ПУШКИН Александар Сергејевич (Александр Сергеевич Пушкин) – руски песник и драматичар (Москва, 26. III 1799 – Петроград, 27. I 1837). Основно образовање добио је од приватних инструктора на француском и руском језику. Много је читао, а још као дете почео је да пише стихове. Када је пошао у лицеј, у племићски институт у Царскоје Село, под Волтеровим утицајем је почео да пише драму Филозоф. Дошавши у додир са светом позоришта од 1824. до 1825, по угледу на Шекспира, довршио је своје дело Борис Годунов, којем је означио жанр – „романтична трагедија“. Шекспира је као уметника прихватио као драматуршки узор изнад класичног. Након Бориса Годунова писао је такозване „мале трагедије“, како их је назвала критика, међу којима је и Моцарт и Салијери, за коју музичар Љадов сматра да је најбоља Моцартова биографија. Остале су: Шкрти племић, Камени гост и Весеље у времену куге, све четири инспирисане страним утицајем. Са Русалком се поново вратио народној драми, из које је поникао и Годунов. Посебно место у П. делима заузимају Сцене из витешког живота, писане у прози и стиховима. Међу њима је и позната прича Дубровски, веома савремено интонирана, која говори о сукобу племства, са једне, и грађанске класе и сељака, са друге стране. П. успех у позоришту почиње адаптацијама његових поема за сцену: 1821. је у Москви изведен балет Руслан и Људмила на музику Шолца; затим су постављени Кавкаски заробљеник и Црни шал (1831), Златна рибица (1867), Чаробно огледало (1903), па поново Руслан и Људмила и Бахчисарајска фонтана, које је за сцену адаптирао писац Шаховској (1825). Исто је учинио 1832. глумац Каратигин са Циганима, а затим је опет Шаховској адаптирао Пикову даму. Након П. смрти изведене су у позоришту Госпођица-сељанка (1839), Евгеније Оњегин (1846) и друге поеме од којих су доцније прављена и либрета за балете и опере. Тако је Глинка компоновао Руслана и Људмилу, Чајковски Евгенија Оњегина, Мазепу и Пикову даму, Мусоргски Бориса Годунова, Даргомижски Русалку и Каменог госта, Римски-Корсаков Златног петла, Цара Салтана и Моцарта и Салијерија, Рахмањинов Алека (Цигане), Илинској а доцније и Асафјев Бахчисарајску фонтану, Кјуи Анђела итд. Према П. текстовима у СНП су изведени: Бахчисарајска фонтана, Пикова дама и Борис Годунов.

Б. Р.