РАДАКОВИЋ–КЉАИЋ Милица – глумица (Славонски Брод, 22. VI 1928 – Нови Сад, Институт у Сремској Каменици, 22. VIII 2012). Основну школу завршила је у родном граду. По избијању рата 1941. пред налетом усташа породица је избегла прво у Ковин, а 1944. у Сомбор. Због скромних породичних прихода морала је да напусти гимназију и да се запосли као радница у фабрици теста. Са позориштем се први пут сусрела приликом гостовања Бановинског позоришта током рата у Ковину. У Сомбору се дружила са члановима тамошњег Окружног народног аматерског позоришта и на њихово наговарање почела је да посећује пробе. Тадашњи управник Светислав Торњански и редитељ Милан Кронић понудили су јој улогу Непознате даме у представи Сребрна кутија Голсвордија. После те успешно одигране улоге почела је да добија и друге, мање улоге као што су Служавка Жужу у Поп Ћири и поп Спири, а играла и је казачок у Иркутској причи. У НП у Сомбору је примљена 1947. и у њему остала до 1951. По једну сезону је провела у НП – Népszínház у Суботици (1951/52) и у НП у Сарајеву (1952/53), затим у НП „Тоша Јовановић” у Зрењанину од 1953. до 1959, када је прешла у СНП, у којем је остала до пензионисања, 31. XII 1986. Док је још била члан зрењанинског позоришта добијала је позиве да пређе у СНП, али је сматрала да глумац мора прво да се формира и стекне одређено искуство, па тек онда да постане члан најстаријег српског театра. По доласку у СНП желела је да похађа Драмски студио, али јој тадашњи управник М. Хаџић (в) није дозволио јер је сматрао да ће јој поред тако великог талента који поседује сâм рад бити највећа школа. По природи веома вредна и уз стално учење врло брзо је је успела да се избори за своје место у Драми СНП и на самом почетку да стане у исти ред са најуспешнијим драмским уметницима. Током свог уметничког рада остварила је преко 130 улога, а само у СНП око 80. Сарађивала је са најистакнутијим редитељима: Т. Танхофер, М. Шуваковић, Б. Ханауска, Ј. Лешић, Д. Ђурковић, Д. Мијач, Ж. Орешковић, М. Беловић… Тумачила је јаке драмске улоге, карактерне, психолошки сложене. Из улоге у улоге доказивала је свој изузетан дар. Таленат и воља омогућавали су јој да савлада и најтеже улоге, па и оне које јој по њеној природи и склоностима нису одговарале. Сваки лик доносила је са много љубави и емоција, предавала се потпуно, увек нова и на свакој представи остављала је утисак да јој је баш та улога најдража. Глумица са јаким сензибилитетом, увек непосредна и драмски изражајна, увек природна. Код публике је успевала да изазове снажне емоције, а критичари су истицали њен велики драмски потенцијал и сматрали су да је једна од најбољих тумача људских драма на нашим просторима. Она сама је сматрала да без великог занесењаштва нема ни правог стваралаштва. Како је сама истицала, увек је у себи тражила елементе за грађење лика али се истовремено подређивала захтевима редитеља: „Тако сам проналазила некакву равнотежу. Никада нисам могла да кажем сада сам се толико трансформисала да сам изашла из своје природе и потпуно отишла у лик који тумачим, јер је то немогуће. Али, у себи сам успевала да пронађем неке елементе који одговарају лику”. Поред сталног ангажмана у позоришту, играла је и на филму: Избирачица 1961, Лепа парада 1970, Доручак с ђаволом 1981, Широко је лишће 1981, Велики транспорт 1983, Шпајдер – један живот 1986. и у ТВ серијама и филмовима: Фрак из Абације 1969, Тањир врућих чварака, Светозар Марковић 1981. и Јевреји долазе 1992. За свој уметнички рад награђивана је више пута: Награда на Сусретима војвођанских позоришта за улогу Тоанете у Уображеном болеснику у извођењу НП у Сомбору 1950, Похвала на Сусретима војвођанских позоришта за улогу Љубице у Сеоској учитељици у извођењу НП у Сомбору 1951; Награда Удружења драмских уметника Србије за улоге: Татјана у Малограђанину у извођењу НП у Зрењанину 1959, Џози Хоган у Месечини за несрећне 1968, Беатрис у Погледу с моста 1970, и похвале за улогу Џени у Просјачкој опери 1964. и Душанке у Фамилији Софронија А. Кирића 1966; Стеријина награда за улогу Савете у Избирачици 1961, Награда листа „Дневник” на Стеријином позорју за улогу Естере у Викторији 1968; добитник је Златне медаље „Јован Ђорђевић” 1984, Годишња награда СНП за улогу Бабете у Бидерману и паликућама 1984, а носилац је Ордена рада са сребрним венцем 1971, заслуга за народ са сребрним зрацима 1986, Октобарске награде града НСада 1974. и др.
