна библиотека“ која је од 1925. до 1937. имала 150 св. специфичног формата и садржаја и сматра се јединственом едицијом у Југославији из области културе и науке. Први локал Књижаре се налазио у Пашићевој бр. 9 (некадашња Светозара Марковића), а други локал у истој улици, на бр. 3. Уз помоћ В. Л. нове књижаре „Славија“ отварају Бора Лежимирац у Скопљу и Љубомир Нинков у Суботици. Током Другог светског рата, посебно у периоду када је Чехословачка нападнута, у „Славијиним“ излозима постављале су се књиге на чешком и словачком језику и други пропагандни материјал, што је био храбар потез и који је указивао да је „Славија“ панславистички центар. У емисијама Радио Братиславе је, уз речи захвалности за афирмацију чехословачке културе, спомињана „Славија“. Једна је од најпознатијих књижара које су радиле за време Другог светског рата, и упркос тешком пословању, одржала се до ослобођења 23. X 1944, поред Књижаре „Натошевић“, Књижаре Браће Милишић, Немачке књижаре, Књижаре „Маричић и Јанковић“ и антикварнице Манехема Папа. У том периоду пословала је као обична трговина само са дозвољеним књигама и другим материјалима, па „Славија“ више није била место окупљања, полако су престале да излазе познате едиције, али све је већ почело полако да јењава почетком 1941. В. Л. је оставио у рукопису аутобиографију која се налази у Рукописном одељењу МС. Био је активан и као повереник великих издавачких предузећа до последњих г. живота. Умро је 24. VIII 1975, обележивши културну историју НСада као угледан културни посленик, активан у књижарству и развијању просвете и уметности у свом 65 г. дугом прегалачком раду. За СНП је „Славија“ од изузетног значаја јер је покренула и едицију „Позоришна библиотека“ са 44 св., као и гласило позоришних уметника „Mastix“, 1940/1941. од којег су објављена само три броја, са илустрацијама (већег формата 23 цм) и који је пратио и хумористично-сатирички коментарисао многа догађања у културном животу града. Данас се сматра јединственом периодичном публикацијом која се бави позоришном уметношћу уочи Другог светског рата. Већину наслова „Позоришне библиотеке“, СНП је изводило у најранијим г. од оснивања у месту и на гостовањима. Л. је почео да их објављује 1923, практично од покретања Књижаре и њене издавачке делатности. Према жанру то су комедије, посрбе, шале у једном чину и шаљиви дијалози, драмолети претежно домаћих писаца и неколико страних драмских писаца. Оваквим издавачким подухватом будило се интересовање најширег круга читалаца, деце, омладине и одраслих за овај књижевни жанр, популаришући и драмске писце и њихова дела чак и кад нису били на позоришном репертоару. Од домаћих је највише заступљен кућни писац СНП Коста Трифковић са 7 наслова, Даница Бандићева са 3 дела, Ј. Јовановић Змај, Мита Крадић (псеудоним Јована Протића), Петар Крстоношић, С. Цветковић, Л. Т. Бранковић и Демарк (Димитрије Марковић млађи) са 2 дела, а Ј. Ђорђевић, Ђ. Бабић, Округић Сремац, И. Вукићевић и П. Татић са једним насловом. Од страних писаца заступљени су са по једним насловом Шлезингер, Лабиш и Мишел, Фроасар, Куретлин (Моано), Чехов, Бели и Арион, Нитер и Дерлеј и анонимни аутор шаљиве игре у 3 чина Три бекрије. Цене примерака су износиле 5, 6, 8, 10 или 12 динара, у зависности од броја страница, броширана су издања и формата 16 цм. Прва св. је штампана 1923, да би уследила трогодишња пауза у излажењу, од 1925. до 1928. пошто су тада св. излазиле као троброј, и касније, са петогодишњом паузом од 1928. до 1933, а остале су, углавном, сукцесивно објављиване током тридесетих и четрдесетих г. 20. века. То су следећи аутори и наслови, наведени по редном броју у збирци:
1. Змај Ј. Јовановић, Шаран, шаљива игра у 1 чину, 1923, 32 с., штампана у НСаду код Супека–Јовановића (5 дин). СНП је ову шалу изводило премијерно 1864, у Сремској Митровици и након тога је врло често обнављано, 11 пута до 1929. и играно као ђачка представа.
