РЕВИЗОР (Ревизор) – шаљива игра у 5 чинова. Написао: Николај Васиљевич Гогољ. Прво извођење у Александринском театру у Петрограду, 19. IV 1836, у нашој земљи 1. II 1870. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 6. III 1904. у Сомбору. Превео: Пера Тодоровић. Подела узета са плаката представе одржане 26. XI / 6. XII 1904. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; П. Добриновић (Начелник), М. Тодосићка (Ана), Ј. Барјактаревићка (Марија), Љ. Рајичић (Хлопов), Д. Васиљевићка (Његова жена), А. Стојановић (Љапкин-Чапкин), М. Николић (Земљаника), К. Васиљевић (Шчепкин), Ђ. Бакаловић (Допчински), С. Стефановић (Бопчински), М. Матејић (Хљестаков), Ј. Душановић (Јосиф), В. Турински (Растаковски), Д. Кранчевић (Каропкин), Ј. Стојановићка (Његова жена), С. Лијанка (Уховертов), В. Виловац (Держиморда), xxx (Свистунов), К. Виловчева (Февроња), Д. Матејићка (Мишка), Ђ. Маџарић (Слуга). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 29. XII 1921. Подела узета са плаката представе одржане 25. XI 1922. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Хаџи-Динић (Начелник), Д. Матејићка (Ана), Р. Кранчевићка (Марија), Р. Алмажановић (Хлопов), К. Рајчевићка (Његова жена), Ј. Стојчевић (Љапкин-Тјапкин), В. Ивановић (Земљаника), М. Душановић (Шчепкин), Д. Спасић (Допчински), Стеван Јовановић (Бопчински), А. Златковић, к. г. (Хљестаков), К. Васиљевић (Осип), О. Кожај (Гибнер, Жандар), С. Савић (Љуљуков, Слуга), С. Бајић (Растаковски), Л. Лазаревић (Каробкин), З. Душановић (Његова жена), М. Јанковић (Жена Љуљукова), М. Вебле (Уховертов), М. Пашко (Свистунов), Ј. Силајџић (Пуговицин), М. Оџић (Держиморда), В. Виловац (Абдулин), С. Стојчевић (Шумарова), К. Виловац (Наредникова жена), М. Авировић (Мишко). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у Н-Оп 17. IV 1928. у Сомбору. Превео: Иво Пасарић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 27 пута.

Прво извођење у НПДб 18. II 1937. у НСаду. – Рд. В. Греч и П. Павлов, к. г., сц. М. Шербан; П. Павлов, к. г. (Начелник), В. Гречова, к. г. (Ана), И. Јовановић (Марија), С. Репак (Хлопов), О. Репак (Његова жена), М. Аврамовић (Љапкин-Тјапкин), А. Верешчагин (Земљаника), Т. Танхофер (Шчепкин), Ј. Петричић (Бобчински), М. Мирковић (Добчински), Б. Јовановић (Хљестаков), А. Рашковић (Осип), Ц. Јакелић (Гибнер), Б. Сарић (Љуљукин, Први трговац), Г. Николић (Коробкин, Слуга), С. Бурја (Уховертов), В. Савић (Свистунов), П. Милосављевић (Держиморда), С. Савић (Абдулин), З. Николић (Февроња), М. Петровић (Поднаредникова жена), Р. Петровић (Мишка). – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 24. VII 1946. у НСаду. – Рд. Ј. Љ. Ракитин, к. г., сц. М. Шербан; М. Ајваз (Начелник), О. Животић (Ана), М. Коџић (Марија), Стојан Јовановић (Хлопов), С. Перић-Нешић (Његова жена), Љ. Иличић (Љапкин-Тјапкин), А. Стојковић (Земљаника), П. Стојадиновић (Шчепкин), С. Симић (Допчински), С. Душановић (Бобчински), В. Старчић (Хљестаков), Б. Татић (Осип), А. Ђорђевић (Хибнер), М. Јаснић (Каропкин), С. Молеров (Уховертов), Ж. Котрошан (Свистунов), Ј. Силајџић (Держиморда), Л. Лазаревић (Абдулин), В. Костић (Февроња), И. Душановић (Подофицирова жена), Д. Лазаревић (Авдотја), В. Милин (Кафански момак), С. Раваси (Жандар). – Изведено 11 пута, глед. 3384.