УЛОГЕ: Госпођа Тереноар (Матуранти), Марина (Лисистрата), Рожа (Клупко), Љубица (Пера Сегединац), Савета (Избирачица), ххх (Војводина), Ваља (Иркутска прича), Офелија (Хамлет), Трубецкаја (Варалица у Бечеју), Ева (Вучјак), Она (Интимне приче), Моника Штетлер (Физичари), Пјерета (Осам жена), Џесика (Прљаве руке), Росита (Доња Росита или Говор цвећа), Милка Милеуснић (Вечити младожења), Госпа Марина (Народни посланик), Вера (Трећа жеља), Порција (Јулије Цезар), Џени (Просјачка опера), Нанита (Халелуја), Маша (Три сестре), Јуца (Кир Јања), xxx (Плави зец), Кристина (Јеретик), Душанка (Фамилија Софронија А. Кирића), Анка (Госпођа министарка), Нера (Ваљевска подвала), Џози Хоган (Месечина за несрећне), Ема (Госпођа Бовари), Естера (Викторија), Султана (Зла жена), Беси (Плуг и звезде), више улога (Село Сакуле а у Банату), Шпицидерка (Адам и берберин), Беатриса (Поглед с моста), Харијета (Сексирама), Џени (Све због баште); Сестра Алжбјета (Симпозијум или О љубави), Госпођа Гипс (Наш град), xxx (Каплар и цар), Феј (Пљачка), Морин (Та ваша прича), Кејт (Давно некад), xxx (Туга и опомена), Санда Љубомирка (Награжденије и наказаније), xxx (Новосадска променада), Госпођа Ворен (Занат госпође Ворен), Маргетићка (Вучјак), Кузмина (Кревет за три особе), Софија Дражић, Драгиња Јоцовић (Љубавно писмо), Ангелина (Медаља), Беатриса (Зла моћ), Госпођа Крајшек (Политичко венчање), Линда (Смрт трговачког путника), Мати момка који носи Грбавицу, Мати палог борца (Сакуљани, а о капиталу), Сида (Поп Ћира и поп Спира), Госпођа Стокман (Непријатељ народа), Роза (Субота, недеља, понедељак), Валерија (Драги Антоан или Промашена љубав), Кадуна (Преноћиште), Отилија Рудић (Долња земља), Анђа (Сумњиво лице), Баета (Бидерман и паликуће), xxx (Голубњача), Отилија Тришлер (Раванград 1900), Даница Чворовић (Балкански шпијун), Берта (Хеда Габлер), Слушкиња (Пријатељи), Старица (Велико и мало), Прва госпођа (Жене у народној скупштини), xxx (Међу јавом и мед сном).
ЛИТ: Е. Финци, Коста Трифковић. Избирачица; Политика, 17. X 1960; Г. Дивљак-Арок, Јединствена и присна људска тема, Дневник, 5. III 1961; М. Кујунџић, „Хамлет” без духа, Дневник, 24. XI 1961; М. Кујунџић, Свечаност на премијери, Дневник, 23. X 1962; Ј. Виловац, Мемето ганутљиве нежности, Дневник, 14. III 1963; М. Кујунџић, „Три сестре” од А. П. Чехова – могућа варијанта, Дневник, 21. I 1965; М. Кујунџић, Као слике старих мајстора, Дневник, 8. X 1965; М. Кујунџић, Закон двојних нарави, Дневник, 27. XI 1968; М. Кујунџић Секси Султана, Дневник, 22. X 1968; С. Божовић, Милица Радаковић, Позориште, НСад 1969, бр. 3–4, с. 5; М. Кујунџић, Стравично вече лепотице дана, Дневник, 15. X 1970;  Л. Геролд, Лични живот и позив, Позориште, НСад 1971, бр. 5, с.  14; М. Кујунџић, Славном претку с љубављу, Дневник, 16. I 1973; М. Кујунџић, Једна неугодна драма и њено извођење, Дневник, 31. X 1973; Д. Николић, Сремац уместо авангарде, Дневник, 18. X 1977; Д, Николић, Пучки театар у најбољем смислу, Дневник, 20. II 1979; М. Кујунџић, Из сатире у шегачење, Дневник, 19. I 1982; М. Кујунџић, манијаштво дугог даха, Дневник, 3. I 1984.

М. Л.