БАУЕРНФЕЛД Едвард (Eduard Bauernfeld)

БАУЕРНФЕЛД Едвард (Eduard Bauernfeld) – аустријски драматичар, лиричар, фељтониста и књижевни критичар (Беч, Аустрија, 13. I 1802 – Беч, Аустрија, 9. VIII 1890). Ванбрачни син студента медицине и једне племкиње, Б. је у Бечу похађао Шкотску гимназију и после завршених правних студија (1825) живео оскудно, али се рано почео дружити са композитором Ф. Шубертом и сликаром Морицом Швиндом; на рад га је подстицао Франц Грилпарцер (в), а у почетку се угледао на А. Коцебуа (в). Службеничку каријеру је почео као скроман практикант код доњоаустријске владе (1826), а 1831. је као писац ангажован у Бургтеатру; од 1843. је у државној лутрији, 1845. путује у Париз и Лондон, где се упознаје са већим грађанским слободама него што их је тада било у Бечу; 1848. постаје члан бечке Академије наука, а већ 1849. напушта државну службу и живи као слободан књижевник. У револуцији 1848/49. ангажовао се на страни либералног покрета, али и за утврђивање капиталистичког поретка. Пошто је преживео запаљење мозга, живео је доста повучено у Бечу. Најважнији део Б. књижевног рада су његове драме за које је добио више признања. Постао је почасни грађанин Беча и добио племство (1872), почасни докторат Универзитета у Бечу (1882) итд. До Првог светског рата Б. је сматран једним од највећих аустријских драматичара, а његова слава је почивала на драмама: Leichtsinn aus Liebe (1831), Bekenntnisse (1834), Bürgerlich und Romantisch (1835), Großjährig (1846), а из каснијег доба Aus der Gesellschaft (1866), Moderne Jugend (1868). Његови скупљени списи (Gesammelte Schriften) објављени су у 12 свезака, у Бечу 1871-1873, али је он и после тога публиковао. Његове слободоумне мисли и критика Метерниховог система, посебно цензуре, учиниле су га популарним; како се, међутим, убрзо после револуције 1848/49, резигнирано мирио са током ствари, тако је постепено нестајао из јавности. У каснијим историјама књижевности немачког говорног подручја једва се помиње. У СНП је 1905. изведена његова драма Поезија у прози.

С. К. К.