Премијера у СНП 19. X 1971. у НСаду. Превела: Марија Стојиљковић. – Рд. К. Дејмек, сц. и к. З. Петрушинска, к. г.; И. Хајтл (Начелник), Љ. Раваси (Ана), А. Веснић (Марија), С. Ђорђевић (Хлопов), Д. Куцуловић (Његова жена), Т. Јовановић (Љапкин-Тјапкин), М. Милићевић (Земљаника), Д. Колесар (Шчепкин), П. Петковић (Допчински), В. Љубичић (Бопчински), С. Шалајић (Хљестаков), Драгиша Шокица (Осип), В. Матић (Хибнер), Ф. Тапавички (Уховертов), Ф. Живни (Трговац), Ј. Салак (Свистунов), Д. Џакула (Держиморда), А. Ђорђевић (Кафански момак), Т. Киш (Гост, Трговац). – Изведено 19. пута, глед. 7380.

БИБЛ: Ревизор, прев. Пера Тодоровић, НСад 1880.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1904, бр. 5, с. 77; Ј. Хр(аниловић), Ревизор, Позориште, НСад, 1904, бр. 24, с. 42, 130, 131; А-м, Премијера Гогољевог „Ревизора“, СВ, 23. VII 1946; Б. Чиплић, Милан Ајваз прославио је 25 година глумачког рада на премијери Гогољевог „Ревизора“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 27. VII 1946; М. Лесковац, Гогољев „Ревизор“, ВС, 1946, бр. 3; М. Иванић, „Ревизор“ – политичко-друштвена комедија, Нова Искра, 1962, бр. 3, с. 89; А-м, Казимјеж Дејмек – Реализам и гротеска, Дневник 17. X 1971; М. Кујунџић, Срећно и несрећно неверство, Дневник, 22. X 1971; С. Станић, Некакав туробан смех, Борба, 25. X 1971; С. Божовић, Црни хумор на безбојан начин, Индекс, 27. X 1971.

М. М.

РЕЗЕРВИСТА (Le Mobile) – комедија у 3 дела. Написао: Александар Ривемал. Музика: Анри Бети. Прво извођење у театру „Фонтен“ у Паризу, 16. XI 1960, у нашој земљи 23. I 1962. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 26. XII 1962. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. М. Васиљевић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; А. Веснић (Ежени), Добрила Шокица (Гертруда), О. Маринковић (Роза), В. Животић (Ернест, Марсел), И. Хајтл (Зигфрид, Манфред), Ф. Живни (Амеде), И. Слијепчевић (Први полицајац, Лашимов асистент, Прва калуђерица, Други баварски војник, Бубал, Амерички војник), Н. Јовановић (Други полицајац, Џелат, Први баварски војник, Каз, Енглески војник, Четврта калуђерица), Д. Колесар (Адвокат Бонвел, Функционер), М. Тошић (Професор Ламош, Хелмут Ренер), Б. Микоњић (Гамбета, Трећа калуђерица, Цимерман, Војник-бициклиста, Лакасањ, Француски војник), Т. Плескоњић (Први војни полицајац, Професор фон Брик, Руски војник), Драгиша Шокица (Друга калуђерица, Бернадак, Дечак са обручем), Н. Митић (Други војни полицајац, Човек са колицима). – Изведено 14 пута, глед. 2850.

БИБЛ: Александар Ривемал, Резервиста, комедија у четири слике, прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 977.

Ј. М.

РЕЗЕРВИСТИНА ЖЕНИДБА (Les Noces d’un réserviste) – лакрдија у 4 чина, с певањем. Написали: Анри-Алфред Дири и Анри-Шарл Шиво. Музика: И. Штерн. Прво извођење у Паризу, 1885, у нашој земљи 1. X 1904. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 23. XII 1909. у НСаду. Превео: А. Гунда. – Рд. М. Хаџи-Динић; П. Добриновић (Мирко Берметић), Д. Васиљевићка (Нежа), Д. Спасић (Алфонз Зоторић), Р. Кранчевићка (Зорка), К. Васиљевић (Плем. Конзаковић), В. Виловац (Плем. Гонзански), М. Хаџи-Динић (Трмац), С. Стефановић (Новак), Д. Кранчевић (Барон Грабец-Воленкраут), Л. Јовановићка (Милка Шиафијева), О. Освалдова (Нада), К. Виловчевица (Клотилда), Л. Нишлићка (Ирма), М. Јосићева (Клара), Д. Матејићка (Мицика), М. Матејић (Јосиф Рошт), Ј. Антонијевић (Иван Ђурђевић), Б. Савић (Маслац), Р. Спиридоновић (Слободан војник), М. Николић (Први резервиста), Ђ. Маџарић (Други резервиста). – Изведено око 10 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Резервистина женидба, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 37, с. 146.

В. В.

