ТОЛЕР Ернст (Ernst Toller) – немачки писац (Самочин, код Познања, Пољска, 1. XII 1893 – Њујорк, 22. V 1939). Истакнути немачки експресиониста, као драматичар и писац политичких есеја, па као активан марксиста и антифашиста, Т. је у Немачкој пре 1933. играо видну улогу. Отац му је био трговац; завршио је гимназију у Бидгошћу (Пољска) и пре завршених правних студија у Греноблу вратио се 1914. у Немачку да би као добровољац учествовао у рату. Пошто је 1916. био тешко рањен, отпуштен је из војске као неспособан и продужио студије у Минхену и Хајделбергу; тада је пришао социјалистима и убрзо извукао консеквенце о нужности класне борбе; због свог пацифизма био је већ 1917. ухапшен, а 1918. је учествовао у штрајку радника фабрике муниције и био у руководству новембарске револиције у Минхену. Био је председник централног совјета радника, сељака и војника Баварске и тиме председник прве баварске совјетске републике. После гушења ове прве комунистичке власти на југу Немачке био је осуђен на пет г. затвора и за то време се интензивно бавио књижевним радом. После изласка на слободу напустио је активну политичку борбу, али је као интелектуалац грађанског типа остао повезан са радништвом. Живео је у Берлину; путовао је у Совјетски Савез (1926), у Сједињене Америчке Државе (1929), Шпанију (1930), а пред нацистима се (1933) најпре склонио у Швајцарску, па Француску, Енглеску и САД; његова дела су после 1933. у Немачкој била забрањена, одузето му је немачко држављанство, а он је у иностранству активно и енергично иступао против фашизма. Но, постепено је почео да сумња у резултате настојања да се мирним путем дође до друштвеног мира, а добрим делом услед разочарења због пропасти шпанске републике (активно се борио за њено одржање) и депресији због оштрине класне борбе  извршио је самоубиство у Њујорку. Поред знатног броја есеја политичке садржине, Т. је написао више драма, у којима је долазио до изражаја његов антиратни, антикапиталистички и антиимперијалистички став: Die Wandlung (1919), Masse-Mensch (настало у затвору, 1922), Die maschinenstürmer (1922), Hoppla, wir leben! (1927), Feuer aus den Kesseln (1930), Der entfesselte Wotan (1933), Die blinde Göttin (1933) итд. За време вајмарске републике Т. је сматран првим немачким драматичарем, а мањи успех је имала његова лирика: Der Tas des Proletariats (1921), Gedichte der Gefangenen (1921) и др. Од његових списа првенствено политичке садржине вероватно је најчитанија била књига Eine Jugend in Deutschland, коју је код нас, под насловом Једна младост у Немачкој, превео П. Бихаљи (Бгд 1933). Код нас су преведена још Т. дела: Moskva – New York – Madrid (Згб 1933, прев. и предговор Мирко Кус-Николајев) и Hinkemann (Љубљана 1934, прев. Анте Новак). Сабрана дела су му објављена у пет свезака (1978). У СНП је изведен његов комад Слепа богиња (Die blinde Göttin) 1936, у преводу Јована Геца.

БИБЛ: Слепа богиња, прев. Јован Гец, и Хинкеман, прев. Стеван Миловић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 284.

С. К. К.