СЛАВНИЋ Вјекослав – глумац. У СНП је био на пробном ангажману од краја 1890, са месечном платом од 25 форината, али је на седници ПО ДСНП 8. II 1892. одлучено да буде отпуштен као неупотребљив; од пролећа 1892. до 1896. наступао је у путујућој трупи Ђуре Протића, а затим у дружинама Михаила Пешића и Петра Ћирића.

УЛОГЕ: Округић (Раденичка побуна), Громбог (Јаквинта), Полицај у купатилу (Ђаволове стене), Слуга (Ева), Комесар (Гроф Монте Христо), Данило (Разбојници).

ЛИТ: Т. О(стојић), „Разбојници“ од Шилера, Браник, 1891, бр. 133, с. 4; А-м, Главна скупштина Друштва за Српско народно позориште у Новоме Саду 10 (22) јула 1891, Позориште, НСад, 1891, бр. 9-11, с. 37-39, 41-43, 45-46.

В. В.

СЛАНИК (Salz der Ehe) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Карл Аугуст Гернер. Прво извођење у Хамбургу, почетком 1868, у нашој земљи 9. V 1868. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 26. I 1873. у НСаду (са једночинком Шоља теја). Превео: Шпиро Димитровић Котаранин. – А. Сајевић (Милан Вукић), И. Сајевићка (Зорка), М. Суботић (Брбљало). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: М., „Сланик“, „Шоља теја“, Позориште, НСад 1873, бр. 15, с. 58.

В. В.

СЛАНКАМЕНАЦ Никола – глумац (Нови Сад, 22. III  1884 – Кајмакчалан, ?, 1916).  Члан СНП постаоје у јесен 1906. и у њему је играо  до 15. III 1909. Са групом младих глумаца учествовао је у оснивању неке врсте првог сталешког удружења при СНП под називом Заједница омладине СНП која се залагала  за  заштиту дужности и права  младих глумаца, као и да материјални и уметнички интереси младих глумаца буду заштићени и да се више ради на  њиховом изграђивању и развоју. Због омаловажавања младих чланова СНП који су сви били чланови Заједнице маја 1908. сви  су ступили у штрајк. Неколицина је тада била кажњена, а  С. је поднео оставку солидаришући се са кажњенима. Међутим, 1. X 1908. поново је ангажован у СНП,  али сада  као привремени члан. Од 10. VIII 1909. постао је привремени члан, а од 1. I 1913.  редован члан НП у Бгду, у којем је остао до избијања Првог светског рата, са кратким прекидом 1913, када је учествовао као добровољац у рату са Бугарском. Као члан НП похађао је до 1. I 1910. Глумачку школу при НП. После мобилизације додељен је 1914. позоришту „Стерија“, које се тада задесило у Јагодини, и у њему играо до 1915. Важио је за једног од најталентованијих младих глумаца. Био је висок, витак, лепог изгледа., изражајне и лепе дикције, мелодијски пријатног гласа. Успешно је тумачио драмске улоге младих, осећајних и изражајних хероја са реалистичком и карактерном глумом.

УЛОГЕ: Кум (Дивљуша), Други грађанин (Народни непријатељ), Баштованов момак (Трговина је трговина), Гроф од Ремиза (Лепа Марсељанка), Ирбен (Госпођица Жозета, моја жена), Блажо (Барон Фрања Тренк), Софроније Цуцић (Ракија), Марко Митровић (Пучина), Вук Бранковић, Огњан (Задужбина Цара Лазара).

ЛИТ:  А-м, Српско народно позориште, Позориште, НСад 1906, бр. 11, с. 110; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 29. X 1907;  А-м, Српско народно позориште, Позориште, НСад 1907, бр. 27, с. 187; А-м, Српска народна позоришна дружина (год. 1907-1908), Позориште, НСад 1908, бр. 1, с. 28; А-м, Расуло у Српском народном позоришту, Застава, 24. V 1908; Р., „Пучина“, драма у четири чина, написао Бранислав Ђ. Нушић, Браник, 1908, бр. 6, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 115, с. 2 и бр. 118, с. 3; Љ. Миловановић, Српско народно позориште уу Старом Бечеју, Браник, 1908, бр. 230; М. Б., Пред главну скупштину Друштва за Српско  народно позориште, Браник, 1910, бр. 198, с. 2.

