ВИДУЛОВИЋ Бранко-Милан – глумац и преводилац (биографски подаци непознати). Под именом г. Милан наступао је у старом загребачком казалишту на Марковом тргу 1854, 1855. и 1857, у вријеме кад се мален број представа на хрватском језику појављивао у претежно њемачком репертоару туђинских дружина, што их је фаворизирао бечки апсолутистички режим. Према рецензијама био је пристале спољашњости, угодног гласа и елегантних кретњи. У вријеме своје глумачке дјелатности превео је неколико казалишних комада (Е. Скриб, Ж. Бајар, Л. Е. Вандербирш) у којима је интерпретирао главне улоге. У СНП су 1866. приказивани Ђаволови записници Е. Арагоа и П. Вермона у његовом пријеводу.

ЛИТ: Н. Андрић, Спомен-књига Хрватског земаљског казалишта, Згб 1895, с. 75.

С. Б.

ВИКЕРС Реј (Ray Vickers) – канадски (амерички, британски?) писац. По његовом делу  Гог и Магог Роџер Макдугал и Тед Алан  су написали комедију  Двоструко лице (Double Image, 1957), која је у СНП изведена 1963.

БИБЛ: Двоструко лице (Гог и Магог),  прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1034.

В. В.

ВИКОВА Божена рођ. Новотни – драмски писац и глумица (рођ. 1863?), литерарним псеудонимом Куњетицка. Почела је да пише још као девојчица, усмеравајући се све више ка драмској књижевности и позоришту. Народном дивадлу чешком приступила је 1881, но краткотрајно, до своје удаје. Наставља да пише, углавном приповетке и драме са женским главним ликовима и о положају жене уопште. Од драма најпознатије су јој Колекционарка старина, У забуни, У јарму. СНП је 1913. извело њену комедију Курјук, а НП у НСаду исту комедију али под насловом Перчин 1919.

Б. Кв.

ВИКОНТ ЛЕТОРИЈЕР (Le Vicomte de Létorières) – шаљива игра у пет чинова. Написали: Жан Бајар и Филип-Франсоа Диманоар. Прво извођење у Паризу 1841.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 25. X 1869. у НСаду. Превео: Спиро Димитровић Котаранин. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Ружићка (Виконт Леторијер), Д. Ружић (Барон Хижон), Н. Недељковић (Десперијер), Ј. Поповићева (Женовева), Д. Новићева (Вероника). – Изведено најмање 2 пута.

ЛИТ: -с, Српско народно позориште у Н. Саду, Застава, подлистак, 14. XI 1869; Л., Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 33, с. 781-782.

В. В.

ВИКТОРИЈА – драма у 3 чина. Написао: Ђорђе Лебовић.                                                         Прво извођење 1. III 1968. у СНП. – Рд. Д. Ђурковић к. г., пом. рд. В. Живковић, сц. и к. В. Маренић к. г., муз. сарадник Д. Стулар, лектор Ж. Ружић; Т. Јовановић (Судија), М. Петковић (Тужилац), В. Матић (Бранилац), В. Љубичић (Ерих Фердинанд Мусфелд), П. Петковић (Лудвиг Клаус Пендел), В. Живковић (Хелмут Вос), М. Кљаић-Радаковић (Естера), З. Јаковљевић (Ирис), В. Животић (Сипка), Д. Милосављевић (Шалом), С. Шалајић (Гошер), Ф. Живни (Амос), Т. Плескоњић (Јуп), И. Хајтл (Кефало), П. Вртипрашки, Д. Колесар (Зелман Левентал), В. Вртипрашки (Едек Јашоњски), Р. Главина (Продавац пића), А. Горанић (Продавац сувенира), С. Утјешановић (Водич), М. Адамовић (Девојка у бистроу), М. Дробац, М. Адамовић, С. Јосић, В. Скакун, М. Петроње (Девојке, Момци, Певачи). – Изведено 21 пут, глед. 9898.

БИБЛ: Ђорђе Лебовић, Викторија, НСад 1968.

