СЛУКА Емила – в. БЕКОВИЋ Миодраг

СЛУКА-БЕКОВИЋ-РАЈИЧИЋ-АЛМАЖАНОВИЋ Пава – драмска глумица (Нови Сад, 28. XII 1888 – Београд, 12. XII 1972). Супруга најпре управника путујућег позоришта Љубомира Рајичића (в), па глумца Раденка Алмажановића (в). Завршила је основну школу и два разреда грађанске школе у НСаду. Први пут је ступила на сцену 1904. у СНП у НСаду и исте г., са братом Миодрагом Бековићем (в), глумцем, пребегавши у Србију, постала чланица нишког „Синђелића“, где је врло запажено играла све до 1912. Од 1913. до 1915. наступала је у Повлашћеном путујућем позоришту „Јоаким Вујић“ Косте Делинија, од 1915. до 1918. у импровизованој дружини у Јагодини под управом Драгутина Крсмановића, од 1919. до 1923. у НП у НСаду, од 1923. до 1924. у НП у Скопљу, од 1924. до 1925. у НК у Сплиту, од 1925. до 1927. поново у НП у НСаду, од 1928. до 1930. поново у НП у Скопљу, од 1930. до 1932. у НП у Бањој Луци, од 1932. до 1941. по трећи пут у НП у Скопљу, од 1941. до 1944. у београдском „Србозару“ и од 1945. до 1950. у НП у Панчеву. Врло динамичне и емотивне природе, уносила се искрено и потпуно у тумачење драмских и карактерних улога. Избегавајући површну импровизацију, играла је свестрано студиозно и нарочито одмерено у глумачком изразу и тону. У правилној, складној дикцији било је помало и патетичних призвука старије глумачке школе, али без претеривања и укусно.

УЛОГЕ: Анријета Левек (Дете), Фани Билбок (Годенове кћери), Ленка (Сеоска лола), Амалија (Господин из броја 19), Маријана (Харпагон), Роза (Арлезијанка), Анђелија (Смрт мајке Југовића), Реза (Бог освете), Пикарета (Диран и Диран), Анисја (Царство мрака).

ЛИТ: (Ј.) Хр(аниловић), Годенове кћери, Јединство, 1. X 1922; А-м, Српско народно позориште, Србија, Сремска Митровица, 1926, бр. 33, с. 4; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Вршцу, Југословенски дневник, 1933, бр. 16, с. 5.

Б. С. С.

СМЕДЕРЕВАЦ Никола – драмски глумац и редитељ (Београд, 15. X 1906 – Ријека, 12. X 1959). Иако још нејак, као најстарије дете ситног занатлије, за време ратова (1912-1918) бринуо је о породици радећи физичке послове. Због тога је остао без редовног школовања; изучио је само електричарски занат. Солидно образовање је ипак стекао као самоук – искључиво упорним радом, читањем и учењем. Глумом је почео да се бави врло млад: целу једну деценију (1. XII 1923 – 31. VIII 1933) био је члан разних, претежно путујућих трупа (Повлашћено позориште Петра Христилића, Позориште Тимочке крајине, Београдска комедија, Србуљева оперета, путујуће дружине Д. Животића и М. Ристића). Од 1. IX 1933. до 31. VII 1938. наступао је у Дечјем позоришту на Коларчевом народном универзитету, где је почео и да режира. Од 1. VIII 1938. до 31. VII 1940. био је члан НПДб, а за време рата (1941-1944) члан „Србозара“ у Бгду. После ослобођења био је глумац и редитељ вршачког НП (1. XI 1944 – 1. VII 1947), истовремено радећи као редитељ у драмском програму Радио-Бгда. У СНП у НСаду био је ангажован од 1. X 1951. до 31. VIII 1955, када је отишао у Ријеку, где је као глумац и редитељ радио до своје преране смрти. У ријечком НК је 1958. прославио тридесетпетогодишњицу уметничког рада. У две предратне сезоне у НПДб одиграо је преко тридесет улога. Са много озбиљности градио је карактере, играо карактерну комику, те људе из народа, за које је добијао јавна признања, похвале и награде. Искуство у путујућим дружинама и схватање о одговорности глумачког позива више пута су га нагнали да „ускаче“ у представе уместо оболелих глумаца. Бавио се и драматизовањем романа: Твенов Краљевић и просјак, Јунаци Павлове улице Ференца Молнара (играно у СНП 1952) и Бели очњак Џека Лондона.