М. Л.

СЛАТКА ПОРОДИЦА (Den kaere Familie) – шала у 3 чина. Написао: Густав Фредерик Есман. Прво извођење у Копенхагену, 1892.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. III 1911. у Панчеву. Превео: Душан Радић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

В. В.

СЛЕЗАК Лео (Leo Slezak) – чешко-аустријски оперски певач, тенор (Шенберг, Моравска, 18. VIII 1873 – Ротах-Егерн, Тегерн-зе, Баварска, 6. VI 1946). Певање је учио у Брну код педагога А. Робинсона. На оперској сцени је дебитовао 1896. у Брну као Вагнеров Лоенгрин. Од 1901. до 1926. био је члан бечке Државне опере, с прекидом 1908, када је боравио на усавршавању у Паризу. Од 1909. је био сталан гост опере „Метрополитен“ у Њујорку и редовно учествовао на Вагнеровским фестивалима у Минхену. Гостовао је по целој Европи и у САД. У Опери НП у НСаду наступио је 11. IV 1923. као Канио у Пајацима. Опробао се и као филмски глумац, превасходно у комичним улогама; од 1932. до 1943. играо је у чак педесетак немачких и аустријских филмова. Објавио је неколико аутобиографских дела (Meine sämtliche Werke, 1922; Der Wortbuch, 1927; Der Rückfall, 1940). Маркантне сценске појаве, обдарен чистим и светлим гласом племенито металног раскошног звука, С. је спадао међу светски истакнуте драмске теноре свога времена.

ЛИТ: А-м, Slezák Leó hangversenye, Délbácska, 27. III 1923; А-м, Slezák Leó Noviszadon, Délbácska, 11. IV 1923.

В. П.

СЛЕЈД Бернард (Bernard Slade) – канадско-амерички драмски писац (Санта Катарина, Онтарио, Канада, 2. V 1930 – ). Каријеру је започео као глумац у „Garden Center Theatre“ у Вајнленду, у Онтарију. Средином 1960-их преселио се у Холивуд, где је писао сценарије за филмове и телевизијске серије (у којима су играле велике холивудске звезде попут Џека Лемона, Ентонија Перкинса, Мије Фароу и др.). Комедија коју је написао 1957. у Канади – Догодине у исто време (Same Time Next Year) премијерно је изведена тек 13. III 1975. у позоришту „Брукс Аткинсон“ у Њујорку и доживела је око 1500 извођења; освојила је награду „Drama Desk Award“ и номинована је за награду „Тони“, а филмски сценарио по овом драмском комаду био је номинован за „Оскара“. Написао је касније још неколико комедија – Љубав на врху крова (Love on a Rooftop), Летећа калуђерица (The Flying Nun), Романтична комедија (Romantic Comedy), али ни једна није достигла популарност комада Догодине у исто време, који је у преводу Драгослава Андрића изведен у СНП 1980.

БИБЛ: Догодине у исто време, прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2030.

ЛИТ: Д. Николић, Увод у анатомију брака, Дневник, 14. III 1980.

В. В.

СЛЕПА БОГИЊА (Die blinde Göttin) – позоришна игра у 5 чинова. Написао: Ернест Толер. Прво извођење у Берлину, 1933, у нашој земљи 28. X 1933. у НП у Сарајеву.

Прво извођење у НПДб 24. V 1956. у Петровграду. Превео: Јован Гец. – Рд. Р. Динуловић; М. Вујновић (Др Франц Фербер), Ј. Краснићева (Лутка), xxx (Лора Фербер), Л. Ђорђевићка (Ана Герст), Ј. Пејновићева (Марија Хокер), Б. Ђорђевић (Макс Франк), С. Колашинац (Фростерер), Д. Левак (Жандарм), А. Рашковић (Председавајући), Л. Јовановић (Државни тужилац, Директор), С. Јанићијевић (Бранилац), М. Живковић (Професор), К. Колашинац (Прва робијашица, Жена писмоноше), Милица Петровићева (Друга робијашица, Девојка), Милена Петровићева (Трећа робијашица), М. Јовановићка (Четврта робијашица, Циганка), В. Антоновић (Један робијаш), М. Поповић (Стражар), М. Спиридоновићка (Настојница), М. Мирковић (Судски извршитељ). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, A vak istennő, Hiradó, 1936, бр. 123, с. 3-4.