2. Ј. Ђорђевић, Гушче буковачко, шаљива игра у 1 радњи, 1923, 93 с., штампана у НСаду код Супека–Јовановића (6 дин). На издању је наведено да је дело превео Ј.(ован) Ђорђевић, а аутор је непознат. Овај комад је у ствари Ђорђевићева посрба (и то са мађарске прераде Лиле Буљовски), познато да је овај наслов извођен у СНП премијерно 1873. (као и 1877, у Вршцу) и да су аутори основног текста Французи Жан Бајар и Гистав Лемоан. Књижица је занимљива због Л. белешке, на страницама на којима су уобичајено објављиване рекламе, у којој читаоцима препоручује да купују дописнице за ликом „наших српских првака и научењака“ (разгледнице са портретима Марка Миљанова, Светозара Марковића, Милорада Митровића, Мирка Королије, Ива Војновића, Јована Скерлића, Станоја Главаша, Густава Крклеца, Арсенија Ломе, Даворина Јенка, Петра Коњовића, Стевана Ст. Мокрањца, Јована Грчића Миленка… само су нека од 46 врста) јер, како Л. додаје, то је један од начина за подизање српске просвете и популарисање српске књиге, уместо што се организују игре на срећу и томболе.
3. Даница Бандићева, Еманципована, шаљива игра у 1 чину, 1923, 48 с., штампана у НСаду код Супека–Јовановића и Богданова (5 дин). Ауторка Даница Бандићева, рођена Телечкова, кћер је глумаца СНП Ане и Лазе Телечког, а њен син Милан и кћер Милица Бандић, такође су били глумци. Овај комад је СНП играло две сезоне (прем. 1896).
4. Ђ. Бабић, Мића, два монолога (5 дин). Примерак првог издања није доступан у каталозима библиотека па се претпоставља да књига ни није објављена (највероватније је планирано да се појави 1923. или 1924), чак је редни број 4 у неким каталозима прескочен. У каталогу БМС се под овим редним бројем налази Бабићев Мића, али је објављен касније (1937), у издању „Славије“, штампан у НСаду код Д. Чампрага и друга, на 13 с., малог је формата (15 цм). Претпоставља се да је пуно име аутора који је потписан само иницијалом Ђ., Ђорђе, глумац комичар који је на прелазу из 19. у 20. век у Бгду давао комедије са изразито политичком жаоком упереном према владајућој династији. Према расположивим подацима, овај наслов нити аутора СНП није изводило.
5. Ж. Куретелин, Добра муштерија, комедија у 1 чину, 1924, 48 с., штампана у НСаду код Супека–Јовановића (5 дин). Право име Жоржа Куртелина је Жорж Моано. Текст је превео с француског Д.(ушан) Ђокић. Према расположивим подацима, овај наслов СНП није изводило.
6. С. Шлезингер, У петак, шала у 1 радњи, 1924, 46 с., штампана у НСаду код Јовановића и Богданова (5 дин), а наведени су само иницијали М. С. као преводилац с немачког. Сигмунд/Зигмунд Шлезингер је аустријски комедиограф чији је комад У петак СНП играло још 1872. и само у тој сезони 1872/73, у преводу Манојла Хрваћанина Србендића, могло би значити да је његов превод коришћен и за 6. књижицу „Позоришне библиотеке“, односно да се иницијали М. С. односе на Манојла Србендића.
7-8. Змај Ј. Јовановић, Две шаљиве игре, прерађене и посрбљене, као шала у 1 чину, 1925, 54 с., штампана у НСаду код Јовановића и Богданова (5 дин). Две шаљиве игре су Лаку ноћ, Марта и Спрема се на бал, а штампан је и предговор Милана Шевића који говори о Змајевом драматуршком раду. Прво дело је посрба с немачког комада (Gute Nacht, Rosa) аустријског писца Фридриха Кајзера и која је као Змајева посрба играна још 1879 у Бгду, када је Змај тамо био драматург, а други наслов је чешког писца Јозефа Јиржија Станковског и који је у СНП, у Змајевом преводу, извођен у сезони 1885/86.
9-11. Даница Бандићева, Монолози: Из начела, Преко зида и Глумица, 1928, 16 с., штампана у НСаду код Д. Чампрага и друга (5 дин). Према расположивим подацима, ове наслове СНП није изводило.
