ТОПОЛКОВИЋ Владимир – диригент, корепетитор, шеф хора (Загреб, 19. XI 1910 – Нови Сад, 19. I 1995). Потекао је из веома сиромашне чиновничке породице; родитељи су му обоје умрли од туберкулозе (отац 1913, а мати 1915) па је детињство провео као усвојеник једне учитељице у селу свога деде (Хлебине код Карловца). Као једанаестогодишњак, испољивши изразит таленат за музику, вратио се у Згб, где је похађао Музичку школу при Конзерваторијуму и паралелно у Копривници, где је ишао у гимназију (матурирао 1929), музички се образовао и приватно. Да би се издржавао, истовремено је радио као оргуљаш и хоровођа тамошњег фрањевачког самостана, свирао у биоскопу и давао часове музике. Када се уписао на загребачки Правни факултет радио је и као физички радник, да би коначно питање егзистенције решио свирањем у кафанским оркестрима. Школовање је наставио у Суботици и успео је да апсолвира и на студијама права и на Музичкој академији али није дипломирао ни на једном факултету. Луталачки живот довео га је, пред Други светски рат, у НСад, где се оженио Јеврејком Маријом Чапо, те је морао да избегне – најпре у Земун, па у Голубинце. Повезао се са народноослободилачким покретом, али је убрзо због обољења ноге демобилисан. После ослобођења радио је разне послове у Окружној уметничкој екипи у Сремској Митровици; од 1. V 1945. био је укључен у формирање митровачког позоришта, али како је било предвиђено да оно буде искључиво драмско, децембра 1945. преселио се у НСад. По кафанама је свирао до децембра 1946, када га је Е. Маријашец запослио као корепетитора оперске класе у Средњој музичкој школи, а пред обнављање Опере СНП В. Поповић га је позвао за диригента-корепетитора – тако се у  СНП запослио 1. VII 1947. и у њему остао до пензионисања, 31. XII 1974. У време самих почетака обновљене Опере СНП, услед недостатка редовно и комплетно школованих кадрова, дошли су до изражаја Т. таленат и спретност, произашла из великог претходног искуства свестраног практичара, те су му одмах, уз корепетиторске послове, поверавани и најодговорнији задаци рада са хором и дириговања представама. Нарочито у периоду од 1960. водио је значајан број оперских и балетских представа уз рад на сценској музици у више драмских пројеката (Грађанин племић, Пут око света, Сан летње ноћи, Девојка без мираза). Крајем 1960-их, појавом квалификованијих и млађих снага, његов диригентски рад дошао је у други план, што је вероватно изазивало повремене видљиве изливе незадовољства, па и сукобе са строгим нормама дисциплине живота театарског колектива. До одласка у пензију претежно је обављао корепетиторске задатке у Опери и Балету, на којима је, својим познавањем материје и акумулираним искуством, био од непорециве користи за све са којима је сарађивао.

ДИРИГОВАЊА: Риголето, Слепи миш, Андре Шеније, Вертер, Трубадур, Охридска легенда, Копелија, Бахчисарајска фонтана, Виртуозни балети.

ЛИТ: Е. Гвоздановић, Владимир Тополковић (1910-1995), Алманах позоришта Војводине, 1996, бр. 29, с. 145.

В. В.