СПИРИДОНОВИЋ Олга – драмска глумица (Сплит, 11. VI 1923 – Београд, 15. V 1994). Родитељи су јој били глумци – Милица и Риста Спиридоновићи (в). Завршила је гимназију са великом матуром у Бгду. За позориште се спремала од раног детињства уз родитеље и стално уз позорницу. Први пут је ступила на сцену 1931. у НК у Сплиту као Мехо у Огризовићевој Хасанагиници. Од 1933. до 1935. је наступала у београдском НП – Секцији за Дб у НСаду, од 1935. до 1937. у НП у Крагујевцу (које 1936. постаје НПДб), 1937. у Родином позоришту, 1938. у Позоришту Удружења глумаца на Коларчевом универзитету у Бгду, од 1939. до 1940. у Уметничком позоришту у Бгду, од 1940. до 1951. у НП у Бгду и од 1. VIII 1952. у Југословенском драмском позоришту у Бгду, у којем је наставила да игра и из пензије, скоро до смрти. Награђена је 1949. Републичком наградом за Офелију у Хамлету, Златном ареном на Пулском филмском фестивалу за улогу у филму Мис Стон (1958), те првом наградом на бледском ТВ фестивалу за улогу Емилије у телевизијској драми Фабијан. Врло даровита, у НП у Бгду се стално усавршавала уз добре редитеље, а нарочито уз познате художественике Веру Гречову и Поликарпа Павловог, који су држали и приватне часове глуме. Нежне и разноврсне осећајности, врло топла, непосредна и искрена у изразу, понекад полетна и као распевана у игри, у млађем узрасту и врло лепа лика и пријатне појаве, са узорно правилном и пријатно интонираном дикцијом, једном од најлепших на београдској сцени, С. је имала уметничке квалитете за глумицу широког и разноврсног стваралачког и изражајног дијапазона. Она је у почетку сентиментална, нежна, љупка љубавница, затим изразито драмска и свестрана карактерна глумица, чак са смислом за комично.

УЛОГЕ: Ружица (Ујеж), Млада девојчица од „Каролине“ (Товаришч), Капинера (Капинера), Серјожа (Ана Карењина), Поте (Зона Замфирова), Штампарски шегрт (Госпођа министарка).

ЛИТ: А-м, Биографије наших уметника – Драма – Госпођица Олга Спиридоновић, Српска сцена, 1941, бр. 4, с. 117; К. Р., Лаку ноћ, Олга, Политика, 16. V 1994; А-м, Љубимица богиње Талије, Радио ревија, Бгд 19. V 1994; Б. Р., Опроштај с дамом, Политика, 19. V 1994; С. Станић, Остаће „Жубор цвећа“, НИН, 20. V 1994.

Б. С. С.

СПИРИДОНОВИЋ Риста – драмски глумац, редитељ и управник позоришта (Београд, 31. XII 1879 – Београд, 14. IX 1946). Завршио је четири разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену 1896. у путујућој дружини Михаила Лазића Стрица. Од 21. XII 1898. до 1900. наступао је у НП у Бгду, од 1901. до 1903. у нишком позоришту „Синђелић“, 1903. у „Модерном позоришту“ Михаила Ере Марковића, од 1904. до 1911, с малим прекидом, у СНП у НСаду, 1912. у Дилетантској дружини у Сарајеву под управом Александра Милојевића, од октобра 1913. до 1914. и од 1919. до јула 1921. у два маха са Браниславом Нушићем један од најзначајнијих иницијатора, организатора и секретара НП у Скопљу, од 1922. до 1930. је у НК у Сплиту, од 1931. до 1933. са Михаилом Ером Марковићем један од организатора и секретар НП Зетске бановине на Цетињу, од 1933. до 1935. у СНП у НСаду, од 1935. до 1936. управник Градског народног позоришта у Крагујевцу и од 1936. секретар и заменик управника НПДб после фузионисања са крагујевачким позориштем, до пензионисања, 1937. Био је веома разноврстан глумац. Са скоро подједнаком уметничком снагом тумачио је драмске, карактерне и комичне улоге. Одликовао се јаком и разноврсном осећајношћу у драмским, смислом за типичност и лако преображавање у карактерним и срдачним и једноставним хумором у комичним улогама. Био је мајстор у карактеризацији ликова. „Све су његове улоге смирени, проосећани и издељани примјерци ауторове замисли, симпатични у величини свога бола и страдања“, умео је са доста „праве виртуозности“ да створи креације које су „савршени низ увјерљивих и реалистичких лица из велике књиге љубави која је исписала драму свих народа“ („Ново доба“, Сплит, марта 1924). Као редитељ С. се у подједнакој мери посвећивао и обради текста и декоративно-техничком аранжирању сцене са великим знањем позоришног стручњака, доброг рутинера и педагога, али и са уметничким амбицијама: његове режијске инсценације биле су складне уметничке целине с потребним темпом у радњи и штимунгом у сценама. Као управник позоришта значајан је за организацију Градског народног позоришта у Крагујевцу, а као секретар и заменик управника допринео је фузији и успостављању НПДб 1936.