РЕЖИЈЕ: Дорћолска посла, Улични свирачи, Ђидо, Хајдук Станко.

УЛОГЕ: Стеван (На леђима јежа), Збригани (Господин од Пурсоњака), Зденко Јунек (Људи на санти), Смердјаков (Браћа Карамазови), Светозар Ружичић, Митар (Покондирена тиква), Алфред Дулитл (Пигмалион), Пера Ланер (Путујуће друштво), Сер Вилијем Колијер (Дубоко плаво море).

ЛИТ: С. Костић, „Дорћолска посла“ од И. Станојевића, НС, 1952, бр. 39-40, с. 3; О. Новаковић, „Јунаци Павлове улице“ на сцени у Новом Саду, НС, 1952, бр. 52, с. 3; Ј. Путник, „Ђидо“ у Српском народном позоришту, НС, 1953, бр. 69, с. 3; Ј. Виловац, Једно солидно остварење – „Хајдук Станко“ на новосадској сцени, Дневник, 3. II 1954; Ј. Путник, Уместо рецензије „Хајдук Станка“, НС, 1954, бр. 75-76, с. 3; С. Душановић, Никола Смедеревац, НС, 1958, бр. 30, с. 13; С. Ј. Душановић, In memoriam, НС, 1959, бр. 146.

Д. В.

СМЕТАНА Беджих (Bedřih Smetana) – чешки композитор и диригент (Литомишл, 2. III 1824 – Праг, 12. V 1884). Прве подуке из области музике добио је од оца, који је организовао кућне концерте на којима је и С. учествовао испољавајући изразит музички таленат. Као шестогодишњак је већ наступао пред публиком као пијанист, а своје прве композиције за клавир написао је као осмогодишњак. Своју музичку и друштвену делатност започео је у Прагу, у који је прешао 1843. и где је, по препоруци управитеља Конзерваторијума Китла (Kittl), ступио у службу код грофа Туна (Thun), истовремено похађајући музичку школу Ј. Прокша (Proksch). За време револуционарних превирања 1848. учествовао је у уличним борбама и у то време је писао композиције родољубивог садржаја (Корачница народне гарде, Корачница студентске легије, Свечана увертира и Песма слободе). Политичка реакција и тешке материјалне прилике присилиле су га да напусти Праг, те је отишао у Шведску, у Гетеборг (1856), где је радио као наставник клавира. Вративши се у Праг 1861. постао је једна од водећих личности национално-демократски оријентисаних уметника, организатор и диригент симфонијских и хорских концерата, диригент Чешког народног позоришта и угледни музички критичар. Током 1874. доживео је тешку трагедију – попут Бетовена изгубио је слух. Међутим, овај ударац је поднео веома храбро, настављајући да компонује и да учествује у друштвеном животу. Али, даље погоршање болести довело га је до потпуног душевног растројства. Умро је у прашкој психијатријској болници. Стваралаштво С. је веома богато и разноврсно, иако га велике форме апсолутне музике као што су ораторијум, симфонија и концерт нису привлачиле. Претежно композитор вокалне и инструменталне музике, писао је озбиљне и комичне опере, хорове, соло-песме, симфонијске поеме, камерне облике и клавирске комаде. Важнија дела су му: симфонијске поеме Рихард III, Валдштајнов табор, Хакон Јарл; циклус Моја домовина; Прашки карневал (недовршено); два гудачка квартета; Клавирскл трио; клавирске композиције: соната, валцери, багателе и емпромптија, Листићи дневника, три салонске полке, три поетске полке, Чешке игре и др. С. је написао укупно осам оперских дела. Његове опере одговарају скоро свим постојећим жанровима овог музичко-сценског облика: великој мајерберовској опери (Бранденбуржанин у Чешкој), романтичној опери (Пољубац), свечаној митолошкој игри (Либуша), музичкој трагедији (Далибор) и комичној опери (Продана невеста, Две удовице, Тајна и Ђаволова стена). У С. делима оживеле су слике из историје, народног живота и природе, зазвучали су разноврсни ритмови народних игара и звуци мелодија чешких народних песама. Љубав према народу дала је С. подстрека да напише дела која се сматрају основом чешког националног музичког смера. Изградивши, први у Чешкој, уметничку музику са обележјима народног музичког стваралаштва, он је поставио темеље националном музичком смеру у симфонијској, камерној, клавирској и оперској музици, па се зато с разлогом сматра оснивачем чешког националног музичког стила и родоначалником нове чешке музике. Његова опера Продана невеста (Prodaná nevěsta) једно је од најбољих дела не само словенске, него и целокупне светске оперске литературе. У СНП Продана невеста је више пута премијерно извођена: 1911, 1921, 1948, 1956, 1966. и 1978.

