ТОКИН Милан – публициста и историчар књижевности (Вршац, 18. VIII 1909 – Нови Сад, 30. III 1962). После школовања у родном граду студирао је на Правном факултету у Бгду радећи паралелно као новинар. И после дипломирања, 1936, остао је у журналистици – био је сарадник „Времена“ и новинске агенције „Авала“. Пропутовао је све балканске земље, Аустрију, Мађарску и Пољску, а од 1938. до 1941. био је дописник из Берлина. Почетком рата интерниран је са особљем југословенске амбасаде, па враћен у Бгд. Радио је техничке послове у штампарском предузећу „Београд“, а 1943. се повукао у Вршац, не желећи да га приморају на активан новинарски рад. Био је дневничар у „Банатском каменолому“. По ослобођењу, службовао је у привредним институцијама, а од почетка 1949. у Државном историјском архиву, Градској библиотеци и Народном музеју у Вршцу, који је његовом заслугом основао Стеријино одељење, данас Стеријин музеј. Од 1957. до смрти био је библиотекар на Филозофском факултету у НСаду. Не рачунајући младалачке песме, тек 50-их г. је почео да се интензивно бави књижевношћу и позориштем, најпре рецензијама, затим историјско-журналистичким написима из културне историје. Посебно је изучавао Стерију, повезујући његово дело са вршачком стварношћу и личностима реалног живота. Тако је настала књига Стерија (1956), која свакако спада међу најбоље радове о нашем комедиографу. Пред крај живота бавио се судбинома авантуристичких духова нашег поднебља од XVII до XIX века („Нин“, 1959, 1960), па му је 1959. објављена књига Царичин љубавник, о генералу Симеону Зорићу. Обимном публицистичком и културноисторијском раду прикључио је преводе са немачког (Шваб, Цвајг, Е. Е. Киш, Т. Фонтане) и са франциуског (Р. Ролан, Казанова). Сарађивао је и у новосадској „Нашој сцени“. У написима о Стерији говорио је и о представама Стеријиних драма у СНП.

Б. Кв