РАЗБИЈЕНА ШОЉА (La Tasse cassée) – шаљива игра у 1 чину. Написали: Пол Вермон и Пјер Либиз. Прво извођење у Паризу, 1849.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 24. I 1863. у НСаду. Са немачке прераде превео: Лаза Телечки. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Ружићка (Слушкиња), А. Савић (Писар). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, У четвртак, 24. јан. „Разбијена шоља“, прерадио Л. Телечки, Србски дневник, 7. II 1863; А-м, Србско народно позориште. Н. Сад. 24. I 1863. „Разбијена шоља“, Даница, 1863, бр. 6, с. 95-96; А-м, У четвртак 24. јан.: „Разбијена шоља“, весела игра у једној радњи од Вермона и Либиза, посрбио Л. Телечки, Јавор, 1863, бр. 3, с. 47.

В. В.

РАЗБОЈНИЦИ (Die Räuber) – драма у 5 чинова. Написао: Фридрих Шилер. Прво извођење у Манхајму, 13. I 1782, у нашој земљи 4. I 1862. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 1870. у Панчеву. Превели: Живко А. Шокорац и Михаило Б. Вујић. Подела узета са плаката представе одржане 27. II 1872. у НСаду. – Н. Зорић (Максимилијан Мор), П. Брани (Карло), М. Суботић (Фрања), К. Савићева (Амалија Еделрајх), М. Станчић (Херман), Ђ. Лесковић (Шпигелберг), Ђ. Соколовић (Швајцер), Г. Пешић (Грим), Ј. Бунић (Шуфтерле, Послужитељ), К. Хаџић (Ролер), Живковић (Рацман), Н. Недељковић (Козински), Н. Рашић (Калуђер), А. Лукић (Данило). – Изведено 11 пута.

Премијера у СНП 25. I 1886. у НСаду. – С. Ђурђевић (Максимилијан Мор), В. Миљковић (Карло), Д. Ружић (Фрања), Л. Хаџићева (Амалија Еделрајх), М. Марковић (Херман), А. Десимировић (Шпиглберг), К. Васиљевић (Швајцер), Љ. Петровић (Грим), xxx (Шуфтерле), М. Банић (Ролер), В. Димитријевић (Рацман), Ј. Стојчевић (Козински), П. Добриновић (Калуђер), С. Кестерчанек (Данило). – Изведено 15 пута.

Премијера у СНП 2. XI 1905. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Максимилијан Мор), К. Васиљевић (Карло), Д. Ружић (Фрања), С. Бакаловићка (Амалија Еделрајхова), М. Марковић (Херман), М. Матејић (Шпигелберг), Ј. Душановић (Швајцер), Ђ. Маџарић (Грим), Д. Кранчевић (Ролер), С. Лијанка (Рацман), А. Стојановић (Козински), Ђ. Бакаловић (Калуђер), В. Виловац (Данило). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 20. I 1910. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Максимилијан Мор), К. Васиљевић (Карло), Д. Ружић (Фрања), С. Бакаловићка (Амалија Еделрајхова), М. Марковић (Херман), Д. Спасић (Шпиглберг), Ј. Антонијевић (Швајцер), Ђ. Маџарић (Грим), В. Виловац (Шуфтерле), Д. Кранчевић (Ролер), С. Стефановић (Рацман), М. Матејић (Козински), М. Хаџи-Динић (Калуђер), Р. Спиридоновић (Данило). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НП 13. IX 1921. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 10. V 1923. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; Р. Алмажановић (Максимилијан Мор), Ј. Стојчевић (Карло), К. Васиљевић (Фрања), Р. Кранчевићка (Амалија Еделрајх), Стеван Јовановић (Херман), В. Виловац (Шпиглберг), В. Ивановић (Швајцер), О. Кожај (Грим), С. Савић (Шуфтерле), Ј. Силајџић (Ролер), Д. Бајић (Рацман), М. Душановић (Козински), М. Вебле (Калуђер), Л. Лазаревић (Данило), Д. Бајић (Послужитељ). – Изведено 5 пута.

БИБЛ: Фридрих Шилер, Разбојници, прев. С. Д. Котаранин, Згб 1861.

