РАКОВСКИ Тибор (Tibor Rakovský)

РАКОВСКИ Тибор (Tibor Rakovský) – драмски редитељ (Злате Моравце, Чехословачка, 21. XI 1922 – Братислава, 29. XII 1982). Завршио је гимназију и студирао на Правном факултету Универзитета Коменског у Братислави. Већ у средњој школи, а нарочито као студент, интересовао се за позоришну уметност, којој се коначно и посветио. Позоришну каријеру је започео као глумац (1945) у НП у Братислави (Slovenské narodné divadlo). Убрзо се определио за режију и као драмски редитељ остао је веран своме матичном позоришту кроз цео радни век. Истовремено је, од 1965. до 1967, био ангажован и као стални редитељ телевизије у Братислави. Имао је солидно музичко и књижевно образовање, што му је омогућило да се, повремено, бави оперском режијом и књижевно-поетским реситалима. Осим рада у многим позориштима своје земље, гостовао је као редитељ у Мађарској, Пољској и Југославији. За свој уметнички рад добио је многобројна признања: 1970. постао је лауреат државне награде Клемента Готвалда, а 1981. је стекао звање Заслужног уметника. За своје режије у СНП добио је Специјалну похвалу на 21. Сусретима војвођанских позоришта (1971, Наш град) и Специјално признање на 29. Сусретима војвођанских позоришта (1979, Коме откуцава часовник). У СНП је режијски поставио четири драмске представе: 1970. Поглед с моста А. Милера, 1971. Наш град Т. Вајлдера, 1972. Добри војник Швејк Ј. Хашека и 1979. Коме откуцава часовник О. Захрадника. У свим овим режијама испољио је одлике врсног редитеља и организатора представе: јасну и чврсту режијску концепцију, студиозну анализу драмског дела, ваљан избор сарадника и зналачку поделу улога, стваралачки рад на пробама, логичан мизансцен, стилски чисту а ритмом добро вођену драмску радњу – што је доприносило да Р. представе достигну висок уметнички домет и буду радо гледане. О томе сведочи и велик број награда које су за глумачка остварења освојили чланови СНП са представама у његовој режији.

ЛИТ: А-м, Поглед из позоришта. Наш гост: Тибор Раковски, Дневник, 13. I 1970; В. У(рбан), Савремени човек и хаос, Дневник, 13. II 1970; М. Кујунџић, Сицилијанци у Бруклину, Дневник, 5. II 1970; А. Деспенић, Позориште: „Поглед с моста“ или мост ка гледаоцима, Индекс, 18. II 1970; М. Петковић, Тренутак са редитељем, Позориште, НСад, 1970, бр. 5; М. П., Редитељ Тибор Раковски, Дневник, 17. XII 1970; А-м, Тибор Раковски редитељ (Братислава Живот и смрт), Дневник, 6. I 1971; В. Миросављевић, Дело необично као живот, Дневник, 15. I 1971; С. Божовић, Гледа се лако – памти дуго, Вечерње новости, 19. I 1971; Л. Геролд, Szerelem, házasság, halál, Magyar Szó, 20. I 1971; М. Кујунџић, Живот и умирање у једном Пејтону, Дневник, 27. O 1971; М. Милорадовић, Идиличне слике и млада гарда, Политика, 9. III 1971; Ј. Ћирилов, Гостовање Српског народног позоришта у Београду, Политика, 6. IV 1971; С. Селенић, Како и шта. Гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Београду, Борба, 6. IV 1971; А-м, Какав је човек Швејк, Дневник, 19. I 1972; В. Миросављевић, Слатка будала Швејк, Дневник, 23. I 1972; Gy. B(ordás), Švejk az újvidéki színpadon, Magyar Szó, 4. II 1972;  М. Кујунџић, Љупко и хуморно, Дневник, 6. II 1972; С. Божовић, Између комедије и сатире, Вечерње новости, 8. II 1972; М. Кујунџић, Лифт-бој и остали, Дневник, 18. I 1979; В. Мићуновић, Прича о генерацијама, Политика, 18. I 1979.

Д. В.