РАШКОВИЋ Александар – драмски глумац и редитељ (Крагујевац, 2. X 1882 – Београд, 2. IV 1955). Завршио је три разреда гимназије и подофицирску школу у Крагујевцу. Активно је учествовао у балканским ратовима и у Првом светском рату; Други светски рат је провео у немачком заробљеништву у Нирнбергу и Хамелбургу, где је и играо у логорском позоришту. Први пут је ступио на сцену 1906. у нишком позоришту „Синђелић“. Од 1907. до 1912. био је ангажован у позоришним трупама Фотија Иличића, Петра Ћирића, Ђоке Милинковића, Љубомира Мицића и Михаила Марковића. Од 1912. до 1914. наступао је у Повлашћеном позоришту „Јоаким Вујић“, од 1919. до 1924. у НП у Скопљу, одакле је децембра 1923. гостовао у СНП у улози Стонберија у Фауну. Од 1925. до 1927. је био ангажован у СНП у НСаду, 1928. у Градском позоришту у Лесковцу, од 1929. до 1930. у НП у Пожаревцу, где је неко време био редитељ и управник, од 1930. до 1933. у НП у Сарајеву, од 1934. до 1935. у НП у Бањој Луци, од 1935. до 1936. у НП у Крагујевцу и од 1. VIII 1936. до 31. VII 1939. у НПДб. Тридесетогодишњицу свога уметничког рада прославио је 6. II 1936. у Крагујевцу као Големанов у истоименом комаду Стефана Костова. Четири пута је одликован Златном медаљом за храброст. Тумачио је драмске, највише карактерне и комичне улоге. Био је врло брижљив у карактеризацији улога, одмерен, реалистичан и природан у изразу, с правилном дикцијом. Ликове из Нушићевог репертоара и уопште из патријархалног света и из прошлости тумачио је с тачним осећањем и схватањем духа доба.

РЕЖИЈЕ: Осма жена, Игра смрћу, Мамон, Рогоња, Два цванцика, Светски рат, Пучина, Ђидо.

УЛОГЕ: Дебелијан (Љубомора), Директор банке (Голгота), Селимбег (Зулумћар), Ивковић (Народни посланик), Никола (Душе), Матије (Покојни Тупинел), Моншаблон (Микета и њена мати), Маринко (Ђидо), Реб-Еље (Бог освете), Хаџи Тома (Коштана), Милић (Мамон), Јеротије (Сумњиво лице), Енгстранд (Авети), Кусовкин (О туђем хлебу), Спитиг (Карлова тетка), Човек с ногом (Пут око света), Лилиом (Лилиом), Алади (Игра у дворцу), Павле (Плава лисица), Јелић (Пуковник Јелић), Војвода Брана (Војвода Брана), Баркер (Антонија), Гроф Траст (Част), Др Доминик Цибула (Матура), Флоријан Кауцки (Рогоња), Брујер (Контушовка), Сибин Мајсторовић (Силе), Игнац Глембај (Господа Глембајеви), Хлестаков (Ревизор), Потпуковник Петар (На леђима јежа), Обрст Срнић (Граничари), Господин Ђурић (Покојник).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Гостовање г. А. Рашковића, Застава, 19. XII 1923; В., У недељу је приказан „Зулумћар“ од Ћоровића у три чина, Ново време, Стари Бечеј 1926, бр. 12, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Србија, Сремска Митровица 1926, бр. 33, с. 4; (h. j.), Mammon, Bácsmegyei Napló, 1. V 1926; А-м, „Покојни Тупинел“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1926, бр. 19, с. 3; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско позориште на гостовању у Сомбору, Застава, 1927, бр. 4-5, с. 3; К. Николић, „Игра смрћу“ од Аверченка – комедија у 3 чина, Нови Сад 1928, бр. 39, с. 5; А-м, „Бог освете“, Застава, 1928, бр. 232, с. 2; А-м, Трупа Друштва за СНП Нови Сад у Вршцу, Војводина, Вршац 1928, бр. 4-6, с. 2; С. Фишлер, Премијера „Част“ од Хермана Судермана, Дан, 1936, бр. 125, с. 5; А-м, Ладислав Фодор и његова „Матура“, Позориште, НСад 1936, бр. 2, с. 7-9; А-м, Ћосић-Динић: „Силе“, Дан, 1936, бр. 302, с. 4, бр. 303, с. 8; С. Динчић, Ликвидација глембајевских трансакција, Дан, 1937, бр. 19, с. 4; С. Динчић, Велики успех Гогољевог „Ревизора“ у режији художественика г-ђе Вере Греч и г. Поликарпа Павлова, Дан, 1937, бр. 39, с. 8; А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, Суботица 1937, бр. 15, с. 2; С. П., Портрети у светлу уметности, Банатска пошта, Петровград 1938, бр. 117, с. 3; М. В., Заслужни глумци, Банатска пошта, Петровград 1938, бр. 119, с. 2; Мед., „Ђидо“, Дан, 1939, бр. 4-6, с. 6;  В., Позориште, Наше слово, Суботица 1939, бр. 244, с. 4.

Б. С. С.