РАШИЋ-РАДУЛОВИЋ Милева – драмска глумица (Земун, 14. X 1844 – Београд, 15. X 1909). Девојачко презиме јој је Мишковић. Први супруг јој је био глумац Никола Рашић (в), а други познати београдски лекар др Радуловић. Основну школу завршила је у Земуну. У СНП је дошла из вршачког дилетантског друштва, октобра 1862. одиграла волонтерски Катицу у Молијеровим Помодаркама, а 1. II 1863. примљена је у стални ангажман; 30. X 1868. прешла је у НП у Бгду. Од 1871. до 1874. била је чланица ХНК у Збу, одакле је у два маха, 1872. и 1873, гостовала у Бгду. У сезони 1874/75. наступала је у путујућој дружини Ђорђа Пелеша, а од октобра 1875. је поново ступила у НП у Бгду и у њему остала до краја своје глумачке каријере, где је била једна од најцењенијих глумица. За време српско-турског рата 1876/77. била је на фронту као добровољна болничарка. 25-огодишњицу свог уметничког рада прославила је 17. I 1889. улогом Баба-Хрке у комичној оперети Врачара, а 30. III 1899. 35-огодишњицу као Госпођа Бонивар у Дуплој пуници. Одликована је Орденом Светог Саве V и IV реда. Била је узорна у уметничкој и радној дисциплини, свестрано брижљиво студиозна, стваралачки увек лепо надахнута и по природи динамична, изразито реалистична и природна карактерна и комична глумица, у свакој улози нова, инвентивна, оригинална, типски и изражајно занимљива, способна да игром испуни сцену, живећи на њој у пуној мери и истинито. Она је на сцену у игри увек доносила нове, необичне и занимљиве уметничке садржаје. Рецензент Драгомир Јанковић истицао је још 1889. са одушевљењем да не зна „за другу глумицу и глумца овде који би се могли изједначити с њом у савршено натуралистичкој игри. Дајте јој било коју улогу, она ће начинити од ње нешто пријатно и оригинално“. Она је, сем тога, певала лепим и јаким алтом у оперетама и у комадима с певањем и била врло запажена поред истакнуте певачице Марије Цветићке. Д. Јанковић ју је хвалио као прототип домородне „субрете која себи нема равне“.

УЛОГЕ: Катица (Помодарке), Мајсторица (Вампир и чизмар), Мекићка (Војнички бегунац), Соколовићка (Инкогнито), Пуница (Пркос), Ана (Шаран), Сељанка (Стари бака и његов син хусар), Марта (Низ бисера), Драгићка (Први састанак), Мати Барбо (Цврчак), Јевросима (Ђурађ Бранковић), Доња Леонсија (Лек од пуница), Госпођа Меније (Париски колотер), Милерова жена (Сплетка и љубав), Едита (Доктор Робен), Влајко (Зидање Раванице), Фатима (Миљко Мрконић).

ЛИТ: А-м, У четвртак 11. октобра: „Помодарке“, весела игра од Молијера, превео Л. Телечки, Јавор, 1862, бр. 30, с. 240; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 16, с. 253; А-м, Радња око народног позоришта. Седница позоришног одсека, Србски дневник, 23. V 1863; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 37, с. 592; А-м, Винковци, у уторник 7. јулија „Вампир и чизмар“, Србски дневник, 19. VII 1864; А-м, 28. децембра „Шаран“ од Ј. Јовановића, Србобран, НСад, 30. XII 1864; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 2, с. 44-45; А., Гостовање Српског народног позоришта у Београду, Србија, Бгд, 1867, бр. 39, с. 1; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 20, с. 472; А-м, Грађа за историју србског позоришта, Застава, 1874, бр. 6, с. 2; А-м, Прослава 25-годишњег глумовања М. Радуловићке, Позориште, НСад, 1889, бр. 4, с. 15; А-м, 35-годишњица Милеве Радуловићке, Позориште, НСад, 1899, бр. 4, с. 30-31; Л. Дотлић, 80-огодишњица Народног позоришта у Београду, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 388; Извештај Јована Ђорђевића о стању у Српском народном позоришту 1865. г., ЛМС, 1959, књ. 384, с. 364; Др З. Петровић, Понешто о Рашићима, Позориште, НСад, 1972, бр. 1, с. 16-17.

Б. С. С.