12-15. Даница Бандићева, Диалози: Идеали, Ева, Раскинута нит и Чудотворна икона, 1928, 31 с., штампана у НСаду код Д. Чампрага и друга (8 дин). Према расположивим подацима, ове наслове СНП није изводило.
16. Илија Вукићевић, Лепа була, шала у 1 чину, 1928, 48 с., штампана у НСаду код Д. Чампрага и друга (5 дин). Аутор је потписан као И. И. Вукићевић. Према расположивим подацима, овај наслов СНП није изводило.
17. Коста Трифковић, Честитам, шаљива игра с певањем у 1 чину, 1933, 23 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића и другова (5 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. СНП је овај комад играло први пут 1871. у Панчеву и више пута премијерно изводило (често и 11 представа у сезони), до 1943.
18. Коста Трифковић, Француско-пруски рат, шаљива игра у 1 чину, 1933, 24 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића и другова (5 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. СНП је овај комад играло први пут 1870. у Панчеву и премијерно изводило више пута (често и 9 представа у сезони), до 1921.
19. Коста Трифковић, Школски надзорник, шаљива игра с певањем у 1 чину, 1933, 30 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (5 дин). На књижици је наведено места издања НСад. СНП је премијерно играло 1871. у Вршцу и премијерно изводило више пута (више представа у сезони), до 1943.
20. Коста Трифковић, Избирачица, шаљива игра с певањем у 3 чина, 1933, 63 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (8 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. СНП је премијерно играло 1872. у НСаду и премијерно изводило 12 пута (чак 76 представа у сезони 1961/62).
21. Коста Трифковић, Љубавно писмо, шаљива игра у 1 чину, 1933, 39 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (8 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. СНП је премијерно играло 1875. у Вршцу и премијерно изводило 10 пута (чак 57 представа у сезони 1975/76).
22. Коста Трифковић, На Бадњи-дан, драмолет у 1 чину, 1933, 28 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића и другова (5 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. СНП је премијерно играло 1871. у Вршцу.
23. Коста Трифковић, Тера опозицију, шаљива игра у 1 радњи, 1933, 26 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића и другова (5 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. Књижица садржи предговор Милана Шевића, на три стране. СНП је премијерно играло 1876. у НСаду.
24. Илија Округић (Сремац), Саћурица и шубара, весела игра с певањем у 4 чина из живота покојне слепачке академије, 1934, 86 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (10 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. СНП је премијерно играло 1869. у НСаду и премијерно изводило 13 пута (чак 33 представа у сезони 1883/84), до 1944.
25. Лабиш–Мишел, Једва стече зета, шала у 1 чину, превод с француског, 1934, 46 с., штампана у НСаду код Д. Чампрага и друга (5 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. Аутори су француски двојац Ежен Лабиш и Марк Мишел, али се не наводи име преводиоца нити иницијал. У СНП је извођен под насловом Зет премијерно 1905. у Руми и премијерно обновљен 1925.
26. Лукијан Тривунов Бранковић, Конзул, весела игра у 2 чина, 1934, 53 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (6 дин). На књижици је наведено да су места издања НСад и Скопље. Према расположивим подацима, овај наслов СНП није изводило.
27-28. С. Цветковић, Милионар, хумореска у 1 чину и Перпетум мобиле, шала у 1 чину, 1936, 20 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (5 дин). На књижици је наведено место издања НСад. Аутор је потисан С. Цветковић, а увидом у каталоге библиотека утврђено је да је то Сава В. Цветковић, историчар позоришта, приређивач Репертоара Народног позоришта у Београду, 1966. Према расположивим подацима, ове наслове СНП није изводило.
29-30. С. Цветковић, Крчма код срећног пара, карикатура у 1 чину, и Народни непријатељ, репортажа о једном политичком догађају, 1936, 24 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (5 дин). Аутор је потисан С. Цветковић, а увидом у каталоге библиотека утврђено је да је то Сава В. Цветковић. Према расположивим подацима, ове наслове СНП није изводило.
31. Фроасар, Подвала, лакрдија у 1 чину, с француског Р. В., 1936, 22 с., штампано у НСаду код Д. Чампрага и друга (5 дин). Није познато име аутора и нису разрешени иницијали преводиоца. Према расположивим подацима, овај наслов, као ни аутора, СНП није изводило.
