ВЕСНИЋ Борислав – драмски глумац и позоришни посленик (Београд, 27. IX 1928 – Париз, 9. IV 2011). По завршеној гимназији радио је као инспицијент у СНП (ВНП) од 15. XI 1947. до 1. IX 1948; од 1948. до 1951. похађао је Државну позоришну школу у НСаду. Био је члан бањалучког НП од 1. IX 1951. до  31. VIII 1954. са једногодишњим прекидом због одслужења војног рока; у сомборском НП провео је две сезоне (1. IX 1954 – 31. VIII 1956); потом је прешао у СНП (1. IX 1956 – 15. VIII 1961), где је радио као драмски глумац и помоћник редитеља, а неко време и као секретар Драме; затим је отишао за редитеља и директора у новоосновано НП у Пироту, где је повремено и играо у представама (16. VIII 1961 – 15. VIII 1963); после тога је  у Бгду основао театар-кабаре „Патка“ у Дому синдиката. Затим је престао да се бави позориштем: радио је као службеник, отворио сопствену занатску радњу и коначно 1966. отишао у Француску, где се, завршивши електронику у Јокохами, бавио високом технологијом, у којој области је за више патената иноватор (кабловски телевизијски систем, имплантација ВХС-система у Европи у „Томсону“ и беспилотна летелица у војној индустрији Француске). Рођен у глумачкој породици (отац Радослав В.), иако у младости усмераван, В. се никада није пуним бићем предао глумачком позиву. У СНП је играо мање улоге у ансамбл-представама. У неколико представа био је помоћник редитеља (Пут око света, Љубав дон Перлимплина, Тетовирана ружа). Након одласка у пензију вратио се првој љубави – књижевности и у новосадској издавачкој кући „Прометеј“ објавио трилогију Раскрснице на српском језику а у Француској роман Пакао анђела. Пред крај живота се повремено враћао у Србију, где је помагао фирми „Лор“ („Lohr“) да оснује фабрику приколица у Бачкој Тополи и започео пројекат враћања трамваја у НСад. Прва супруга му је била глумица Анђелија Веснић-Васиљевић (в), а њихов син Бранислав је радио у СНП као организатор.

УЛОГЕ: Млади гавалир (Вечити младожења), Меркуцио (Ромео и Јулија), Јован (Ливница), Први ђетић (Дубровачка трилогија), Први официр (Богојављенска ноћ),  Ланчелот (Млетачки трговац), Мика (Пут око света), Радио-репортер (Бобо), xxx (Страдија), xxx (Војводина).

ЛИТ: О. Новаковић, Пут око света, НС, 1956, бр. 118-119, с. 18; М. Бабинка, А младић, где је младић?, Дневник, 5. II 1957; М. Бабинка, „Да ли је овуда прошао млади човек?“, Дневник, 30. IV 1957; Ј. Виловац, „Тетовирана ружа“ Тенеси Вилијамса, Дневник, 2. XI 1958.

Д. В.