СТАНКОВИЋ Милан – драмски глумац (Крагујевац, 17. III 1871 – Београд, 15. IV 1940). Први пут је ступио на сцену 4. II 1889. у путујућој дружини Михаила Лазића Стрица и у њој играо до 1891. Од 1891. до 1892. је био у СНП у НСаду, од 1892. до 1893. у путујућој дружини Михаила Хаџи-Динића, од 1893. до 1894. у трупи Лазе Поповића, од 1894. до 1896. у НП у Бгду, 1897. опет у СНП у НСаду и од 1898. до 1914. поново у НП у Бгду. После Првог светског рата, прилично нарушеног здравља, није се више појављивао на сцени него је радио као благајник-билетар у НП у Бгду (од 1918. до 1932). Био је врло даровит карактерни и још више комични глумац, у реалистичној игри одмерен, јер није волео никаква претеривања и јефтине комичне ефекте. Његова комика је била природна, чак дискретније изражена, никад импровизаторска. По таквом комичном изразу „нагињао је Тодоровићевом маниру“ (А. Г. Матош, „Нада“, 1898), далеко од слободног комичарског стила Светислава Динуловића. До Првог светског рата био је цењен као један од најдаровитијих и најбољих карактерно-комичних глумаца средњег нараштаја.

УЛОГЕ: Милош Ђурић (Саћурица и шубара), Огњан (Задужбина цара Лазара), Иваниш (Немања, Цветић), Парс (Пут око Земље за 80 дана), Келнер (Господска сиротиња), Пипо и Калета (Балканска царица).

ЛИТ: С., „Саћурица и шубара“, шаљива игра у 4 чина од Илије Округића-Сремца, Браник, 1891, бр. 150, с. 4; О., Пут око земље за осамдесет дана, Позориште, НСад 1892, бр. 8, с. 31; А-м, Српско народно позориште у 1897, Позориште, НСад 1897, бр. 13, с. 74.

Б. С. С.