ФЕРИК Јурај

ФЕРИК Јурај – диригент (Бачки Петровац, 19. V 1935 – Нови Сад, 23. V 2018). Завршио је гимназију у Бачком Петровцу 1953, а Музичку академију – најпре Наставни одсек 1958. па Одсек за дириговање 1965. у Бгду у класи проф. Живојина Здравковића. Склоност ка музици наследио је од оца музичара, оргуљаша, хоровође и сакупљача словачког народног фолклора. Радио је у Савременом позоришту у Бгду као корепетитор, потом као диригент од 1. IX 1965. до 31. XII 1969, а као уметнички руководилац и диригент у Симфонијском оркестру у Нишу од 1. I 1970. до 15. I 1980. У СНП је био ангажован као диригент оперског хора од 16. I 1980. до 15. IX 1988, припремајући хор за представе: Отело, Војводина (Бручи), Еро с онога свијета, Трубадур, Слепи миш, Аида, Риголето, Лучија од Ламермура, Набуко, Чаробна фрула, Бал под маскама, Кармен, Манон, Севиљски берберин, Кнез Игор, Гилгамеш, Јоланта, Кавалерија рустикана, Боеми, Тоска, Љубавни напитак, а дириговао је дечијим представама Прождрљивко и Шумска краљица. Гостовао је у иностранству, дириговао хором „Бранко Крсмановић“ из Бгда у Пољској и СССР, затим као гост дириговао у Пољској (Бјалисток), Чехословачкој (Кошице), Бугарској (Бургас), Румунији (Крајова, Сибиу), Турској, а у нашој земљи у Бгду, НСаду, Скопљу, Титограду и Мостару. Пет месеци 1969. провео је на усавршавању-специјализацији на Високој школи музичке уметности у Прагу. Писао је обраде словачких песама за Радио НСад, за Фестивал тамбурашке глазбе у Осијеку и за разне фестивале за децу. Бавио се и педагошким радом: од 1974. до 1978. предавао је у Средњој музичкој школи „Војислав Вучковић“ у Нишу. Уз више награда на фестивалима, добио је и плакету Савеза композитора Хрватске.

Ј. М.

ФЕРНАНДА (Fernande)

ФЕРНАНДА (Fernande) – позоришна игра у 4 чина. Написао: Викторијен Сарду. Прво извођење у Паризу, 8. II 1870.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 22. IV 1900. у Сомбору. Превела и прерадила: Милка Марковићка. – Рд. М. Хаџи-Динић; К. Васиљевић (Андре), Т. Лукићка (Клотилда), Д. Спасић (Пошрол), М. Марковићка (Жоржета), Д. Васиљевићка (Гђа пл. Брионова), М. Тодосићка (Гђа Сенешалка), С. Бакаловићка (Фернанда), Л. Поповић (Сиври), П. Крстоношић (Барон), Д. Николићка (Бароница), Ј. Тодосић (Роквиљ), А. Стојановић (Бракасен), А. Ботић (Анатол), С. Стефановић (Фредерик), Л. Вујичићева (Аманда), Д. Туцаковићева (Астера), М. Радошевићева (Тереза), В. Хорват (Слуга код гђе Сенешалке), С. Манојловић (Јозеф), М. Николантић (Слуга код Андреса). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, „Фернанда“, позоришна игра у 4 чина од Викторијена Сардуа, Браник, 1901, бр. 138, с. 3-4; (Ј.) Г(рчић), Фернанда, Позориште, НСад, 1901, бр. 23, с. 146-147; -а, Уторак, 13 новембра о. г. гледасмо: „Фернанду“, Застава, 1901, бр. 260, с. 3; Ј. Грчић, Сарду у нас, Браник, 1908, бр. 246, с. 1.

В. В.

ФИГАРОВА ЖЕНИДБА (Die Hohzeit des Figaro)

ФИГАРОВА ЖЕНИДБА (Die Hohzeit des Figaro) – комична опера у 4 чина. Музика: Волфганг-Амадеус Моцарт. Либрето: Лоренцо да Понте. Прво извођење у Бечу, 1. V 1786, у нашој земљи 26. X 1917. у ХНК у Згбу.