32. Три бекрије, шаљива игра у 3 чина с певањем, с немачког, 1936, 60 с., штампана у Петроварадину код П. Јелашића (8 дин). Аутор је анониман, име преводиоца неразрешено. СНП је изводило комад истог наслова али у ауторству Јохана Непомука Нестроја, аустријског писца, а веза између два иста наслова није истражена.
33. Мита Крадић, Шаљиви монолози: Мита званичник, Мудровање, После болести и Наша учевност, 1938, 16 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Мита Крадић је псеудоним Јована Протића, писца и богослова. Према расположивим подацима, ове наслове СНП није изводило.
34. Моано, Глуви зет, комедија у 1 чину, прерадио и превео Демарк, 1938, 38 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Каталог БМС наводи податак о аутору, Жан Моано, као и о преводиоцу – Димитрије Марковић млађи. Жан Моано је отац француског драмског писца и водвиљисте Жоржа Моаноа који је користио псеудоним Куртелин и чији је комад објављен у овој библиотеци под редним бр. 5. Према расположивим подацима, ни наслов ни аутора СНП није изводило. Није истражена веза овог преводиоца са Димитријем Марковићем Митицом, глумцем СНП, премда га први у везу доводи Страхиња К. Костић, када га спомиње као преводиоца комада Високи гост Белија и Анриона, који има редни бр. 7 у овој едицији.
35. Н. Тревчин, На балу, дијалог, по Ђ. Кевариу, 1938, 8 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Н. Тревчин је псеудоним Лукијана Тривунова Бранковића, а комад је посрба комада мађарског писца Ђуле Кеварија. Према расположивим подацима, овај комад СНП није изводило.
36. Антон Чехов, Просидба, шаљива игра у 1 чину, превео Демарк, 1938, 27 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Каталог БМС наводи податак о преводиоцу разрешавајући га као Димитрије Марковић млађи, исти преводилац св. 34. СНП је премијерно играло 1946. у НСаду, заједно са двема Чеховљевим једночинкама Медвед и Свадба. Није истражена веза овог преводиоца са Димитријем Марковићем Митицом, глумцем СНП, премда га први у везу доводи Страхиња К. Костић, када га спомиње као преводиоца комада Високи гост Белија и Анриона, св. 37.
37. Бели и Анрион, Високи гост, комедија у 1 чину, превео Демарк, 1938, 30 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Познатиjи као писац лакрдија Немац Георг Фридрих Бели, написао је 1869. Hоche Gäste (Високи гост) заједно са П. Анрионом, а према истраживању Страхиње К. Костића, комад је превео Димитрије Марковић, млађи. Према расположивим подацима, овај комад СНП није изводило.
38. Демарк, Двојник, комедија у 1 чину, по француском прерадио Демарк, 1938, 32 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Демарк, односно Димитрије Марковић млађи, јавља се као аутор посрбе француског комада. Према расположивим подацима, овај комад СНП није изводило.
39. Нитер и Дерли, Шоља чаја, комедија у 1 чину, превео Демарк, 1938, 32 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Аутори комада су Шарл Нитер (Шарл-Луј-Етјен Нитер) и Жозеф Дерле(ј), а преводилац Димитрије Марковић млађи. У СНП извођен под насловом Шоља теја, премијерно 1872. у Вуковару, и више пута обнављан (22 представе у сезони 1897/98), до 1919.
40. Мита Крадић, Шаљиви монолози: О изборима, Летња сезона, Уживање и Пела и државна тајна, 1938, 13 с., штампарија „Дан“ у НСаду (5 дин). Јован Протић је писао и објављивао под овим псеудонимом. Према расположивим подацима, ове монологе СНП није изводило, изводило је само његове две актовке (Гуска и Јанковић Стојан).
41. Крстоношић, Крајишкиња, слика из народног живота у 3 чина написао Петар Крстоношић, за позорницу удесио Антоније Хаџић, музика од Х. Д(о)убека, 1938, 79 с., штампарија „Дан“ у НСаду (12 дин). СНП је праизвело овај комад 1896. у Вршцу и више пута га постављало на сцену, до 1932.
