САВИЋЕВИЋ Милорад К. – преводилац (Лозница, 2. III 1877 – Мали Пожаревац, 20. II 1915). Као гимназијалац у Бгду био је члан литерарне дружине „Нада“, у којем је представио свој рад о Лукијану Мушицком; потом је сарађивао и у књижевним часописима (нпр. у „Босанској вили“ 1894). Писањем и превођењем лепе књижевности није се дуго бавио, заокупљен доцније својом лекарском професијом и дерматовенеролошком струком. Најпре је преводио (Алфред Фурније: Сифилис као друштвено зло; Има ли лека сифилису), а затим и сам писао популарне књиге из медицине, посебно из венерологије: Венеричне болести и њихов утицај на брачни живот и пород (1907, друго издање у Дубровнику б. г. и треће издање 1912); Јавне женске у прошлости, садашњости и будућности и њихов утицај на ширење венеричних болести (1909); Ерлихов лек 606 и сифилис (1910); О лекарима и болесницима (1912); Ко се сме женити (1913); Лепота тела (б. г.). На дужности санитетског капетана I класе разболео се од тифуса пегавца и подлегао болести. Са немачког је превео позоришни комад Код белог коња Густава Каделбурга и Оскара Блументала, који је у београдском НП извођен 1899, а у СНП 1904. Од истих писаца превео је и наставак овога комада, који је под истим насловом (Код белог коња) игран у НП у Бгду 1900.
Б. Кв
– преводилац (Лозница, 2. III 1877 – Мали Пожаревац, 20. II 1915). Као гимназијалац у Бгду био је члан литерарне дружине „Нада“, у којем је представио свој рад о Лукијану Мушицком; потом је сарађивао и у књижевним часописима (нпр. у „Босанској вили“ 1894). Писањем и превођењем лепе књижевности није се дуго бавио, заокупљен доцније својом лекарском професијом и дерматовенеролошком струком. Најпре је преводио (Алфред Фурније: Сифилис као друштвено зло; Има ли лека сифилису), а затим и сам писао популарне књиге из медицине, посебно из венерологије: Венеричне болести и њихов утицај на брачни живот и пород (1907, друго издање у Дубровнику б. г. и треће издање 1912); Јавне женске у прошлости, садашњости и будућности и њихов утицај на ширење венеричних болести (1909); Ерлихов лек 606 и сифилис (1910); О лекарима и болесницима (1912); Ко се сме женити (1913); Лепота тела (б. г.). На дужности санитетског капетана I класе разболео се од тифуса пегавца и подлегао болести. Са немачког је превео позоришни комад Код белог коња Густава Каделбурга и Оскара Блументала, који је у београдском НП извођен 1899, а у СНП 1904. Од истих писаца превео је и наставак овога комада, који је под истим насловом (Код белог коња) игран у НП у Бгду 1900.
Б. Кв