БАРЈАКТАРОВИЋ Адела-Јелена-Ана

БАРЈАКТАРОВИЋ Адела-Јелена-Ана – драмска глумица (рођ. 1874 – Београд, 12. XI 1908). Супруга глумца Душана Б. (в). Пореклом је Немица из Војводине. Глумачку каријеру почела је 1898. у путујућој дружини Петра Ћирића и у њој остала до краја 1899, од 1900. до 1903. је у трупи Љубомира-Лале Мицића, од 1904. до 1906. је у СНП у НСаду, од 1906. до 1907. поново код Петра Ћирића; у сезони 1907/08. је у дружини Михаила-Ере Марковића и кратко, пред смрт, 1908, код Николе Хајдушковића. Даровита, осећајна, уз то лепог лика и појаве, са пријатном бојом гласа и изразито правилном дикцијом, али и са мало немачког нагласка, тумачила је запажено сентименталке, љубавнице и драмске улоге. На гостовању у Љубљани (1906) играла је „веома лепо, да је била више пута бурно изазвана од раздрагане публике“ (београдски „Мали журнал“, 1906, бр. 332).

УЛОГЕ: Клариса (Код белог коња), Рафаела (Отаџбина), Марија Антоновна (Ревизор), Анета од Риверола (Франсијон), Милица (Ђула), Јелица (Моравка), Милица (Гуска), Кадуна (Три хајдука), Теа (Мраморна срца), Нурија (У долини), Фаншета (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Станка (Тако је морало бити), Надија Федоровна (Царев гласник), Милева (Саћурица и шубара), Мара (Пепељуга, Р. П. Т.), Босиљка (Сеоска лола).

ЛИТ: Ј.Хр(аниловић), Ревизор, Позориште, НСад, 1904, бр. 24, с. 130-131; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Библиотекар“, шаљива игра у четири чина, написао Г. Мозер, превео Галац, Браник, 1904, бр. 296, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар, 25. VIII 1905; А-м, Јелена Барјактаровић, Бранково коло, 1908, бр. 48, с. 778.

Б. С. С.