РАЈИЧИЋ Љубомир – Чврга

РАЈИЧИЋ Љубомир – Чврга – драмски глумац и управник позоришта (Београд, 22. VIII 1871 – Београд, 18. III 1943). Завршио је два разреда гимназије и два разреда трговачке школе. Први пут је ступио на сцену 20. VIII 1888. у НП у Бгду као волонтер. Исте г. је наставио да игра у путујућој дружини Тодора-Тоше Марковића у Старим Бановцима у Срему и у њој остао до 1890. Од 1890. до 1893. је наступао у путујућим трупама Исаија Јокића и Михаила Пешића, од 1894. до 1896. у трупи Ђуре Протића, 1896. је кратко био хонорарни суфлер у НП у Бгду, где је повремено играо и епизоде, од 1897. до 1900. први пут је почео да води своје путујуће позориште, од 1900. до 1901. био је члан нишког позоришта „Синђелић“, од 1901. до 1903. поново је био управник сопственог путујућег позоришта, овог пута нешто солидније организованог, 1904. неколико месеци је био члан СНП у НСаду, од краја 1904. до 1914. се усталио као управник путујућег позоришта. После Првог светског рата први је, поред глумаца Пере Јовановића и Миливоја-Мике Стојковића, почео са путујућим позориштем: основао је и водио, од 1918. до 1920, обновљено позориште „Гундулић“ са седиштем у хотелу „Таково“ у Бгду, у којем је окупио многе добре путујуће глумце тада још незбринуте; од 1920. до 1929. био је организатор и управник Градског позоришта у Нишу, од 1930. до 1936. поново је водио самосталну путујућу дружину и од 1936. до 1941. смирио се као секретар НПДб у НСаду. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославио је 1913. у Зајечару, тридесетогодишњицу 14. XII 1918, а педесетогодишњицу 26. XI 1938. у Бгду у Брандоновом комаду Карлова тетка. Био је одмерен и реалистичан, претежно карактеран глумац који у игри није волео никаква претеривања и јефтине ефекте. Понекад је и режирао у стилу глумачке рутинерске режије. Међутим, многоструко је заслужан као дугогодишњи управник путујућег позоришта: био је одличан организатор, добар руководилац који је подесним репертоаром умео да задовољи укус разноврсне публике и старешина са врло правичним и хуманим односом према своме особљу. Његова путујућа позоришта су се најдуже одржавала и одолевала разним искушењима и финансијским тешкоћама. У њима су се, уз добре редитеље и старије глумце, прекаљивали и усавршавали многобројни почетници. Р. је, несумњиво, један од најспособнијих и најгосподственијих управника путујућих позоришта у Југославији.

УЛОГЕ: Максим (Девојачка клетва), Виљем (Женски рај), Хлопов (Ревизор), Баберли (Карлова тетка).

ЛИТ: А-м, Народно позориште кнеза намесника Павла, Дан, 1936, бр. 282, с. 6; А-м, Педесетогодишњица глумачког рада г. Љ. Рајичића-Чврге, Политика, 12. I 1938; А-м, Прослава педесетогодишњице Љ. Рајичића-Чврге, Политика, 4. XI 1938: А-м, Један од најстаријих позоришних управника и глумаца прославиће своју педесетогодишњицу, Политика, 24. XI 1938.

Б. С. С.