ШУКУЉЕВИЋ-МАРКОВИЋ Ксенија

ШУКУЉЕВИЋ-МАРКОВИЋ Ксенија – театролог (Добој, 9. IX 1939 –). Дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Бгду на групи за Југослсовенску и општу књижевност.  Цео радни век провела је у Музеју позоришне уметности Србије, од 1965. до 2003, где се као члан стручног тима бавила прикупљањем и обрадом музеалија, грађе и документације неопходних за историографска истраживања и утврђивање културног и уметничког домета српског позоришта. Радила је прво у звању кустоса, затим вишег кустоса и музејског саветника. Усавршавала се у земљама Европе, Америке и Русије. Као стипендиста Министарства за културу Србије, у Москви и Петрограду је истраживала податке о руским позоришним уметницима који су живели и стварали у Бгду од 1920. до 1944. Била је аутор и руководилац пројекта Историја српског балета 1920–1941. Објавила је преко 200 радова, монографија, студија и других текстова из области драмске књижевности, српске сценске уметности и позоришне уметности од XIX века до савременог доба. Писала је и критике, рецензије, предговоре у књигама позоришних публициста и театролога. Радове је објављивала у музејским издањима и издањима других институција: МС, САНУ, Филолошког факултета, НП у Бгду, СНП, СНГ у Љубљани, Музеја града Бгда, Савеза драмских уметника Србије и другде. Такође је редовно писала за позоришне часописе: „Сцена“, „Позориште“, „Театрон“, „Orchestra“, „ЛУДУС“, „Југословенска ревија“ (на енглеском језику), као и у дневној и периодичној штампи: „Књижевне новине“, „Политика“, „Борба“, „Новости“ и др. Аутор је преко сто музејских изложаба из области драмске и позоришне уметности (драма, опера, балет) приређених у многим југословенским градовима, као и у Њујорку, Лондону и Келну. Учествовала је на симпозијумима у земљи и у иностранству са рефератима из области српске драмске литературе и српске позоришне уметности. Била је председник  Музејског друштва Србије у три мандата (1990–2001) и члан Комисије за виша музејска звања. Члан је Савеза драмских уметника Србије и почасни члан Удружења балетских уметника Србије, Међународне асоцијације библиотека и музеја (SIBMAS) и Савета игре (International Dance Council CID, UNESCO). Добитник је више награда и признања: Награде Златан беочуг града Бгда за трајан допринос култури Бгда, 2001; Повеље у знак признања за развој и унапређење делатности Музеја, 1980; Повеље за изузетан допринос позоришној уметности и култури Србије, 2000. Њене везе са СНП се односе на њен научно-истраживачки рад из области историје српског позоришта, на изучавање живота и рада српских глумаца, редитеља, сценографа и костимографа који су били чланови или гости СНП.
БИБЛ:  Позоришно стваралаштво Хуга Клајна, Бгд 1977; Драме Ђуре Јакшића на београдској сцени 1863–1979, Бгд 1980; Бојан Ступица 1910–1970, Бгд 1985; Наталија-Наташа Бошковић, примабалерина, кореограф и педагог, Бгд 1989; Милица Зајцев, Бгд 1994; Јелена Дмитријевна Пољакова, Бгд 1995; Мата Милошевић (приредила са О. Савић), Бгд 1996; Позоришно стваралаштво Милана Ајваза, Бгд 1997; Нина Кирсанова, примабалерина, кореограф и педагог, Бгд 1999; Педесет година Музеја позоришне уметности Србије 1950–2000, Бгд 2000; Мира Ступица, Бгд 2001; Светлана Бојковић, Бгд 2007.

М. Л.