М. Х.

СМЕШНЕ ПРЕЦИОЗЕ (Les Précieuses ridicules) – весела игра у 1 чину. Написао: Жан-Батист Поклен Молијер. Прво извођење у Паризу, 18. XI 1659.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 11. X 1862. у НСаду (под насловом Помодарке). Посрбио: Лаза Телечки. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је само да је у представи учествовала М. Рашићка. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у НП у НСаду 11. X 1924. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. А. Верешчагин; Ј. Кучера, Л. Лазаревић, Д. Величковић, Р. Кранчевићка, Љ. Јовановићева, Ђ. Козомара, Стеван Јовановић, Р. Менар. – Изведено 8 пута.

БИБЛ: Молијер, Каћиперке, прев. Никола Андрић, Згб 1894.

ЛИТ: А-м, У четвртак 11. октобра: „Помодарке“, весела игра од Молијера, превео Л. Телечки, Јавор, 1862, бр. 30, с. 240; Посматрач, Молијер: „Смешне прециозе“, Застава, 22. X 1924; А-м, Гостовање новосадског Народног позоришта у Београду, Comoedia, 1924, бр. 4, с. 6; С. Зубац, „Les Précieuses ridicules“ von Moliere, Deutsches Volksblatt, 26. XI 1924.

В. В.

СМРЕКАР Милан – правник, преводилац (Загреб, 29. I 1856 – Загреб, 12. XI 1908). Правни факултет завршио је у родном граду. Потпуно се посветио правној служби. Добар практичар, изузетан стручни писац, дуже време је био председник Заједнице управних чиновника. Позната дела су му: Уставно законословље (1887), Закон о задругама, Приручник за политичко управну службу, Репетиториј за кандидате опћинско-биљежничких испита, Тумач угарско-хрватског обртног закона (1892) и друга. Превео је либрето за оперету Барун Тренк (А. М. Вилнер и Р. Бодански, музика: С. Албини), која је у СНП први пут изведена 1920.

В. Кч

СМРТ ГУБЕРНАТОРА (Śmierć gubernatora) – комад у 3 чина. Написао: Леон Кручковски. Прво извођење у Варшави, 7. IV 1961.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 6. X 1962. у НСаду. Превео. Петар Вујичић. – Рд. Ј. Лешић, с. М. Лесковац, к. С. Јатић, лектор Ж. Ружић; С. Шалајић (Наратор), П. Вртипрашки (Губернатор), Љ. Раваси (Ана Марија), В. Љубичић (Префект), Б. Микоњић-Зотовић (Отац Анастазије), Д. Милосављевић Гула (Лука), З. Ђуришић (Зузана), М. Тошић (Прокуратор), В. Животић (Први господин), Л. Богдановић (Други господин), В. Матић (Трећи господин), И. Слијепчевић (Четврти господин), С. Тошић (Прва дама), М. Кљаић-Радаковић (Друга дама), Н. Хет-Васиљевић (Трећа дама), Х. Татић (Четврта дама), М. Марковић (Пета дама), З. Загорчић (Ађутант), З. Стојиљковић (Мануел), Н. Јовановић (Микаел), Н. Митић (Први), И. Хајтл (Други), Т. Плескоњић (Трећи), Драгиша Шокица (Четврти), Ф. Тапавички (Пети), Р. Којадиновић (Шести), Ф. Живни (Седми), Д. Колесар (Осми), Т. Јовановић (Девети), С. Јовановић (Крчмар), З. Вуковић (Елиза), О. Маринковић (Силвија), Д. Куцуловић (Целина), Ђ. Јелисић (Затвореник), А. Веснић (Јоасја). – Изведено 12 пута, глед. 3584.

БИБЛ: Леон Кручковски, Смрт губернатора, прев. П. Вујичић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1085.