В. В.

СЛЕПИ МИШ (Die Fledermaus) – класична оперета у 3 чина. Музика: Јохан Штраус. Либрето, према Анрију Мејаку и Лидовику Алевију: Карл Хафнер и Рихард Жене. Прво извођење у Бечу, 5. IV 1874, у нашој земљи 20. X 1883. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 17. XI 1908. у Осијеку. Превео: Милан Димовић. Подела узета са плаката представе одржане 10. XII 1909. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; А. Криж, к. г. (Алфред), Д. Кранчевић (Ајзенштајн), Л. Јовановићка (Розалинда), П. Добриновић (Франк), О. Освалдова (Кнез Орловски), Д. Спасић (Др Фалке), Ђ. Маџарић (Др Блинд), М. Матејић (Али-беј), В. Виловац (Рамузин), Б. Николић (Мереј), Р. Спиридоновић (Корикони), С. Стефановић (Лорд Мидлинг), М. Хаџи-Динић (Фрош), Б. Савић (Иван), К. Виловчевица (Меланија), Д. Васиљевићка (Феличита), М. Јосићева (Хермина), Р. Кранчевићка (Ида). – Изведено 6 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 11. X 1921. Превео: Јован Грчић. Подела узета са плаката представе одржане 26. IX 1922. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Д. Тришлер; Д. Кранчевић (Ајзенштајн), М. Левова (Розалинда), К. Клеменчић (Франк), М. Оливијери (Кнез Орловски), С. Добрић (Др Фалке), М. Оџић (Др Блинд), Д. Врбањац (Алфред), Ј. Лукина (Адела), И. Павлов (Али-беј), А. Ликандер (Рамузин), Д. Таран (Мереј), Д. Белић (Корикони), О. Кожај (Лорд Мидлинг), М. Вебле (Фрош), С. Савић (Иван), М. Добрићка (Ида), О. Тургењева (Меланија), Ј. Равскаја (Феличита), Н. Липсицкаја (Хермина), М. Шевченкова (Наталија). – Изведено 23 пута.

Премијера у СНП 28. VI 1951. у НСаду. Превео: Милан Димовић. – Рд. Ј. Путник, сц. В. Маренић, к. Б. Јовановић, к-граф М. Олењина, дир. Л. Бута, дир. хора В. Тополковић; С. Јовановић (Ајзенштајн), З. Николић (Розалинда), О. Бручи (Адела), Р. Улмански, Д. Еберст (Ида), М. Хаднађев (Франк), Д. Бурић (Алфред), М. Врчевић, Ф. Кнебл (Орловски), Ђ. Молдовановић (Др Фалке), К. Марцикић (Др Блинд), С. Душановић (Фрош), Д. Балтић (Ађутант), Х. Михајловић, (Покућарка), М. Марцикић (Девојка), Ј. Драгаш (Куварица), С. Цвејић (Вртлар), Ј. Стакић (Писмоноша), В. Стевић (Ханакин). – Изведено 19 пута, глед. 9005.

Премијера у СНП 9. X 1962. у НСаду. Превео: Александар Бинички. – Рд. Е. Фрелих, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф Г. Македонски, дир. Д. Жупанић, И. Топлак, хор спремио Е. Гвоздановић; Д. Старц, к. г. (Ајзенштајн), М. Штор, к. г., З. Николић (Розалинда), О. Бручи (Адела), А. Животић (Ида), М. Хаднађев (Франк), В. Куцуловић (Алфред), Ф. Пухар, Ф. Кнебл (Орловски), Д. Балтић (Др Фалке), К. Марцикић (Др Блинд), Д. Јанковић Макс, Ђ. Молдовановић (Фрош), Ј. Сремчевић (Ађутант). – Изведено 9 пута, глед. 4044.