ЛИТ: Н., „Разбојници“, Позориште, НСад 1874, бр. 36, с. 143; -о-, „Разбојници“, Позориште, НСад 1886, бр. 24, с. 94; М. С-ћ, „Разбојници“, драма у пет чинова, од Ф. Шилера, превели Ж. А. Шокорац и М. Б. Вујић, Браник, 1886, бр. 11, с. 3; А-м, Две изврсне креације, Наше доба, НСад 1886, бр. 17, с. 3; А-м, Разбојници, Позориште, НСад 1890, бр. 38, с. 150-151; М., Разбојници, Позориште, НСад 1890, бр. 39, с. 154-155; Т. О(стојић), Разбојници, Позориште, НСад 1891, бр. 15, с. 62-63; □, Српско народно позориште, Застава, 10. XI 1891; Т. О(стојић), „Разбојници“ од Шилера, Браник, 1891, бр. 133, с. 4; М., „Разбојници“, Позориште, НСад 1896, бр. 7, с. 26; С., Српско народно позориште – „Разбојници“, Застава, 14. I 1896; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 3. XI 1905; А-м, „Разбојници“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 5, с. 173; (Ј.) Г(рчић), „Разбојници“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 7, с. 183; (Ј.) Г(рчић), Разбојници, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 12, с. 203; -ић, Српско народно позориште у Сомбору, Слога, Сомбор 1910, бр. 6, с. 5; А-м, Из позоришта, Јединство, 13. IX 1921; А-м, Шилерови „Разбојници“, Јединство, 16. IX 1921; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 51, с. 3.

В. В.

РАЗВЕДЕНА ЖЕНА (Die geschiedene Frau) – оперета у 3 чина. Музика: Лео Фал. Либрето: Виктор Леон. Прво извођење у Бечу, 23. XII 1908, у нашој земљи 25. I 1910. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 15. V 1913. у Панчеву. Подела узета са плаката представе одржане 24. II 1914. у НСаду. Превео: Жарко Савић. – Рд. М. Хаџи-Динић, дир. П. Влаховић; Д. Кранчевић (Карел), С. Савићка, М. Хрвојевићева (Јана), А. Криж (Петар), М. Шилханова (Гонда), В. Виловац (Адвокат), Н. Гошић (Лукас), Б. Николић (Рујтерсплат), Иванковић (Дендер), Т. Стојковић (Скроп), М. Хаџићева (Аделина), Ј. Цвијановић (Виљем), Д. Матејићка (Марта), М. Душановић (Тјонгер), С. Стефановић (Визум). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 11. V 1923. у НСаду. – Рд. Д. Кранчевић, дир. К. Стреха; Д. Кранчевић (Карел), М. Левова (Јана), М. Оџић (Питер), М. Оливијери (Гонда), В. Ивановић (Де Леј), С. Добрић (Лука), О. Кожај (Рујтерсплат), И. Павлов (Дендер), К. Клеменцић (Скроп), З. Душановићка (Аделина), Д. Врбањац (Виљем), М. Авировићева (Мартје), С. Савић (Тјонгер), Ј. Силајџић (Визум), М. Пашко (Слуга у суду). – Изведено 5 пута.

ЛИТ: А-м, У суботу је приказана оперета „Разведена жена“, Застава, 25. XI 1913; А-м, Представе Српског народног позоришта, Невен, Суботица, 1913, бр. 23, с. 2; А-м, Operett-premiere, Délbácska, 13. V 1923.

В. П.

РАЗВОД НА МАЂАРСКИ НАЧИН (Most majo elválik) – комедија у 3 чина. Написао: Ласло Таби. Прво извођење у Будимпешти, 1964, у нашој земљи 15. XII 1964. у НП у Суботици.

Прво извођење у СНП 27. II 1968. у НСаду. Превео: Иван Ивањи. – Рд. М. Вираг, к. г., сц. М. Лесковац, к, С. Јатић, музички сарадник Д. Стулар; Р. Којадиновић (Петер), Р. Улмански (Марта), Добрила Шокица   (Мама), Д. Јанковић (Крен), К. Мартинов (Жужа), Ф. Тапавички (Др Ковач), М. Милићевић (Домар). – Изведено 13 пута, глед. 2125.

БИБЛ: Ласло Таби, Развод на мађарски начин, комедија у три чина, прев. Иван Ивањи, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1529.

ЛИТ: Ј. Дамњановић, „Развод на мађарски начин“, Политика експрес, 2. II 1968; А-м, Главну улогу игра публика, Дневник, 26. II 1968; М. Кујунџић, Није актуелно, Дневник, 29. II 1968; Л. Геролд, Most majo elválik, Magyar Szó, 29. II 1968; Ј. Дамњановић, „Развод“ – за публику, Политика експрес, 1. III 1968; М. Харпањ, Две позоришне представе, Индекс, 12. III 1968; П. Поповић, Голицање проблема, Борба, 16. III 1968; А-м, Комедија „Развод на мађарски начин“, Сцена, 1968, бр. 2, с. 220.

Ј. М.

РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА – сценска карактеристика у 4 слике. Написао: Александар Поповић. Прво извођење у „Атељеу 212“ у Бдгу, 13. II 1967.

Прво извођење у СНП 12. III 1968. у НСаду. – Рд. З. Шотра, к. г., сц. П. Пашић, к. г., к. С. Јатић, музички сарадник Д. Стулар; Ђ. Јелисић, к. г. (Бора Шнајдер), В. Матић (Селимир), П. Петковић (Пикља Ширгић), А. Хрњаковић, к. г. (Витомир Камбасковић), Т. Плескоњић (Шпира Клонфер), А. Горанић (Милоје), М. Бањац (Лина, рођена Перекитка), А. Веснић (Розика), Д. Синовчић-Брковић (Гоца), Ф. Тапавички (Милисав, милиционар), В. Кравец (Милисављевић, милиционар), М. Шијачки-Булатовић (Жена). – Изведено 14 пута, глед. 4094.

