БИНИЧКИ Станислав

БИНИЧКИ Станислав – диригент, композитор и преводилац (Јасика код Крушевца, 27. VII 1872 – Београд, 15. II 1942). Као гимназијалац у Нишу учио је виолину и флауту код приватних педагога. По завршеним студијама на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Бгду (1894), студирао је композицију и соло-певање на Музичкој академији у Минхену до 1890. Од 1899. до 1903. је диригент (и оснивач) Београдског војног оркестра, па оснивач и диригент Музике краљеве гарде (1904). Са С. Мокрањцем и Ц. Манојловићем је 1899. основао и Српску музичку школу. Од 1911. је директор новоосноване Музичке школе „Станковић“ у Бгду. Све ово време је активан као хоровођа у разним певачким друштвима: Београдском певачком друштву, „Обилићу“, Типографском певачком друштву „Јакшић“, хору „Станковић“ итд. Када је основана стална Опера у НП у Бгду био је њен први директор, од 1920. до 1924. Са НП у Бгду је сарађивао и раније, диригујући пред почетак и између чинова драмских представа пригодним музичким тачкама, а такође компонујући музику и диригујући њеним извођењем у комадима с певањем. СНП је изводило његове композиције у драмским представама: Пут око света Б. Нушића 1911, Ташана  Б. Станковића 1927, Еквиноцио И. Војновића 1928. и Ђидо Д. Брзака и Ј. Веселиновића, за коју је представу Б. прилагодио музику Д. Јенка. Г. 1911. у СНП је изведена и његова једночина опера На уранку на текст Б. Нушића, 1927. оперета Adieu, Mimi Р. Бенацког, коју је Б. прерадио заједно са А. Грундом, а 1956. у СНП је изведен и један Б.превод – либрета Лоренца да Понтеа (по Бомаршеу) опере Фигарова женидба В. А. Моцарта. Компоновао је и соло-песме и хорове – обраде народних мелодија или оригиналне али готово увек фолклорно обојене, маршеве и духовне хорске песме. За развој музичког живота у Србији значајан је и по својој организаторској и аниматорској делатности.

ЛИТ: Ј. Грчић, „На уранку“, опера у 1 чину од Сташе Биничког, Браник, 1911, бр. 245, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Српство, 1911, бр. 239, с. 2; А-м, Синоћ се Српско народно позориште после кратког али потпуно успјешног гостовања опростило с нама, Српска ријеч, Сарајево, 1912, бр. 64, с. 3; А-м, Почетак нове позоришне сезоне – „Ташана“, Застава, 13. IX 1927.

В. В.