БИБЛИОТЕКАР (Der Bibliothekar) – шаљива игра у 4 чина. Написао: Густав Мозер. Превео: Б. Галац. Прво извођење у Немачкој 1878, у нашој земљи 13. V 1881. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 17. II 1883. у Вршцу. Подела узета са плаката: 25. III 1884. у НСаду. – А. Милосављевић (Мерсленд), М. Рајковићка (Едита), М. Барбарић (Хери), А. Лукић (Мекдонелд), М. Димитријевић (Лотер), Л. Хаџићева (Ева), Љ. Динићка (Сара), В. Марковић (Леон), П. Добриновић (Џибсн), Ј. Добриновичка (Диксонова), М. Динић (Роберт), И. Станојевић (Џон), Б. Рашић (Трип), М. Суботић (Послужитељ). – Изведено 14 пута.

Обновљено као премијера у СНП 13. XII 1902. у Панчеву. – Рд. М. Динић; Д. Спасић (Мерсленд), М. Марковићка (Едита), М. Марковић (Хери), М. Николић (Мекдонелд), Д. Барјактаровић (Лотар), З. Добриновићка (Ева), М. Тодосићка (Сара), М. Матејић (Леон), П. Добриновић (Џипсн), Д. Васиљевићка (Диксонова), М. Динић (Роберт), Е. Слука (Џон), С. Стефановић (Трип), В. Виловац (Послужитељ). – Изведено 6 пута.

Обновљено као премијера у СНП 3. I 1905. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Ј. Душановић (Мерсленд), М. Марковићка (Едита), М. Марковић (Хери), М. Николић (Мекдонелд), Д. Барјактаровић (Лотар), Ј. Барјактаровићка (Ева), М. Тодосићка (Сара), М. Матејић (Леон), Д. Спасић (Џипсн), Д. Васиљевићка (Диксонова), Ђ. Бакаловић (Роберт), С. Лијанка (Џон),  С. Стефановић (Трип), В. Виловац (Послужитељ). – Изведено 3 пута.

Обновљено као премијера у СНП 17. III 1910. у Сомбору. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Мерсленд), Р. Кранчевићка (Едита), М. Марковић (Хери), М. Николић (Мекдонелд), К. Васиљевић (Лотар), М. Јосићева (Ева), М. Тодосићка (Сара), М. Матејић (Леон), П. Добриновић (Џипсн), Д. Васиљевићка (Диксонова), М. Динић (Роберт), Р. Спиридоновић (Џон), С. Ђуркић (Трип), Б. Савић (Кнокс), С. Стефановић (Послужитељ). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: М. С(ави)ћ, Библиотекар, Позориште, НСад 1884, бр. 19,  с. 74-75; С-, „Библиотекар“ – шаљива игра од Густава Мозера, превео Б. Галац, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; (Ј) Г(рчић), Библиотекар, Позориште, НСад 1884, бр. 40, с. 158; (Ъ), „Библиотекар“, шаљива игра од Мозера, Српско коло, НСад 1884, бр. 14, с. 4; Др Д., Рума, 23. 7. „Библиотекар“, шаљива игра у 4 чина од Мозера, Застава, 1885, бр. 127, с. 2; П-ћ, „Библиотекар“ – позоришни комад, Бачванин, Сомбор 1891, бр. 41, с. 3; -н-ћ, У суботу, 1. фебруара, приказана је шаљива игра „Библиотекар“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 8, с. 3; М. Д., „Библиотекар“, шаљива игра у 4 чина од Г. пл. Мозера, превео Б. Галац, Весник, Панчево 1893, бр. 5, с. 1; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Библиотекар“, шаљива игра у четири чина. Написао Г. Мозер, превео Галац, Браник, 1904, бр. 296, с. 3; А-м, Mozer „A könyvtáros“, Bácska, Сомбор 1904, бр. 20, с. 5; А-м, У уторак, 21. децембра, гледасмо „Библиотекар“, Застава, 22. XII 1904; (Ј) Г(рчић), Библиотекар, Позориште, НСад 1904, бр. 44, с. 239; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, Сомбор 1910, бр. 10, с. 5.

В. В.

БИДЕРМАН И ПАЛИКУЋЕ (Biedermann und die Brandstifter) – поучна игра без поуке. Написао: Макс Фриш. Прво извођење у Цириху, 28. II 1958, у нашој земљи 15. II 1968. у ХНК у Згб.

