БАНДОБРАНСКА (удата Симеоновић) Даринка

БАНДОБРАНСКА (удата Симеоновић) Даринка – драмска глумица (Сомбор, 18. XII 1867 – Загреб, 12. I 1955). У глуми се окушала с аматерима још као дванаестогодишња дјевојчица у Глини, гдје је живјела са својом мајком. Кад је у оне крајеве доспјела у јесен 1880. професионална казалишна путујућа трупа „Старог Фоче“ (Фотија Иличића), придружила им се 1. XI 1880. мала Б., пропутовавши с њима готово цијелу Славонију и Војводину. Приликом једног гостовања недалеко од НСада, запазише талентирану дјевојку која је с много смисла тумачила улогу наивке и понудише јој да се окуша на „правим даскама“. Ангажман 1. VII 1885. у НСаду донио је младој глумици значајна искуства и њена је надареност још више дошла до изражаја. Кад је 10. VIII 1886. у Згбу изненада преминула глумица Алма Стефановић, а убрзо након тога и Драгица Фројденрајх (23. VIII 1886), остаде хрватска позорница без својих наивки. Приликом гостовања Новосађана у Крижевцима, Б. запазише Иво Војновић, који је ондје тада службовао, и његов пријатељ Крижевчанин Милан Грловић, иначе уредник „Народних новина“ у Згбу. Препоручише је тадашњем првом редатељу загребачке позорнице Николи Милану Симеоновићу, који је с њоме увјежбао за покусни ангажман улогу младића Чарлса у Шрајберовом комаду Језуита и његов питомац. Већ приликом  првог наступа, 13. IX 1886, Б. је својом дегажираном игром, љупкошћу и непатвореном наивношћу напречац освојила срца загребачке публике, а чини се и срце свог учитеља, за којег се и удала након смрти његове жене. С великим је успјехом наставила тумачити наивке, а касније се опредијелила за салонске комедије. Посљедњи је пут наступила 22. IV 1909. као Bolleta Wangel у Ибзеновој драми Госпођа с мора у режији Јосипа Баха. Након умировљења живјела је до смрти у Згбу.

УЛОГЕ: Вила дурмиторска (Краљевић Марко и Арапин), Маргота (Стрелан), Јонатан (Она је луда), Јелица (Нови племић), Шлингенова (Доктор Клаус), Анка (Вампир и чизмар), Јовићка (Добре воље), Смиљка (На позорници и у животу), Сока (Четири милиона рубаља), Прва служавка (Фауст), Крунослава (Зидање Раванице), Милица (Избирачица), Милева (Саћурица и шубара).

ЛИТ: А-м, (Српско народно позориште у Вуковару), Стражилово, 1885, бр. 38, с. 1215-1216; З., Стрелан, Позориште, НСад, 1886, бр. 4, с. 14-15, бр. 5, с. 18-19; А-м, Демонстрација у Српском народном позоришту, Браник, 1886, бр. 27, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Стари бака и његов син хусар, Позориште, НСад, 1886, бр. 9, с. 34-35; -ша, 5. 1. „Стари бака и његов син хусар“, Застава, 1886, бр. 4, с. 3; А-м, Једно пријатно вече, Наше доба, 1886, бр. 30, с. 3; А-м, Гледали смо „Прилепчиво“, Наше доба, 1886, бр. 9, с. 3; С. М., Прилепчиво, Позориште, НСад, 1886, бр. 12, с. 46-47; А-м, Даринка Бандобранска, Позориште, НСад, 1886, бр. 62, с. 247-248; А-м, (Даринка Бандобранска), Стражилово, 1886, бр. 38, с. 1352-1353.

П. Ц.