ПУСТИЊАКОВО ЗВОНО (Les Dragons de Villars) – комична опера у 3 чина. Музика: Луј-Еме Мајар. Либрето: Филип Симон Локрој и Пјер Етјен Кормон. Прво извођење у Паризу, 19. IX 1856, у нашој земљи 19. I 1884. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 17. I 1902. у НСаду. Са немачке прераде Ф. Гумберта превео: Јован Грчић. – Рд. М. Хаџи-Динић, дир. А. Освалд; Ђ. Бакаловић (Тибо), Д. Матејићка (Жоржета), П. Добриновић (Белами), М. Марковић (Силвен), Д. Спасићка (Ружа), Д. Спасић (Проповедник), Д. Илкић (Драгонски потчасник), М. Николић (Први драгонац), К. Васиљевић (Други драгонац), Ј. Душановић (Трећи драгонац), А. Стојановић (Четврти драгонац), В. Виловац (Пети драгонац), С. Стефановић (Шести драгонац), А. Ботић (Седми драгонац), Е. Слука (Осми драгонац), С. Шикопарија (Девети драгонац), Манојловић (Десети драгонац), Д. Васиљевићка (Прва сељанка), Д. Николићка (Друга сељанка), К. Виловчевица (Трећа сељанка), З. Добриновићка (Четврта сељанка), Л. Вујичићева (Пета сељанка), М. Радошевићева (Шеста сељанка), М. Тодосићка (Седма сељанка), М. Козловићева (Осма сељанка). – Изведено 17 пута.

ЛИТ: С-ц, У четвртак. 17. о. м. гледасмо први пут: „Пустињаково звоно“, Застава, 19. I 1902; А-м, „Пустињаково звоно“, комична опера у три чина, написали Локроа и Кормон, по француском прерадио Ф. Гумберт, музика од Маљарта, Браник, 1902, бр. 12, с. 3; Б., Пустињаково звоно, Позориште, НСад, 20. I 1902; (Ј.) Г(рчић), Пустињаково звоно, Позориште, НСад, 31. I 1902; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Бранково коло, 1902, бр. 23.

В. П.