РЕЈ Етјен (Etienne Rey) – француски драмски писац (Сен-Парду, 28. II 1880 – Париз, 13. II 1965). Средње образовање је добио у лицеју „Анри IV“ у Паризу, а више (École Normale Supérieure) на Сорбони. Пошто је положио испит из агрегације граматике, запослио се као секретар драмског писца Робера де Флера (1905-1914), са којим је (и са Гастоном де Кајавеом) написао комад Лепа пустоловина (La belle aventure, 1913); СНП је овај комад приказало 1926. Аутор је и неколико других комада међу којима су најпознатији У новој кожи (Peau neuve, 1911) и Како хоће жена (Ce que femme veut…, 1924, написан у сарадњи са Алфредом Савоаром. Први од ова два комада СНП је извело 1921. Бавио се и позоришном критиком (лист „Coemedia“, 1926-1945). Сарађивао је у листовима „La vie parisienne“ (1926-1945) и „Fantasio“. Објавио је посебно књиге О љубави, Моралне и неморалне максиме и Берлиозов живот.

ЛИТ: А-м, У новој кожи, Застава, 13. XII 1921; А-м, „Нова кожа“,  Јединство, 27. VI 1924; А-м, Гостовање Српског народног позоришта, Југословенски дневник, 1932, бр. 304, с. 5.

С. А. Ј.

РЕЈМОН Иполит (Hippolyte Raymond) – француски драмски писац (Валреас, 1844 – Париз, 1895). Писао је, скоро увек у сарадњи, комедије и водвиље који су на разним париским булеварским позорницама имали прилично успеха. Сарадници су му били: Ф. Дебреј, Ж. Гијмо, Ж. Пети, М. Ордоно, П. Бирани, Ж. де Гастин и А. Марс. СНП је 1888. приказало његову комедију-водвиљ Кокар и Бикоке (Cocard et Bicoquet, 1888), коју је написао у сарадњи са Максимом Бушроном.

ЛИТ: Г., Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 7, с. 222.

С. А. Ј.

РЕКАЛИЋ-ИЗРАИЛОВСКИ Даница – балетска играчица (Београд, 14. I 1937 –). Већ 1942. почела је да похађа часове у Балетском студију Радмиле Цајић у Бгду. Играчко образовање стицала је од 1948. у Балетској школи „Лујо Давичо“, у класи Милета Јовановића, наставила код педагога Смиље Торбице и дипломирала 1955, завршивши паралелно и осми разред гимназије. Први професионални ангажман остварила је у СНП, у звању солисте, од 25. VIII 1955. Од 1. IX  1957. до 15. X  1957. била је ангажована у НК у Сплиту, а затим се вратила у СНП, где је провела сезону 1957/58. Од 25. VIII 1958. до 31. VIII  1959. била је члан Градског позоришта у  Минстеру (Вестфалија). У СНП је била поново, у звању солисте I групе, од 1. IX  1959. до 15. VIII 1960, односно поновним ангажовањем од 1. IX 1961. до коначног разрешења (на лични захтев) дужности у СНП 15. VIII 1963. Сигурне технике, лепих линија, експресивна, успешно је тумачила и лирске и драмске ликове, а у сарадњи са кореографима који су тада водили ансамбл СНП – М. Олењина и Г. Македонски. Играчку каријеру је наставила у Западној Немачкој, као солиста балета у Ахену, Есену, Вуперталу и Минстеру. По повратку у Бгд у Балету НП је радила до пензионисања, када је започео њен педагошки и кореографски рад са децом – у Студију балета у Дому културе „Вук Караџић“ и у Студију балета на Народном универзитету „Владимир Дујић“, где је радила тринаест г., све до операције кука и повреде кичме, када је била приморана да напусти активности на пољу балетске уметности. Супруг и дугогодишњи партнер јој је солист Балета СНП Стеван Израиловски (в).

УЛОГЕ: Девојка (Лицитарско срце), Мадлен (Лопов Гаспар), Девојка (Мефисто), Половецка девојка (Кнез Игор), Силвија (Силвија), Одета, Одилија (Лабудово језеро), Јулија (Ромео и Јулија).

ЛИТ: Ј. Кулунџић, Домаћа дела у опери. Поздрављена премијера Новосадске опере, НС, 1956, бр. 108-109, с. 5; Х. Ђурић, Премијера националне музике. Опера „Кнез Иво од Семберије“ Исидора Бајића и балет „Лицитарско срце“ од Крешимира Барановића, Дневник, 21. XII 1955; Н. Г(рба), Извесно освежење, Дневник, 5. I 1957; Др А. М., Опера и балет код нас, Зрењанин, 1957, бр. 248, с. 5; Ј. Шулхоф, Лабудово језеро, Дневник, 24. I 1960; Н. Грба, Виртуозност игре, Дневник, 6. I 1961; М. Зајцев, П. И. Чајковски „Лабудово језеро“, Борба, 21. I 1961; Б. Чиплић, Искрени занос уз гостовање Новосадског балета у Београду, Дневник, 22. I 1961; С. Ђурић Клајн, Гостовање Новосадске опере у Београду. „Лабудово језеро“, Политика, 23. I 1961; Ј. Шулхоф, Ромео и Јулија, Дневник, 21. XII 1962; М. Зајцев, Ромео и Јулија, Борба, 21. XII 1962.