42. Орао кликће са висине!, алегорија у 1 слици, 1939, 14 с. са сликом С. Милетића, штампарија Д. Чампраг и друг. На насловној с. напоменуто је да је дело „посвећено подизању споменика др Светозару Милетићу у Новом Саду, 24. септембра 1939. године“. Аутор текста је Павле Татић.
43. Демарк, Један слуга и два господара, комедија у 1 чину, 1939, 24 с., штампарија Д. Чампраг и друг (12 дин). Ово је псеудоним Димитрија Марковића млађег. Према расположивим подацима, овај комад СНП није изводило.
44. Крстоношић, Тражи зета племића, шаљива игра у 1 чину, 1940, 30 с., штампарија Д. Чампраг и друг (12 дин). Аутор је Петар Крстоношић. Према расположивим подацима, овај комад СНП није изводило.
На корицама ове последње књиге у едицији „Позоришна библиотека“, најављени су још неки наслови (Југословенски зидари С. Торњанског, Идеали Ђ. Трифковића, Сеоска лола Е. Тота и Помоћу тетке и На угледу, оба Л. Тривунова Бранковића) које „Славија“, судећи по каталозима библиотека и Српској библиографији књига 1868-1944. никад није објавила. Бранковићев комад Помоћу тетке је објављен 1927. али у издању Књижаре Светозара Ф. Огњановића у НСаду, а штампало предузеће „Даничић“. Неке св. су имале више поновљених издања, нека допуњена, али увек под редним бр. Књижара „Славија“ је била место окупљања сјајне плејаде знаменитих личности из историје НСада и шире околине, долазили су песници, писци, историчари, филозофи, музичари, сликари, позоришни делатници: Жарко Васиљевић, Младен Лесковац, Васа Стајић, Милоје и Богдан Чиплић, Трива Милитар, Марко Малетин, Ђорђе Зличић, Богдан Шупут, Ђорђе Табаковић, Иван Табаковић, Стеван Максимовић и многи други, којима је „Славија“ и објављивала дела. У просторијама Књижаре налазила се слика коју је урадио Миленко Шербан, а на слици су Жарко Васиљевић, Ненад Митров, Младен Лесковац и аутор. Слика се данас чува у МС. Између Књижаре „Славија“, односно В. Л. и СНП веза је била веома јака, обе у НСаду, блиске по основним циљевима у просвећивању народа, обострано се потпомажући, сарађујући и пријатељујући, градећи и чинећи ту везу видљивом чак и у детаљима (симболи глуме и музике отиснути на насловници сваке св. „Позоришне библиотеке“, богато илустрована вињетама, лиром, музичким инструментима, ловоровим венцем, позоришним маскама). Наслови у едицији су и сведоци издавачког подухвата током две деценије излажења и које је В. Л. понудио јавности у годинама када је СНП било најтеже, у периоду након 1928., када је изгорело Дунђерсково позориште, до 1936. када је СНП (Н-Оп) и даље без своје зграде а на честим гостовањима ван места (тек 1936. почиње рад СНП у згради Соколског дома, данашњег Позоришта младих). Библиотека СНП (в) у фонду има издања Књижаре „Славија“, највише их је из збирке „Позоришна библиотека“, па иако су неки наслови објављени и пре скоро сто г., многи су добро очувани и доступни.

ЛИТ: А-м, „Славија“, Издавачка књижара Владимира Лежимирца Нови Сад, књижарски каталог, НСад, 193[-]; Stevan Stanić, Stara garda: ličnosti, putovanja, razgovori: (1967–1987), Књижевна заједница Новог Сада, НСад, 1989; Петар Јоновић, Браћа Лежимирац – књижари из Бешке. Владимир Лежимирац: (1898–1975), б.м., б.г., с. 179–187; Петар Јоновић, Књижара „Славија“ – јединствена институција културе, Свеске за историју Новог Сада, НСад 1992, св. 2, с. 38–43; Петар Јоновић, Милан Вранић, Душан Попов, Знаменити књижари и издавачи Новог Сада: Емануил Јанковић, браћа Поповић, Арса Пајевић, Лука Јоцић, Светозар Огњановић, Владимир Лежимирац, НСад, 1993; Петар Јоновић, Шта књижар треба да зна, Ветерник 2001, с. 133-140; Павле Јефтић, Дневник представа новосадских позоришта 1919–1941, НСад, СНП, 2018.

И. И.-К.