ШВАЈЦЕР Жан Батиста (Jean Baptista Schweizer)

ШВАЈЦЕР Жан Батиста (Jean Baptista Schweizer) – немачки књижевник и политичар (Франкфурт на Мајни, 12. VI 1833 – Гризбах, Швајцарска, 28. VI 1875). Рођен је у патрицијској породици, студирао права у Берлину и Хајделбергу, па у Франкфурту био адвокат, али без значајне праксе и клијентеле; више се бавио уметничким (посебно позоришним) и политичким питањима. Почетком шездесетих г. приступио је немачкој социјалдемократији и после смрти Фердинанда Ласала 1864. постао председник Општег немачког радничког удружења (Allgemeiner deutscher Arbeiterverein) и Савеза немачких синдиката; у том својству је издавао лист „Социјалдемократ“ (1865-1871) и често долазио у сукоб са пруском владом. Маркс, Еагелс и Либкнехт били су у почетку сарадници овог листа, али су убрзо дошли у сукоб са Ш., који је, остајући на Ласаловој линији, објективно ишао на руку Бизмарковој политици. Ш. је 1867. изабран на социјалдемократској листи за посланика севернонемачког парламента, али када није изабран за Рајхстаг (савезни парламент) 1871. се повукао из политичког живота и посветио се искључиво књижевности. Његов књижевни рад добрим делом је био подређен његовој политичкој активности: роман Лусинда (Lucinde, 1863-64), драмски одломци Обешењак (Ein Schlingel, 1867) и Гуска (Eine Ganz, 1869) допринели су оживљавању социјалистичке литературе у Немачкој. Успех на немачким сценама доживљавале су драме: Алкибијад (Alcibiades, 1858), Фридрих Барбароса (Friedrich Barbarossa, 1858), Каноса (Canossa, 1871), Дарвинисти (Die Darwinianer, 1875), Гуштер (Die Eidechse, 1876), као и оне изведене у СНП (обе 1879. и обе у преводу П. Ј. Мостића): Великоварошани (Grosstädtisch, 1876) и Прилепчиво (Epidemisch, 1876).

С. С. К.