БИНГУЛАЦ Озрен

БИНГУЛАЦ Озрен – оперски певач, драмски тенор (Опатовац, срез вуковарски, 12. XII 1904 – Нови Сад, 2. IV 1984). Отац Станислав, мати Љубица, рођ. Теодоровић. Уз средњу учитељску школу, коју је завршио у Сомбору 1925, похађао је  и први разред средње музичке школе. Полазник је музичких курсева 1931, 1934. и 1936. Од 1. III 1925. до 1944. запослен је као учитељ у разним селима, најдуже у Товаришеву, где је водио и школски хор. Г. 1944. је заробљен и одведен у Немачку у заробљеништво, одакле је донео рукописне записнике друштва „Бодљикава жица“, који су прави рудници података о културном животу као облику отпора логораша. После рата ради у Дому ученика у привреди у НСаду. Члан Хора Опере СНП постаје 1. VI 1948. и са успехом тумачи мање солистичке улоге, нарочито у домаћем репертоару, те на препоруку редитеља Јована Коњовића (в) од 1. XI 1950. бива унапређен у солисту. У новосадској музичкој школи „Исидор Бајић“ усавршава вокалну технику код педагога Б. Дубске и О. Молчанове; у школској 1954/55. ванредно уписује трећу г. соло-певања на Музичкој академији у Бгду код Јосипа Ријавеца и већ у септембру 1955. је завршава са највишом оценом. „Имао је природно лепо постављен глас, велике издржљивости и доброг тембра, са звонкошћу протканом баршунастим преливима“ (В. Поповић). Гостовао је на југословенским оперским сценама и снимао за Радио НСад. Удружење музичких друштава Србије изабрало га је за почасног члана. Пензионисан је 31. XII 1962. Октобарску награду НСада добио је 1961, а исте г. канцеларија председника Републике одликовала га је Орденом рада са златним венцем.

УЛОГЕ: Мића (Еро с онога свијета), Јењик (Продана невеста), Каварадоси (Тоска), Канио (Пајаци), Манрико (Трубадур), Шеније (Андре Шеније), Педро (У долини), Дон Хосе (Кармен), Туриду (Кавалерија рустикана), Рикардо (Бал под маскама), Бојан (Морана), Радамес (Аида), Калаф (Турандот), Милош Обилић (Женидба Милошева), Димитрије Самозванац (Борис Годунов).

ЛИТ: Н. Петин, „Еро с онога свијета“ на сцени Новосадске опере, СВ, 3. XII 1949; Н. Херцигоња, Вердијев „Трубадур“, НСад, 1951, бр. 4, с. 1; Н. Грба, Д´Алберова опера „У долини“ на новосадској позорници, СВ, 24. I 1952; Ј. Шулхоф, Премијера Д´Алберове опере „У долини“, НСад, 1952, бр. 36, с. 1; Н. Грба, Жорж Бизе: „Кармен“, СВ, 22. XI 1952; Н. Петин, „Кармен“ на сцени Новосадске опере, НС, 1952, бр. 51, с. 2; Н. Грба, „Кавалерија рустикана“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 7. I 1953; Ј. Путник, Обнова Пучинијеве „Тоске“ на сцени СНП-а, Дневник, 17. XI 1953; М. Кујунџић, Бал под маскама, НС, 1954, бр. 77, с. 2; Н. Петин, Опера „Морана“ у Новом Саду, НС, 1954, бр. 81, с. 1-2; Н. Грба, „Аида“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 20. XI 1955; Н. Грба, „Андре Шеније“, Дневник, 14. II 1957; Др А. М., Заслужени реноме, Зрењанин, 1957, бр. 245, с. 5; Б. Стејин, Пучинијева опера „Турандот“ на новосадској сцени, Дневник, 29. IV 1958; Е. Фрелих, „Пајаци“ и „Шехерезада“, Дневник, 5. XII 1958; Др А. М., Оперски циклус код нас, Зрењанин, 1959, бр. 351, с. 4; Н. Грба, П. Коњовић – „Женидба Милошева“, Дневник, 23. II 1960; Н. Грба, „Борис Годунов“, Дневник, 22. XI 1960; Б. К., Златно прстење и аплаузи ветеранима, Дневник, 3. X 1961; М. Татић, Како је хориста постао солиста, Позориште, НСад, 1971, бр. 8, с. 14; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 51; М. К(ујунџић), Поуздани стари стуб, Дневник, 3. IV 1984; М. Кујунџић, Озрен Бингулац: Од детињства волео сам певање, Заточници маште, I, НСад 1986, с. 111-137.

В. В.