РЕЖИЈЕ: Ујеж, Трафика њене екселенције.

УЛОГЕ: Јован Чарнић (Дивљуша), Аслаксен (Народни непријатељ), Виконт де ла Фонтле (Трговина је трговина), Барал (Лепа Марсељанка), Дипре (Госпођица Жозета, моја жена), Гавра Гаровљев (Ракија), Гроф Брешбел (Бакара), Дионисије Галкути (Добросретник), Бевне (Мадам Монгоден), Вилиг (Камен међу камењем), Жуткић (Голгота), Раде (Сузе), Доктор Пушел (Неверни Тома), Корикони (Слепи миш), Јоца (Наши сељани), Панта клипан (Наш човек), Станко (Народњак), Петковић (Одсудни тренуци), Лорд Лортн (Лепеза), Вагнер (Фауст), Валтазар (Лутка), Алфред Ласло (Ђаво), Лазар (Ђурађ Бранковић), Фандерсратен (Уријел Акоста), Мрђен (На врзином колу), Рејмон Лагард (Крадљивац), Берберин (Утопљено звоно), Капелан (Госпође и хусари), Данило (Разбојници), Анђелоти (Тоска, Сарду), Јанаћко Костић (Пут око света), Теча Панта (Госпођа министарка), Галкин (Чикина кућа).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 46, с. 1471; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Господица Жозета, моја жена“, комедија у 4 чина од Гавела и Шарвеја, Браник, 1907, бр. 272, с. 2-3; (Ј.) Г(рчић), Добросретник, Позориште, НСад 1909, бр. 6, с. 21-22; (Ј.) Г(рчић), „Голгота“, Позориште, НСад 1909, бр. 16, с. 62-63; С. Фишлер, Народно позориште за Дунавску бановину почиње 16. септембра гостовање у Вел. Бечкереку, Југословенски дневник, 1933, бр. 205, с. 3; А-м, Пред почетак нове сезоне, Дан 1936, бр. 185, с. 5.

Б. С. С.

СПИЦЕР/ШПИЦЕР Робер(т) (Robert Spitzer) – француски драмски писац. У сарадњи са Полом Жералдијем (в) написао је више позоришних комада: С пуним правом (1911), SOS (1913), Кад бих хтела (Si je voulais, 1924), Њен муж (Son Marie, 1927), Весељак (L’Homme de joie, 1929), од којих је Кад бих хтела изведен у СНП 1932.

СПЛЕТКА И ЉУБАВ ($$Кабале унд Лиебе&&) – трагедија у 5 чинова. Написао: Фридрих Шилер. Прво извођење у Манхајму, 15. ИВ 1784.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. И 1862. у НСаду. Превео: Јован Ђорђевић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Н. Недељковић (Фердинанд), Д. Поповићева (Лујза), Љ. Поповићева (Г-ђа Милфордова), Н. Зорић (Президент Валтер), Д. Ружић (Калб), М. Грунчићева (Милерка), К. Хаџић (Милер), С. Поповићева (Софија). – Изведено 28 пута.