Љ. М.

РЕКВИЈЕМ (Requiem) – за тајанственог наручиоца, грофа Валсега, који је дело хтео да изведе на погребу своје супруге, музику је у предсмртној растројености скицирао Вофганг Амадеус Моцарт, уверен да је пише самоме себи по налогу саме Смрти. Како је остао недовршен, Реквијем је довршио Моцартов пријатељ и сарадник Франц Ксавер Сисмајер, који је уприличио праизвођење у Бечу средином марта 1872. поводом 100 дана од композиторове смрти.
Прво извођење у НП у НСаду 13. II 1922. Са латинског на црквенословенски језик превео: Мирко Балубџић. – Дир. Л. Матачић; вокални солисти Б. Дубска, А. Салви, Д. Врбањац и С. Николајевић. – Изведено 3 пута.
ЛИТ: А-м, Mozarts „Requiem“, Deutsches Volksblatt, 15. II 1922.

В. В.

РЕЛИЋ Мара – глумица-волонтер (Нови Сад, 1911 – ). Наступала је повремено у НП у НСаду у периоду од 1925. до 1927.

УЛОГЕ: Тоанон (Кад старимо), Серјожа (Ана Карењина), Даница (Граничари).

В. В.

РЕМАРК Ерих-Марија (Erich-Maria Remarque) – немачки писац (Оснабрик, 22. VI 1898 – Локарно, Швајцарска, 25. IX 1970). Право име му је Ерих-Паул Ремарк (Erich-Paul Remark). Био је син књиговесца и као свршени матурант морао је отићи у Први светски рат, после чега је мењао позиве; тако је био учитељ и трговац, а као журналиста уређивао је часопис „Sport im Bild“. Као тридесетогодишњак је отишао у иностранство; 1933. му је одузето немачко држављанство, а његове књиге, заједно са књигама других напредних антифашистичких писаца, гореле су на ломачама. Две г. по одласку из Немачке настанио се у Аскони (Швајцарска), од 1939. је живео у Њујорку, а од 1947. је амерички држављанин. Р. је у првом реду романописац. Његов роман На западу ништа ново (Im Westen nichts Neues, 1929) спадао је у најчитаније књиге деценије пред Други светски рат и убрзо је био преведен код нас. Даљи његови романи су: Der Weg zurück (1931), Drei Kameraden (1957), Liebe Deinen Nächsten (1940), Arc de triomphe (1946), Der Funke Leben (1952),  Zeit zu leben und Zeit zu sterben (1954), Der schwarze Obelisk (1956), Die Nacht von Lissabon (1962); једина Р. драма је Die letzte Station (1956). Многи историчари књижевности су мишљења да Р. ни једним својим каснијим делом није достигао свој први роман, који је током 1928. излазио у наставцима у новинама „Vossische Zeitung“. Сва Р. дела много су превођена на стране језике, а нека су снимљена на филм. И код нас је Р. био доста превођен и читан писац. Исте г. када се појавио у облику књиге (1929) роман На западу ништа ново превео је Фран Шојат (Згб 1929) и за наредне три деценије преведен је још пет пута. Повратак (Der Weg zurück) превели су Драган Тандарић (1931) и Каћуша Авакумовић-Малетин (1953), која је Три ратна друга (Drei Kameraden) превела и у два маха публиковала (1953. и 1957); Тријумфална капија преведена је четири пута на српскохрватски и једном на словеначки; три пута је штампан превод Искре живота, а по једном су преведени Љуби ближњега свога, Доба живота и доба смрти, Црни обелиск и Позајмљени живот (Geborgtes Leben). У Суботици су штампана Р. сабрана дела. Овим набрајањем нису, разуме се, наведени сви наши преводи Р. дела. У НПДб је 1936. изведена Динуловићева драматизација Р. романа На западу ништа ново.

С. К. К.

РЕНАШ Жак (Jacques Reinach) – француски барон, банкар и финансијски стручњак, балетски либретист (Франкфурт на Мајни, 1840 – Париз, 1892). Углавном се бавио банкарским пословима, веома успешно, све док није оптужен за неке малверзације – за време истраге је и умро, вероватно извршио самоубиство. Белетристиком, уметношћу уопште, бавио се успутно, „из хобија“. Заједно са Жилом Барбијеом (в) написао је либрето за Делибов балет Силвија, који је у СНП изведен 1958.

В. В.