ЛИТ: Г. Дивљак-Арок, Документ времена, Дневник, 7. I 1968; А-м, Припрема се „Викторија“, Дневник, 25. I 1968; М. Кујунџић, Ране на савести, Дневник, 25. II 1968; Г. Д(ивљак)-А(рок), Ансамбл – други аутор, Дневник, 1. III 1968; М. Кујунџић, Питања без одговора, Дневник, 3. III 1968; Ж. Јовановић, После пакла, Вечерње новости, 5. III 1968; Л. Геролд, Mult és jelen találkozása, Magyar Szó, 6. III 1968; М. Первић, У име правде и истине, Политика, 8. III 1968; М. Харпањ, Две позоришне представе, Index, НСад 12. III 1968; П. Волк, Ветар, Књижевне новине, 16. III 1968; П. Поповић, Против кратког памћења, Борба, 30.  III 1968; Ђ. Лебовић, То је наша нада, Каталог XIII ЈПИ, НСад 1968, с. 52; Д. Ђурковић, Ми, Каталог XIII ЈПИ, НСад 1968, с. 53; А-м, Критичари о „Викторији“, Дневник, 31. V 1968; В. Миросављевић, Дијалог Клајна и Лебовића, Дневник, 1. VI 1968; Л. Павловић, Затворен круг, Ослобођење, Сарајево 1. VI 1968; М. Мирковић, Звона увек звоне, Политика експрес, 3. VI 1968; М. Кујунџић, Стрниша и Лебовић одбили награде, Дневник, 6. VI 1968; В. Стаменковић, Политичко позориште, НИН, 9. VI 1968; Р. В. Јовановић, У призивању сећања, Сцена, 1968, бр. 4, с. 344-346; Д. Клаић, Драма и политика, Поља, 1968, бр. 117-118, с. 25; Ф. Вурник, Кај остане од Позорја, Содобност, 1968, бр. 7-8, с. 805-811; Л. Д(отлић), Успех Драме СНП-а на гостовањима у Београду, Позориште, НСад 1969, бр. 5, с. 4; М. Кујунџић, Српско народно позориште у Мађарској. Откривање вредности, Дневник, 22. VI 1969.

М. Р.

ВИКТОРИЈА И ЊЕН ХУСАР (Viktoria und ihr Husar) – оперета у 3 чина с предигром. Музика: Пал Абрахам. Либрето: Алфред Гринвалд и Фриц Ленер. Прво извођење у Бечу, 1930.

Прво извођење у нашој земљи у Н-Оп 5. I 1934. у Сплиту. Превео: Иво Тијардовић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 5 пута.

ВИЛА ЛУТАКА (Die Puppenfee) – балет за децу у једном чину. Музика: Јозеф Бајер. Либрето: Јозеф Хас Рајтер и Франц Гал. Прво извођење у Бечу 4. X 1888, у нашој земљи 5. III 1892. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 24. XI 1972. у НСаду – Дир. Л. Бута, к-граф и рд. Ж. Миленковић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, к. г.; П. Јерант (Трговац), В. Радојевић (Девојчица), Р. Варга, (Уличар), Џ. Хаџихасановић (Сељак), М. Суботички (Сељакова жена), М. Радовановић (Кћерка), О. Рис (Шкотланђанин), Љ. Марковић (Шкотланђанинова жена), Г. Теглаши (Син), М. Гиковски (Поштар), Б. Курунци (Црнац), Ђ. Горец (Црнкиња), В. Јелкић (Тиролац), Ј. Прокић (Тиролка), Е. Матлас (Беба), М. Матић-Миленковић (Кинескиња), С. Ђурковић, Ж. Новков, М. Игњатовић (Мачке), Г. Тот, С. Радивојевић (Два миша), И. Игњатовић (Харлекин), Б. Максић (Коломбина), Е. Брзић (Вила лутака), И. Грња, М. Девић, М. Грујић, Н. Бикицки (Виле), В. Поповић (Кловн), Н. Антић (Пајац). – Изведено 36 пута, глед. 11.532.

Премијера у СНП 18. IV 1981. у НСаду (као заједнички пројекат Музичког центра и Балетске школе). – Музичка пратња с магнетофонске траке у извођењу оркестра СНП, дир. Л. Бута, к-граф Ж. Миленковић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; Б. Курунци, Д. Влалукин (Трговац), Д. Јовичић, С. Кнежевић, Л. Поробић (Девојчице), Д. Мрђа (Скитница), М. Дукић (Сељак), Т. Влаовић (Његова жена), Н. Брзак, М. Зец, А. Нешков (Њихова деца), С. Мезеи, Д. Радованов (Шкотланђани), М. Савић (Његова жена), А. Вујовић, А. Ђипанов (Њихова деца), С. Латинкић (Поштар), Т. Ранђеловић, К. Илкић (Полицајац), Д. Влалукин, Д. Јанков (Шегрти), К. Вујновић, С. Слијепчевић (Црнац), С. Станојевић, Б. Тешановић (Црнкиње), М. Петровић (Тиролац), Љ. Урошевић, Р. Давосир (Тиролка), Ђ. Кечкеш (Беба), Д. Милошевић, О. Ђукић, Т. Пап (Кинескиња), В. Медан, Д. Јанков (Шпањолка), О. Ђукић, Т. Пап, К. Вујновић, В. Курајић (Мачке), В. Вучај, Т. Лончар, М. Николић, Д. Крнојелац, Ј. Крстић, М. Тојагић, Љ. Јеленић (Мишеви), З. Панић (Харлекин), Ј. Предраговић (Коломбина), Л. Милер-Христидис (Главна вила), Ј. Јојкић, С. Станојевић (Вила лутака), О. Ковачевић, С. Петковић, Б. Мандић, Р. Несторовић (Виле), Д. Влалукин (Кловн). – Изведено 11 пута, глед. 3607.