ЛИТ: М. Кујунџић, Губернатор: Човек и власт, Дневник, 9. X 1962.

В. Кт

СМРТ КНЕЗА ДОБРОСЛАВА – драма у 5 чинова с песмама. Написао: Матија Бан.  Музика: Аксентије Максимовић.

Праизвођење у СНП 15. VIII 1866. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Ружић (Тимко), П. Маринковић (Кнез Радимир), С. Андријевић (Кнез Доброслав), Н. Зорић (Патер Дојмо), Љ. Коларовићка (Кнегиња Марија), М. Гргурова (Добрила). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Матија Бан, Смрт кнеза Доброслава, Бгд 1889.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-1866, бр. 34, с. 811-812; I., Sonntag den 24. März: „Der Tod des Fürsten Dobroslav“, Gross-Becskereker Wochenblatt, 30. III 1867.

В. В.

СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА – драмска песма у 3 певања. Написао: Иво Војновић. Прво извођење 8. IV 1906. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 18. II 1908. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 5. XII 1909. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; Т. Лукићка (Мајка Југовића), К. Виловчевица (Прва снаха), О. Освалдова (Друга снаха, Бакин унук), Д. Васиљевићка (Трећа снаха, Царица Милица), А. Кранчевићка (Четврта снаха), Л. Нишлићка (Пета снаха), М. Јосићева (Шеста снаха), Д. Николићка (Седма снаха), Д. Матејићка (Осма снаха), М. Марковићка (Девета снаха Анђелија), С. Бакаловићка (Косовка девојка), М. Тодосићка (Једна баба), К. Васиљевић (Дамјан Југовић), Ј. Антонијевић (Слепац гуслар), Б. Савић (Један чобанин, Други Турчин), Р. Спиридоновић (Први гласник, Први старац), М. Матејић (Други гласник), Б. Николић (Други старац), М. Марковић (Копљаник), С. Стефановић (Први Турчин, Војник), Ђ. Маџарић (Трећи Турчин), Д. Кранчевић (Заробљеник). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 8. XI 1924. Подела узета са плаката представе одржане 15. XI 1924. у НСаду. – Рд. Р.Веснић; М. Марковићка (Мајка Југовића), В. Јовановићка (Прва снаха), М. Грујићева (Друга снаха, Друга звезда), Љ. Јовановићева (Трећа снаха, Звезда свећеница), Р. Кранчевићка (Четврта снаха, Косовка девојка), Ј. Кучера (Пета снаха), М. Филиповићка (Шеста снаха), З. Душановићка (Седма снаха, Царица Милица), Д. Матејићка (Осма снаха), К. Сибирјакова (Девета снаха Анђелија), М. Тодосићка (Бака), Р. Веснић (Дамјан Југовић), Д. Спасић (Слепац гуслар), В. Веблеова (Бакин унучић), Љ. Стојчевић (Чобанин), М. Душановић (Први гласник), Д. Величковић (Други гласник), Љ. Јањићева (Прва звезда), В. Виловац (Први Турчин), Ј. Стојчевић (Други Турчин), Д. Бајић (Трећи Турчин), К. Виловчевица (Једна жена), Ђ. Козомара (Заробљеник), Ј. Силајџић (Копљаник), К. Васиљевић (Први старац), Л. Лазаревић (Други старац), М. Вебле (Трећи старац), Стеван Јовановић (Један из народа). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 20. IX 1925. у Тителу. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено око 10 пута.

Премијера у СНП 10. III 1928. у Смедереву. – Рд. М. Марковићка; М. Марковићка (Мајка Југовића), Х. Харитоновићка (Прва снаха, Косовка девојка), Л. Јосиповићка (Друга снаха, Једна бака), М. Динићка (Трећа снаха, Бакин унук), Љ. Драгићка (Четврта снаха), Ј. Краснићева (Пета снаха), Н. Архипова (Шеста снаха), Ј. Матићка (Седма снаха Анђелија), С. Никачевић (Дамјан Југовић), Ј. Харитоновић (Слепац гуслар), С. Душановић (Један чобанин), С. Савић (Турчин), П. Матић (Један старац), Стојан Јовановић (Први гласник), Ж. Котрошан (Други гласник). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у Н-Оп 10. IV 1930. у Суботици. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Т. Танхофер; З. Вуксан-Барловић (Мајка Југовића), И. Прегарц (Анђелија), М. Шекулинова, А. Аћимовићка, М. Гавриловићка, Т. Стојковић, Ј. Мартинчевић, А. Алигер. – Изведено 11 пута.

