ТАТИЋ Бранко-Пуле

ТАТИЋ Бранко-Пуле, глумац (Ниш, 10. XII 1901 – Нови Сад, 19. VI 1965). Отац Милутин један је од оснивача  хорова „Бранко“ у Нишу и „Мокрањац“ у Скопљу. Гимназију је завршио у Бгду, где је 1923. похађао приватну Глумачку школу. На Правном факултету у Бгду је студирао и апсолвирао права, али није дипломирао јер се определио за глумачки позив. Глумом је почео да се бави у НП у Бгду, где је хонорарно играо 1927/28. На глумачком усавршавању је, од 1928. до 1930, био у Филмском студију Фрица Ланга у Берлину, где је играо једну улогу у немом филму (Крупије у Алрауну). По повратку у земљу играо је по једну сезону у СНП, 1931/32, и у НП у Бгду, 1932/33. Од 1933. је наступао у НП у Скопљу све до избијања рата, када је мобилисан. Убрзо је заробљен и одведен у заробљеништво у Нирнберг, али се већ 1942. вратио кући. По повратку у Ниш радио је у НП од 1942. до 1945, када је поново дошао у СНП, у којем је био члан до смрти са паузом од једне сезоне (1952/53), коју је провео у Сремској Митровици. Био је карактерни и комични глумац. Припадао је глумцима старе реалистичке школе. На сцени је био природан и спонтан, деловао је крајње истинито. Изразитих глумачких могућности, са развијеним смислом за понирање у психу ликова које је тумачио и градио до најситнијих детаља. Објашњавајући како припрема улоге, истицао је да им прилази крајње студиозно, озбиљно и са љубављу, полазећи од целине ка појединостима. Опробао се и као певач (Мориц Швинд у оперети Три девојчице), али и као редитељ: у СНП је режирао Јубилеј и Шарени програм број 1. Играо је и у првим послератним домаћим филмовима; 1960. је у Пули освојио Златну арену за епизодне улоге у филмовима Девети круг и Три Ане. Са супругом Христином (в), која је била глумица и инспицијент, имао је два сина од којих је Јосиф (в) такође био глумац.

УЛОГЕ: Тома Њушка (Сан летње ноћи), Базил (Фигарова женидба или Луди дан), Теча Панта (Госпођа министарка), Петар (Ђидо), Хирин (Јубилеј), Жика (Сумњиво лице), Гркљан (Коштана), Мита Калча (Ивкова слава), Хљестаков (Ревизор), Чубиков (Просидба), Вукоман (Два цванцика), Петров (Оклопни воз), Паул Алтман (Господа Глембајеви), Пера писар (Госпођа министарка), Карп (Шума), Бокчило (Дундо Мароје), Михаило Лињајев (Вуци и овце), Журден (Грађанин племић), Прока Пурић (Ожалошћена породица), Чамча (Вечити младожења), Шмага (Без кривице криви), Госпар Антун, Дум Мартин (Дубровачка трилогија), Кир Дима (Кир Јања), Маркиз (Мирандолина), Мелихар (Број 72), Папа-Наско (Дорћолска посла), Александров (Живи леш), Кризал (Учене жене), Линк (Улични свирачи), Ујка Благоје (Др), Мика Јовановић (Над попом попа), Дужд млетачки (Отело), Димитрије Станисављевић (Љубав је свему крива), Клеф (Догађај у месту Гоги), Жеронт (Скапенове подвале), Робинзон (Девојка без мираза).

ЛИТ: А-м, Бранко Татић, Позориште, Тузла, 1965, бр. 3, с. 506; М. Татић, Животни пут Христине и Бранка Татића, Позриште, НСад, 1974, бр. 6, с. 9; П. Волк, Београдско глумиште, Бгд 2001, с. 827.

М. Л.