Љ. М.

ВИЛБРАНТ Адолф фон (Adolf von Wilbrandt) – немачки драматичар, романсијер, приповедач и историчар књижевности (Росток, 24. VIII 1837 – Росток, 10. VI 1911). Рођен је у породици универзитетског професора; у родном месту је завршио гимназију и почео студије правних наука, али је наставио филозофију и историју у Минхену и Берлину; докторирао је 1859. До 1861. био је сауредник минхенских новина „Süddeutsche Zeitung“, затим је следеће четири г. као слободан писац живео у Берлину, Франкфурту на Мајни, у Јужној Француској, Риму, па до 1871. у Минхену, када се преселио у Беч, оженио глумицом Аугустом Баудијус и 1881. наследио Дингелштета (Franz Dingelstedt, 1814-1881) на положају директора Бургтеатра (1881-1887). За књижевни рад добио је Грилпарцерову награду (1875) и Шилерову награду (1878), а баварски краљ му је доделио племство (1884). Од 1887. до смрти живео је у родном месту и бавио се искључиво књижевним радом. Написао је (1863) добру монографију о немачком приповедачу и драматичару Хајнриху фон Клајсту (Heinrich von Kleist, 1777-1811), затим роман Духови и људи (Geister und Menschen, 1865) и збирке новела (Novellen, 1869; Neue Novellen, 1870; Neues Novellenbuch, 1875), али му је најважнији рад на драми. Од В. многобројних позоришних комада у СНП су изведени: Младенци (Die Vermählten, 1872), 29. III 1877, у преводу Младена Бошњаковића; Робијашева ћерка, давана и под насловом Фабрицијусова ћерка (Die Tochter des Herrn Fabricius, 1879), 10. VI 1885, у преводу Јована Грчића, и Асунта Леонијева (Assunta Leoni, 1883), 6. II 1886, такође у преводу Јована Грчића.

БИБЛ: Робијашева ћерка. Позоришна игра у 3 радње. Превео Јован Грчић, Зборник позоришних дела, св. 26, НСад 1889.

С. К. К.

ВИЛЕНИК – драма у 3 чина. Написао: Филип Д. Марушић.

Прво извођење у Н-Оп 20. II 1933. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 3 пута.

ВИЛЕЊАК (Der Freischütz) – романтична опера у 3 чина. Музика: Карл Марија Вебер. Либрето: Фридрих Кинд. Прво извођење у Берлину, 18. VI 1821, у нашој земљи 24. IV 1875. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 7. III 1900. у НСаду. Превели: Јован Грчић, Благоје Бранчић и Милан Димовић. – Дир. А. Освалд, рд. Д. Спасић; Л. Поповић (Отокар), А. Стојановић (Куно), Д. Спасићка (Агата), Д. Туцаковићева (Аница), Д. Спасић (Каспар), М. Марковић (Макс), xxx (Самијел), Ј. Душановић (Пустињак), Ђ. Бакаловић (Килијан), Д. Васиљевићка (Енђебула). Певачко друштво Српске Новосадске трговачке омладине добровољно је учествовало као хор. – Изведено 6 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 1. V 1922. под називом Чаробни стрелац. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – дир. Л. Матачић, сц. М. Вебле; Б. Дубска, Ј. Лукина, П. Банац. – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Вилењак (Der Freischütz), романтична опера у 3 чина. Текст од Кинда. Превели Јован Грчић, Благоје Бранчић и Милан Димовић. Музика од Вебера, НСад 1900.

ЛИТ: А-м, Уторак, 7. марта, први пут „Вилењак“, Застава, 9. III 1900; (Ј) Г(рчић), Вилењак, Позориште, НСад 1900, бр. 43, с. 170-171; А-м, „Вилењак“, опера од Карла Марије Вебера, Браник, 1900, бр. 29, с. 1; А-м, Српско народно позориште, Родољуб, Вршац 1901, бр. 2, с. 2; А-м, „Чаробни стрелац“ – Народно позориште, Застава, 5. V 1922; Ј. Грчић, Српско народно позориште – Летимичан освртна рад му за преко педесет година, Згб 1922, с. 40.

В. П.