Прво ивођење у СНП 7. I 1956. у НСаду. Превео: Станислав Бинички. – Рд. Ј. Кулунџић, к. г., дир. П. Милошевић, М. Фајдига, сц. М. Шербан, к. г., к. С. Јатић, к-граф М. Олењина; Д. Дуић, В. Поповић (Гроф), Д. Фирфова, М. Скендеровић, А. Чепе (Грофица), М. Хаднађев, И. Кнежевић (Фигаро), З. Николић (Сузана), О. Бручи, И. Давосир-Матановић (Керубин), Љ. Јанковић, Ј. Кнежевић (Марцелина), Р. Немет, И. Кнежевић (Бартоло), В. Цвејић (Базилио), Ф. Кнебл (Курцио), В. Кошир, В. Нецков, Д. Балтић (Антонио), А. Керац, А. Мирчов (Барберина). – Изведено 16 пута, глед. 5203.

ЛИТ: М. М(илошевић), Фигарова женидба, Дневник, 6. I 1956; Н. Грба, Фигарова женидба, Дневник, 10. I 1956; Ј. Шулхоф, Моцартова прослава у Новом Саду, НС, 1956, бр. 108-109, с. 10.

В. П.

ФИГАРОВА ЖЕНИДБА ИЛИ ЛУДИ ДАН (Le Mariage de Figaro)

ФИГАРОВА ЖЕНИДБА ИЛИ ЛУДИ ДАН (Le Mariage de Figaro) – комедија у 5 чинова с певањем и балетом. Написао: Пјер-Огистен Карон де Бомарше. Прво извођење у Паризу, у Француској комедији, 27. IV 1784, у нашој земљи 29. III 1884. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 27. IX 1945. у НСаду. Превео: Милан Грол. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Шербан, балет увежбала М. Чутуковић-Поповић, музички сарадник Б. Цвејић; А. Стојковић (Граф Алмавива), Љ. Драгић-Стипановић (Графица), В. Старчић (Фигаро), Љ. Раваси (Сузана), О. Животић (Марселина), М. Ајваз (Антонио), Н. Хет (Фаншет), В. Петрић (Херувим), Д. Марковић (Бартоло), Б. Татић (Базил), С. Душановић (Дон Кузман), Ђ. Сремчевић (Дводланица), С. Молеров (Судски пријавник), Ј. Силајџић (Педриљо). – Изведено 5 пута, глед. 1613.

БИБЛ: П. О. К. Бомарше, Фигарова женидба или Луди дан, прев. Милан Грол, Бгд 1925.

ЛИТ: А-м, Прве свечане летње позоришне игре у Новом Саду, СВ, 7. VII 1945; А-м, Пред премијеру „Фигарове женидбе“, СВ, 27. IX 1945.

Ј. М.

ФИГЕЈРЕДО Гиљерме (Guilherme Figueiredo)

ФИГЕЈРЕДО Гиљерме (Guilherme Figueiredo) – бразилски драмски писац (Кампинас, Сао Пауло, 13. II 1915 – Рио де Жанеиро, 24. VI 1997). Био је романсијер, новелиста и аутор једне вредне историје музике (Miniatura de historia da musica, 1942). Радио је као драмски критичар у дневним листовима у Рио де Жанеиру и у Сао Паулу; г. 1946/47. био је председник Удружења бразилских писаца. Од 1949. предавао је историју театра на Националном позоришном конзерваторијуму. Као комедиограф први пут се појавио 1948. у Рио де Жанеиру са Леди Годивом. Касније је написао још шест комедија од којих се истичу: Дон Жуан (Сао Пауло, 1951) и Лисица и грозд (Рио де Жанеиро, 1953), која је са великим успехом приказана у Бечу и у многим градовима Средње и Јужне Америке, и која је, у преводу Велимира Живојиновића, у СНП премијерно изведена 3. III 1959. Ф. је на португалски језик превео Молијерове комаде Тартиф и Скапенове подвале. Инспирисао се грчким темама и оживљавао их својом уметничком осећајношћу, рафинираним стилом и горким хумором, па су га називали јужноамеричким Жиродуом.

БИБЛ: Гиљерме Фигејредо, Лисица и грозд, драма у три чина, прев. Велимир Живојиновић, Бгд 1958.

ЛИТ: О. Новаковић, „Лисица и грозд“, НС, 1959, бр. 140, с. 5.

В. В.