Премијера у СНП 4. I 1982. у НСаду. Либрето прерадили: Јован Путник и Славенка Миловановић. – Рд. Ј. Путник, к. г., сц. В. Маренић, к. г., к. М. Стојановић-Маурич, дир. И. Топлак, дир. хора Ј. Ферик, к-граф И. Отрин, пом. рд. С. Дракулић, пом. к-графа П. Хомутов; В. Куцуловић (Ајзенштајн), В. Виткаи-Ковач (Розалинда), Г. Којадиновић (Адела), З. Николова (Кнез Орловски), Д. Балтић (Др Фалке), Ф. Кнебл (Др Блинд), С. Дракулић (Франк), А. Манојловић (Алфред), Љ. Дуловић, М. Путар (Ида), Б. Јатић, М. Плескоњић (Фрош), А. Херћан (Пиљарица), Ч. Милушић (Чувар парка). – Изведено 12 пута, глед. 8061.

БИБЛ: Слепи миш, опера у три чина, написао Рихард Жене, прев. М. Димовић, музика Јована Штрауса, Бгд б. г.

ЛИТ: Т., „Слепи миш“, комична оперета у три чина, по „Ревељону“ Мељака и Халевија слободно прерадили Хафнер и Жене, превео Ј. Грчић. Музика Ј. Штрауса, Браник, 1908, бр. 32, с. 3; Л., У четвртак је даван Штраусов „Слепи миш“, Слога, 1908, бр. 12, с. 4; А-м, Слепи миш, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 26, с. 102-103; (Ј.) Г(рчић), Слепи миш, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 28, с. 110; А-м, Одлична оперета Штраусова приказана је са особитим успехом, Српска ријеч, Сарајево, 1912, бр. 56, с. 3; А-м, Понедеоник, 16(29) децембра: „Слепи миш“, Застава, 27. XII 1913; О. С(уботи)ћ, „Слепи миш“, Застава, 14. X 1921; А-м, Штраусов „Слепи миш“, НС, 1951, бр. 23-24, с. 1; С. Станојевић, Слепи миш па кући, Вечерње новости, 11. XII 1981; М. Хаднађев, Премијера оперете „Слепи миш“, Мисао, НСад, 15. I 1982.

Ј. М. и В. В.

СЛЕПИ ПРОЗОР (Vakablak) – трагикомедија у 3 чина (6 слика). Написао: Елемер Борош. Прво извођење у Будимпешти, 1929.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 19. XI 1935. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; В. Качаник (Курзон), Р. Ферари (Марија), Ђ. Козомара (Др Селтерс, Један мрачни тип), А. Маслов (Зантен), В. Ивановић (Гамарски, Судски лекар), А. Верешчагин (Нежданов), С. Грбић (Брунен), С. Савић (Гомперт), С. Душановић (Федотин, Државни тужилац), Н. Стојановић (Стевалд), Ј. Ковачевић (Тиболд), З. Ковачевићка (Тил), Б. Сарић (Старел, Ловодић), Д. Марковић (Управник), Д. Кременовић (Свештеник-мисионар), В. Милин (Инспектор, Михајло), С. Репак (Фредерик), Г. Николић (Стеван). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у НПДбС 28. IX 1937. у Сомбору. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Томић (Курзон), Н. Нешовић (Марија), М. Мајић (Управник тамнице), Р. Алмажановић (Фредерик), А. Сикорски (Стеван), В. Милин (Михајло, Инспектор), Ф. Фазловски (Свештеник), М. Вилић (Државни тужилац, Стевалд), В. Ивановић (Судски лекар, Гамарски), Ј. Ковачевић (Глас споља, Тиболд), А. Верешчагин (Нежданов), С. Буханац (Зантен), С. Савић (Гомперт), Ј. Јукић (Брунен), П. Милосављевић (Федотин), М. Мирковић (Тил), Ђ. Козомара (Мрачни тип). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: Ј. С. Т., Премијера у Српском народном позоришту, Дан, 1935, бр. 151, с. 4; П., Гостовање српског народног позоришта у Сенти, Дан, 1935, бр. 180, с. 4; (Grn), Vakablak – A noviszádi szintársulát előadása, Napló, 2. X 1937.

М. М.