Прво извођење у СНП 11 II 1982. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. Музика: Војислав Костић. – Рд. и сц. Љ. Драшкић к. г., пом. рд. А. Трипковић, к. Јасна Петровић; С. Шалајић (Господин Бидерман), М. Кљаић-Радаковић (Бобета), Љ. Јовић (Ана), В. Вртипрашки (Шмиц), М. Петковић (Ајзенринг), В. Попов (Полицајац),Т. Плескоњић (Др Фил, Ватрогасац), Ј. Бијели, Д. Синовчић-Брковић (Удовица Кнехтлинг), Т. Јовановић, С. Ђорђевић, Драгиша Шокица, С. Гардиновачки, Ф. Тапавички, М. Шмит (Хор ватрогасаца). – Изведено 9 пута, глед. 1209.

БИБЛ: Макс Фриш, Бидерман и паликуће, прев. Д. Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 940, 2049.

ЛИТ: Д. Николић, Терор? Откуд то?, Дневник, 10. II 1982; М. Кујунџић, Ђавоље сећање, Дневник, 13. II 1982; П. Матеовић, Дражи недореченог, Политика експрес, 3. III 1982; Ј. Њаради, Трагања за сликом гротеске, Позориште, НСад 1982, бр. 5-6, с. 16.

М. Л.

БИЗЕ Жорж (Georges-Alexandre-César-Leopold Bizet) – француски композитор (Париз, 25. X 1838 – Буживал, крај Париза, 3. VI 1875). Отац му је био професор певања, мајка Еме Делсар (Delsarte) била је пијанисткиња, а ујак је био певач. Под таквим околностима рано испољени таленат Б. брзо се развијао. Већ као деветогодишњак примљен је на Париски конзерваторијум, где је учио клавир, оргуље и композицију код Мармонтела, Беноа, Цимермана, Гуноа и Алевија, чијом се ћерком Женевјев касније оженио. Награду Prix de Rome добио је 1857. и она му је омогућила трогодишњи боравак у Италији. У свом композиторском раду Б. је наишао на неразумевање савременика који су му пребацивали недостатак мелодичности и неразумљивост хармоније. Једино је Берлиоз указивао на таленат младог композитора. Претежно оперски композитор, Б. је сем 12  опера написао 3 оперете, 2 симфоније, више увертира, свита, кантата, клавирских дела и преко 30 соло-песама. Његова музика је пуна духа, јасна и разумљива, неоптерећена унапред одређеним системима и замислима. Она одише здрављем и снагом, уме да оживи страст и покрет и да обоји јаким живим бојама. Важнија дела су му: Симфонија Ц-дур, свита Арлежанка, и опере: Ловци бисера, Дон Прокопио, Девојка из Перта, Миреј, Ђамиле и Кармен. Опера Кармен постала је централно дело Б. животног опуса. У њој су се испољиле изворна снага његове мелодијске и ритмичке инвенције, бриљантност оркестрације и вештина у коришћењу људских гласовних могућности. Трагови Б. утицаја назиру се код каснијих француских композитора – Равела, Дебисија и  Фореа, а много  му дугују и Пучини и италијанска веристичка опера. На сцени СНП извођена су његова дела: Ђамиле (1921, 1932), Кармен (1921, 1952, 1963, 1976. и 1985) и  Симфонија Ц-дур (са једночиним балетима Триптихон и Човек у огледалу под заједничким називом Три балета, 1964).

М. Х.

БИЈЕДНА МАРА – драма у 4 чина. Према истоименом епу Луке Ботића написао: Нико Бартуловић. Прво извођење у Сплиту, 1922.

Прво извођење у СНП 21. III 1934. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Нико Бартуловић, Биједна Мара, Сплит 1922.

В. В.

БИЈЕЛИЋ Ј. – преводилац. Његов превод позоришне игре у 3 чина Госпођица Маличевска (Panna Maliczewska) Габријеле Запољске изведен је у Н-Оп 21. IV 1928. у Сомбору.

БИКИЋЕВА – глумица. У СНП је наступала 1885. Познато је само да је одиграла улогу Неле у комаду Она је луда.