ФИГУРОВСКИ Павел

ФИГУРОВСКИ Павел – члан оперског хора (рођ. негде на Кубану, 1889 – Нови Сад, 1958). У СНП је био ангажован од 1920. до 1923. Тумачио је и епизодне солистичке партије у опери. Напустивши позориште, радио је као службеник у НСаду. Аматерски се бавио и хорским дириговањем.

УЛОГЕ: Шмит (Вертер), Руиз (Трубадур), Беглербег (Никола Шубић Зрињски), Пелегрин (Граф Луксембург), Марокански кнежевић (Млетачки трговац), Борса (Риголето).

В. П.

ФИЗИЧАРИ (Die Physiker)

ФИЗИЧАРИ (Die Physiker) – драма у 2 чина. Написао: Фридрих Диренмат. Прво извођење у Цириху, 21. II 1962.

Прво извођење у нашој земљи 2. XI 1962. у СНП у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Крстоношић, к. г., музички сарадник Д. Стулар; В. Љубичић (Херберт Георг Бојтлер), Р. Којадиновић (Ернест Хајнрих Ернести), В. Станковић (Јохан Вилхелм Мебиус), Н. Хет (Г-ђица др Матилда фон Цанд), В. Животић (Рихард Вос), З. Ђуришић (Марта Бол), М. Радаковић (Моника Штетлер), Б. Микоњић-Зотовић (Уве Сиверс), З. Стојиљковић (Мак Артур), Т. Јовановић (Мурило), С. Јовановић (Оскар Роз), С. Тошић (Г-ђа Лина Роз), С. Хајтл (Адолф Фридрих), В. Солдатовић (Фридрих Каспар), В. Стојановић (Уерг Лукас), М. Тошић (Судски лекар), Ф. Тапавички (Гул), И. Слијепчевић (Блохер). – Изведено 7 пута, глед. 3019.

БИБЛ: Фридрих Диренмат, Физичари, прев. Драгослав Андрић, Бгд 1969.

ЛИТ: М. М-ш, Ка неким белим звездама…, Дневник, 2. XI 1962; М. Кујунџић, Диренматови „Физичари“, Дневник, 4. XI 1962; Ј. Лешић, Оно што се тиче свих, само сви могу да решавају, Дневник, 9. XI 1962; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд, 1963, бр. 22, с. 44.

В. В.

ФИЈАН Андрија

ФИЈАН Андрија – глумац и редитељ (Загреб, 4. IX 1851 – Загреб, 26. IX 1911). Најпре је службовао као учитељ и у том се позиву истицао као изузетан декламатор. У ХНК у Згбу је дебитовао 1873. у Кукуљевићевој драми Потурица, после чега му је понуђен доживотни уговор, али је он због обавеза према војсци још пет г. остао у учитељском позиву. Стални члан Драме загребачког ХНК постао је 1878, потом и редитељ и директор Драме, а од 1907. до 1909. био је и интендант. Имао је срећу да је у исто време у ХНК била и Марија Ружичка-Строци (в), са којом је остварио идеално партнерство и заједно са њоме гостовао и у СНП 1899, када је наступио у трима улогама: Виконт Болингброк (Чаша воде), Борис Ипанов (Федора) и Хамлет (Хамлет).

ЛИТ: А-м, Интересантно гостовање, Slavonische Presse, Осијек, 15. XII 1899; А-м, О српском позоришту, Die Drau, Осијек, 19. XII 1899.

В. В.

ФИЛЕП-СТРАЈНИЋ-ФИШТЕШ-ФЕРЕНЦИ Катица

ФИЛЕП-СТРАЈНИЋ-ФИШТЕШ-ФЕРЕНЦИ Катица – чланица оперског хора (Инђија, 6. VIII 1921 – Мол, 21. XI 2000). Завршила је учитељску и музичку школу у Баји 1940. Радила је у основној школи у Каћу од 1. I до 28. VII 1947, у основној школи у НСаду од 29. VII 1947. до 26. V 1948. Од 1. VI 1948. до пензионисања, 31. XII 1972, непрекидно је била ангажована у хору Опере СНП, где је певала и мање солистичке улоге.

УЛОГЕ: Антонија (У долини), Пела (Морана), Чобанче (Еро с онога свијета), Тони (Земља смешка).

В. В.