Премијера у СНП 13. ВИ 1867. у Темишвару. – Н. Зорић (Президент Валтер), Н. Недељковић (Фердинанд), Д. Ружић (Калб), Љ. Коларовићка (Г-ђа Милфордова), С. Андријевић (Вурм), П. Маринковић (Милер), М. Рашићка (Његова жена), М. Гргурова (Луиза), М. Недељковићка (Софија). – Изведено 11 пута.

Обновљено као премијера у СНП 14. ВИИ 1869. у Белој Цркви. – Н. Зорић (Президент Валтер), Н. Недељковић (Фердинанд), Д. Ружић (Калб), Ј. Бајзова (Г-ђа Милфордова), М. Суботић (Вурм), П. Маринковић (Милер), Ј. Поповичева (Његова жена), С. Максимовићка (Луиза), М. Недељковићка (Софија). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 17. ИИИ 1873. у НСаду. – Н. Зорић (Президент Валтер), Н. Недељковић (Фердинанд), Н. Рашић (Калб), Ј. Маринковићка (Г-ђа Милфордова), М. Суботић (Вурм), А. Лукић (Милер), Ј. Поповићева (Његова жена), Ј. Сајевићка (Лујза), Л. Хаџићева (Софија). – Изведено 9 пута.

Премијера у СНП 29. XИИ 1932. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин; Н. Динић (Милер), П. Слука (Његова жена), Е. Миљуш (Лујза), М. Миљуш (Вурм), Г. Николић (Фердинанд), Д. Левак (Председник), С. Савић (Маршал фон Калб), Ж. Моачанин (Слуга), Р. Ферари (Леди Милфорд), М. Штефанекова (Софија), Л. Лазаревић (Стари коморник). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у НПДб 31. X 1939. у Сомбору. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. С. Лајтнер, сц. М. Шербан; Т. Танхофер (Председник фон Валтер), М. Јекнић (Фердинанд), С. Лајтнер (Фон Калб), М. Миљуш (Вурм), И. Јовановићка (Леди Милфорд), М. Петровићева (Софија), М. Ајваз (Милер), Р. Ферари (Госпођа Милер), Б. Андоновићева (Лујза), Љ. Филиповић (Коморник), Ж. Станојевић (Дворанин), Б. Дечермић (Слуга). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у НПДбС 28. X 1939. у Великој Кикинди. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Ђ. Козомара (Председник фон Валтер), Р. Гојкић (Фердинанд), С. Савић (Фон Калб), П. Милосављевић (Вурм), К. Сибирјакова (Леди Милфорд), А. Милосављевићева (Софија), Р. Алмажановић (Милер), М. Верешчагина (Госпођа Милер), К. Бабићева (Лујза), М. Мирковић (Коморник), В. Тодоровић (Слуга код председника). – Изведено 15 пута.

Прво извођење у ДНП 10. ИИИ 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Љ. Иличић (Председник фон Валтер), М.Јаснић (Фердинанд), С. Савић (Фон Калб), Г. Николић (Вурм), О. Животићка (Леди Милфорд), М. Козомара (Софија), М. Јелиић (Милер), М. Верешчагина (Госпођа Милер), Љ. Раваси (Лујза), М. Мирковић (Коморник), М. Николић (Слуга код Леди Милфорд), Р. Ковачевић (Слуга код председника). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 20. ИX 1952. у НСаду. – Рд. Ј. Коњовић, пом. рд. Б. Костић, сц. С. Максимовић, к. С. Церај-Церић; Љ. Иличић (Председник фон Валтер), С. Шалајић (Фердинанд), Ф. Живни (Дворски маршал фон Калб), С. Јовановић (Вурм), М. Коџић (Леди Милфорд), Ј. Бјели (Софија), Л. Богдановић (Милер), С. Перић-Нешић (Госпођа Милер), Р. Улмански (Лујза Милер). – Изведено 15 пута, глед. 7043.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 3, с. 45-46; А-м, У Н. Саду, 18. јануара први пут је играно страно класично дело, Србобран, 1862, бр. 7, с. 4; А-м, Србско народно позориште. Суботица, 28. ИВ 1862. г. „Сплетка и љубав“, Даница, 1862, бр. 14, с. 234-235; А-м, Србско народно позориште. Темишвар, 1. ВИИИ 1863. „Сплетка и љубав“, Даница, 1863, бр. 32, с. 511-512; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 28, с. 665-667; А-м, Народно позориште, Субатички гласник, 1874, бр. 21, с. 3; Б., „Сплетка и љубав“, Позориште, НСад, 1877, бр. 18, с. 70-71; А. П., „Сплетка и љубав“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1933, бр. 24, с. 2; А-м, Фридрих Шилер: Сплетка и љубав, Дан, 1939, бр. 290, с. 8; Б. Чиплић, Сплетка и љубав, Дан, 1939, бр. 291, с. 4; О. Новаковић, Прва премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 47-48, с. 1 и 3.