Премијера у СНП 26. XI 1932. у Кикинди. Подела узета са плаката представе одржане 10. XII 1932. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин; О. Илићка (Мајка Југовића), Р. Ферари (Прва снаха), М. Штефанекова (Друга снаха), Љ. Левак (Трећа снаха, Косовка девојка), Е. Миљуш (Четврта снаха), М. Динићка (Пета снаха), Ј. Јевтићева (Шеста снаха, Унучић), З. Николићка (Седма снаха Анђелија), Д. Левак (Први гласник), Ж. Моачанин (Други гласник, Један рањеник), Г. Николић (Дамјан Југовић), Х. Вугринчићева (Стара бака), С. Савић (Један Турчин), М. Миљуш (Гуслар), П. Матић (Један старац). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у НПДб 6. IX 1938. у Суботици. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Иво Војновић, Смрт мајке Југовића, Згб 1907.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), „Смрт мајке Југовића“, драмска песма у три певања, написао Иво Војновић, Браник, 1908, бр. 40, с. 3; Раул, У суботу 23. фебруара (7. марта) приказана је драмска песма „Смрт мајке Југовића“, Наше коло, Сомбор, 1908, бр. 10, с. 2-3; А-м, „Смрт мајке Југовића“, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 11, с. 41-42; (Ј.) Г(рчић), „Смрт мајке Југовића“, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 13, с. 51; А-м, Сезона у Н. Саду, Бранково коло, 1910, бр. 2, с. 29; А-м, „Смрт мајке Југовића“ од Војновића, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 24, с. 4-5; О. С(уботи)ћ, „Смрт мајке Југовића“, Застава, 11. XI 1924; В., У недељу давана је „Смрт мајке Југовића“ од Ива Војновића, Ново време, Стари Бечеј, 1924, бр. 6, с. 2; К. Николић, Свечана представа у част стогодишњице оснивања Матице српске, Нови Сад, 1928, бр. 1-2, с. 7; А-м, „Смрт мајке Југовића“, Југословенски дневник, 1930, бр. 120, с. 4; С. Раденковић, Српско народно позориште у Вел. Кикинди, Југословенски дневник, 1932, бр. 293, с. 4.

В. В.

СМРТ СМАИЛ-АГЕ ЧЕНГИЈИЋА – сценски ораториј у четири става. Према епском спеву Ивана Мажуранића драматизовао: Јован Путник.

Праизвођење у СНП 1. X 1963. у НСаду. –  Рд. Ј. Путник, музички сарадник Д. Стулар, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф Г. Македонски, пом. рд. Д. Јанковић Макс, дир. Е. Гвоздановић, лектор П. Адамовић; Сведоци времена – Ђ. Јелисић (Гуслар), Ј. Бјели   (Удовица), З. Кримшамхалов (Девојка), И. Давосир и Д. Мариновски (Певачи); Турски логор – В. Станковић (Смаил-ага), В. Животић (Баук, војвода), В. Љубичић (Ћор-Сафер), Драгиша Шокица (Хасо), К. Кузмановски (Омер), П. Сардоч (Јашар), А. Пундов (Мујо), Е. Маријаш (Играчица); Устаници – А. Хрњаковић (Мирко, војвода), М. Петковић (Новица
Церовић), М. Милићевић (Старац, пастир), Б. Микоњић-Зотовић (Старац Дурак), П. Петковић (Старац устаник), И. Слијепчевић (Млади устаник), З. Ђуришић (Жена), солисти и хор Опере и балетски ансамбл (раја, харачлије, устаници, играчице и играчи). Учествује и Оркестар Опере. – Изведено 19 пута, глед. 9523.

БИБЛ: Иван Мажуранић, Смèрт Ченгић-аге, Згб 1846; Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића, Бгд 1969; Иван Мажуранић – Јован Путник, Смрт Смаил-аге Ченгијића, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1128.

ЛИТ: М. Кујунџић, Оживели Мажуранић, Дневник, 2. X 1963; С. Селенић, У знаку експеримента, Борба, 7. XI 1963.

М. Р.