БИКИЦКИ Јован – сликар и сценограф (Србобран, 2. II 1916 – Нови Сад, 23. VIII 1997). Основну школу завршио је у Сивцу. Заробљен у априлском рату 1941, доспео је у логор Кремс у Аустрији, где је упознао сликара Петра Лубарду, од којег је стекао прва сазнања о сликарској уметности. Побегао је из логора, али је крајем 1942. поново заробљен – овог пута у Коморану, у Мађарској. Потом се у Сивцу прикључио покрету отпора; после рата је у Риђици, Бездану и Сомбору био на разним војно-политичким функцијама. У УЛУС-ову школу у Бгду се уписао 1946; дипломирао је 1951. декоративно сликарство у Школи за примењену уметност (исте г. се учланио у УЛУВ). Кратко време је радио на конзервирању и копирању фресака у Охриду, Студеници и Милешеви. Од 15. XI 1951. до 1. III 1955. ангажован је у СНП као сликар-извођач, када је обављао сликарске радове за готово све представе СНП, а потписао је и две сценографије. Једну сезону (1955/56) радио је као сценограф у НП у Тузли, а затим се три г. усавршавао у Паризу. По повратку у земљу, био је запослен као ликовни педагог у основној школи „Владимир Назор“ у Петроварадину од 1959. до 1961, откада је наставио да ствара (слике, таписерије и витраже) у статусу слободног уметника. Излагао је самостално у земљи, поглавито у Војводини, и колективно у иностранству (ЧССР, Белгија, Аустрија, Француска…), а међу многобројним признањима добио је и Октобарску награду града НСада 1984.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Др, Над попом попа.

В. В.

БИКИЦКИ Нада, рођ. Гарај – балетска играчица (Осијек, 25. VI 1943 – ). Завршила је 8 разреда гимназије са великом матуром и 4 разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“, у НСаду. Истовремено је похађала и завршила Државну позоришну школу – Балетски одсек у НСаду 1963. у класи М. Дебељак. Од 16. VIII 1963. до пензионисања, 27. VI 1990, припадала је балетском ансамблу СНП. Прва солистичка улога јој је Арапска игра у Пепељузи, 1965. Владање класичном техником и осећање за савремени израз омогућили су јој да игра мање класичне улоге и модерне нумере.

УЛОГЕ: Крчмарица (Дон Кихот), Краљица (Успавана лепотица), Вила пратиља (Жизела), Мадам (Госпођице са кровова), Аскер, Циганка, Мерима (Стамена), Робиња, Нимфа, Муза (Силвија), Дама (Пипи Дуга Чарапа), Дама (Американац у Паризу), Пророчица (Теута) и друге у балетским и оперским представама.

ЛИТ: М. Сујић-Виторовић, Каква музика за стару легенду. Балет „Теута“ на музику Бориса Папандопула, Политика, 4. V 1979.

Љ. М.

БИЛИБИН Иван Јаковљевић – руски драмски писац. Његов комад Јунаштво НП у НСаду је извело 1919.

БИЛУШ Дујам-Дује – драмски глумац (Пунта Аренас, Чиле, 7. V 1894 –  Сплит, 13. III 1959). Отац му је био постолар. Основну школу је завршио у Сплиту, гдје је и започео глумити у аматерском казалишту. Био је члан многих казалишта. Најдуже је играо у Сплиту, у загребачком ХНК и у сарајевском НП (1929-1936), у којему је одиграо своје најзначајније и најбоље улоге, а то су драмске   и карактерне (насловна улога у Пиранделовом Хенрику IV, главне улоге у дјелима Крлеже, Шекспира и др.). У новосадском НП био је од 1. IX 1925. до коловоза 1926, а у НПДб од 1. IX 1936. до 31. VIII 1938. Пошто је прешао на ослобођени териториј, било му је одлуком ЗАВНОХ-а повјерено организирање казалишта у Дубровнику, којим је управљао од 1944. до 1945. Послије ослобођења био је казалишни равнатељ у Вараждину, Карловцу и у Пули. Б. је био висок, достојанственог изгледа, имао је угодан глас. Као глумац истакао се смислом за суптилнију анализу.

УЛОГЕ: Тито Саки (Скамполо), Мирко (Пожар страсти), Милош Обренбеговић (Максим Црнојевић), Илија Фомич Кочкарев (Женидба), Глумац (На дну), Ненад Бајкић (Силе), Едмунд Шпиндлер (Матура), Слуга Јернеј (Слуга Јернеј и његово право), Хасанага (Хасанагиница).

ЛИТ: В. Ј., Максим Црнојевић, Јединство, 11. X 1925; Б. С. Стојковић, Дражи преко рампе, I, Сарајево 1934; М. В., Заслужни глумци, Банатска пошта, Петровград 1936, бр. 119, с. 2; А-м, Ћосић-Димић: Силе, Дан, 1936, бр. 302-303, с. 4 и 8; М. Хћ, Ћосић-Димић: Силе, Суботичке новине, 1937, бр. 18, с. 2; А-м, Хасанагиница од Огризовића, Нови Сад, 1937, бр. 42, с. 4; А-м, Матура, Наше слово, Суботица 1938, бр. 212, с. 3; С. Ф., Портрети у светлу уметности, Банатска пошта, Петровград 1938, бр. 117, с. 3; Ћ. Чулић, Казалишне вечери, Осврти и прикази, 1945-1964, Матица хрватска, Сплит 1971.

Ш. Ј.