В. В.

СПЛЕТКА И ЉУБАВ (Kabale und Liebe) – трагедија у 5 чинова. Написао: Фридрих Шилер. Прво извођење у Манхајму, 15. IV 1784.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. I 1862. у НСаду. Превео: Јован Ђорђевић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Н. Недељковић (Фердинанд), Д. Поповићева (Лујза), Љ. Поповићева (Г-ђа Милфордова), Н. Зорић (Президент Валтер), Д. Ружић (Калб), М. Грунчићева (Милерка), К. Хаџић (Милер), С. Поповићева (Софија). – Изведено 28 пута.

Премијера у СНП 13. VI 1867. у Темишвару. – Н. Зорић (Президент Валтер), Н. Недељковић (Фердинанд), Д. Ружић (Калб), Љ. Коларовићка (Г-ђа Милфордова), С. Андријевић (Вурм), П. Маринковић (Милер), М. Рашићка (Његова жена), М. Гргурова (Луиза), М. Недељковићка (Софија). – Изведено 11 пута.

Обновљено као премијера у СНП 14. VII 1869. у Белој Цркви. – Н. Зорић (Президент Валтер), Н. Недељковић (Фердинанд), Д. Ружић (Калб), Ј. Бајзова (Г-ђа Милфордова), М. Суботић (Вурм), П. Маринковић (Милер), Ј. Поповићева (Његова жена), С. Максимовићка (Луиза), М. Недељковићка (Софија). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 17. III 1873. у НСаду. – Н. Зорић (Президент Валтер), Н. Недељковић (Фердинанд), Н. Рашић (Калб), Ј. Маринковићка (Г-ђа Милфордова), М. Суботић (Вурм), А. Лукић (Милер), Ј. Поповићева (Његова жена), Ј. Сајевићка (Лујза), Л. Хаџићева (Софија). – Изведено 9 пута.

Премијера у СНП 29. XII 1932. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин; Н. Динић (Милер), П. Слука (Његова жена), Е. Миљуш (Лујза), М. Миљуш (Вурм), Г. Николић (Фердинанд), Д. Левак (Председник), С. Савић (Маршал фон Калб), Ж. Моачанин (Слуга), Р. Ферари (Леди Милфорд), М. Штефанекова (Софија), Л. Лазаревић (Стари коморник). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у НПДб 31. X 1939. у Сомбору. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. С. Лајтнер, сц. М. Шербан; Т. Танхофер (Председник фон Валтер), М. Јекнић (Фердинанд), С. Лајтнер (Фон Калб), М. Миљуш (Вурм), И. Јовановићка (Леди Милфорд), М. Петровићева (Софија), М. Ајваз (Милер), Р. Ферари (Госпођа Милер), Б. Андоновићева (Лујза), Љ. Филиповић (Коморник), Ж. Станојевић (Дворанин), Б. Дечермић (Слуга). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у НПДбС 28. X 1939. у Великој Кикинди. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Ђ. Козомара (Председник фон Валтер), Р. Гојкић (Фердинанд), С. Савић (Фон Калб), П. Милосављевић (Вурм), К. Сибирјакова (Леди Милфорд), А. Милосављевићева (Софија), Р. Алмажановић (Милер), М. Верешчагина (Госпођа Милер), К. Бабићева (Лујза), М. Мирковић (Коморник), В. Тодоровић (Слуга код председника). – Изведено 15 пута.

Прво извођење у ДНП 10. III 1942. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Љ. Иличић (Председник фон Валтер), М. Јаснић (Фердинанд), С. Савић (Фон Калб), Г. Николић (Вурм), О. Животићка (Леди Милфорд), М. Козомара (Софија), М. Јелић (Милер), М. Верешчагина (Госпођа Милер), Љ. Раваси (Лујза), М. Мирковић (Коморник), М. Николић (Слуга код Леди Милфорд), Р. Ковачевић (Слуга код председника). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 20. IX 1952. у НСаду. – Рд. Ј. Коњовић, пом. рд. Б. Костић, сц. С. Максимовић, к. С. Церај-Церић; Љ. Иличић (Председник фон Валтер), С. Шалајић (Фердинанд), Ф. Живни (Дворски маршал фон Калб), С. Јовановић (Вурм), М. Коџић (Леди Милфорд), Ј. Бјели (Софија), Л. Богдановић (Милер), С. Перић-Нешић (Госпођа Милер), Р. Улмански (Лујза Милер). – Изведено 15 пута, глед. 7043.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 3, с. 45-46; А-м, У Н. Саду, 18. јануара први пут је играно страно класично дело, Србобран, 1862, бр. 7, с. 4; А-м, Србско народно позориште. Суботица, 28. IV 1862. г. „Сплетка и љубав“, Даница, 1862, бр. 14, с. 234-235; А-м, Србско народно позориште. Темишвар, 1. VIII 1863. „Сплетка и љубав“, Даница, 1863, бр. 32, с. 511-512; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 28, с. 665-667; А-м, Народно позориште, Субатички гласник, 1874, бр. 21, с. 3; Б., „Сплетка и љубав“, Позориште, НСад, 1877, бр. 18, с. 70-71; А. П., „Сплетка и љубав“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1933, бр. 24, с. 2; А-м, Фридрих Шилер: Сплетка и љубав, Дан, 1939, бр. 290, с. 8; Б. Чиплић, Сплетка и љубав, Дан, 1939, бр. 291, с. 4; О. Новаковић, Прва премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 47-48, с. 1 и 3.

В. В.

СПЛЕТКАШЕВИЋ — в. СКАПЕНОВЕ ПОДВАЛЕ

СПЛИТСКИ АКВАРЕЛ – оперета у 3 чина (6 слика). Музика и либрето: Иво Тијардовић. Прво извођење 5. III 1928. у НК у Сплиту.

Прво извођење у Н-Оп 29. IV 1932. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

СПОРТИСТИ – позоришни комад од непознатог аутора.

Прво извођење у СНП 16. X 1932. у Тителу (заједно са: Уважени предавач). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

СПРЕМА СЕ НА БАЛ – шаљива игра – монодрама у 1 чину. Написао: Јозеф Јиржи Станковски. Прво извођење у Прагу седамдесетих г. XIX века, у нашој земљи 13. II 1879. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 16. I 1886. у НСаду. Превео: Јован Јовановић Змај. Прерадио: Манојло Ђорђевић Призренац. – П. Добриновић (Тмушић). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Ј. Ј. Станковски, Спрема се на бал, прерадио М. Ђ. Призренац, НСад 1885.

ЛИТ: А-м, „Спрема се на бал“, по Ј. Ј. Станковском за српску позорницу удесио Ј., Јавор, 1886, бр. 5, с. 152-154; А-м, Србско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар, 1899, бр. 76, с. 3.

В. В.

СРБ Драшко – драмски писац, аутор комада Заљубљена, који је у СНП изведен 1932.