БИБЛ: Александар Поповић, Развојни пут Боре Шнајдера, сценска карактеристика у 4 слике, НСад 1967.

ЛИТ: А-м, Ђорђе Јелисић о „Бори Шнајдеру“. Боље од Плеше, Дневник, 12. III 1968; М. Кујунџић, Распарани шавови, Дневник, 14. III 1968.

М. Р.

РАЗУМЕНИЋ-КОТРОШАН Милена в. КОТРОШАН-РАЗУМЕНИЋ Милена

РАЈ НА ЗЕМЉИ (Der Garten Eden) – комедија у 4 чина. Написали: Рудолф Бернауер и Рудолф Естерајхер. Прво извођење у Бечу, 1926, у нашој земљи 20. IX 1927. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у Н-Оп 23. XI 1929. у Осијеку. Превео: Ђуро Гавела. Подела узета са плаката представе одржане 22. X 1931. у НСаду. – Рд. З. Вуксан-Барловић; А. Аћимовић (Мадам Сис), И. Танхофер (Тили Хазелбергер), Р. Кранчевићка (Аранка), Ј. Вујићка (Лота), М. Михлова (Ида), Л. Јовановићка (Рота), Е. Петровић (Хорвиц), Т. Михољчан (Инспицијент), В. Веселиновић (Редарствени комесар), П. Кокотовић (Глесинг), Д. Кранчевић (Гроф Лунт), Ј. Ракуша (Гроф Лајнинген), М. Аћимовић (Каулсдорф), Ј. Мартинчевић (Герхард Вернеке), Т. Стојковић (Херберт Вернеке), И. Веселиновићка (Матилда), И. Ракарић (Кнез Еберсмарк), А. Алигер (Роазио), И. Лајтнер (Maître d’hotel), М. Ајваз (Георг). – Изведено 12 пута.

ЛИТ: А-м, Новосадско-осјечко позориште у Суботици, Југословенски дневник, 1930, бр. 131, с. 5, бр. 133, с. 5; Др Г., „Рај на земљи“, Нови Сад, 1931, бр. 44, с. 3; А-м, „Рај на земљи“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1932, бр. 22, с. 3.

В. В.

РАЈИЋ Бранко – преводилац, члан ДСНП. На Главној скупштини Друштва за СНП 18. VIII 1867. изабран је за почасног члана ДСНП. СНП је извело његове преводе: Луција Дидијерова Л. Батија и А. Жем-Сина 1867, У сну и на јави Т. Баријера и А. Жем-Сина 1876. и Седи с миром Т. Вела 1876.

РАЈИЋ Јован – књижевник, преводилац и позоришни дилетант (Осек/Осијек, 2/14. IX 1806 – Темишвар, 27. IX 1856). Отац Стефан, свештеник и учитељ „доњоосечке младежи“, мати Марта. Гимназију је похађао у НСаду, а завршио у Пешти, где је студирао прво технику, а потом право. По завршетку студија, у НСаду је код Магистрата регистровао своју адвокатску канцеларију и бавио се адвокатуром са запаженим успехом. Градска скупштина га је изабрала за заменика градског фишкала, без плате, па му је та функција више служила за лични престиж. Посредством колега из Србије 1841. прешао је у Бгд за професора права у тамошњем Лицеју и постао секретар, убрзо и начелник, у Попечитељству правосудија (Министарству правде), а 11/23. VI 1842. изабран је за редовног члана Друштва српске словесности. Исте г., после пада Обреновића и доласком на престо кнеза Александра Карађорђевића, изгубио је своје менторе у власти и одлучио је да се врати у НСад. Од Намесничког већа Угарске добио је 1843. поновну дозволу за адвокатуру (stallum agendi) и наставио своју праксу. У време Буне (1848), кад је створен искључиво српски Магистрат у НСаду, због свог помирљивијег става према учешћу и Мађара у градској власти дошао је у сукоб са колегама Александром Костићем и Радивојем Стратимировићем, који су водили ову акцију. Иначе се у то време држао на линији политике патријарха Јосифа Рајачића и по његовом налогу обављао је разне мисије. После Буне царски високи комесар Исидор Николић Србоградски поставио га је за секретара Бачке жупаније у Сомбору, одакле је премештен за секретара Земаљског суда Војводине у Темишвару (Serbisch-banater oberlandes Gericht). Био је човек од пера и сарађивао је у тадашњим листовима, бавећи се посебно школ­ским проблемима. Јављао се у „Сербском летопису“, Павловићевим листовима у Пешти, „Бачкој вили“, као и бечком књижевном „Телеграфу“. Са младим писцима и правницима Лазом Лазаревићем и Ђорђем Димитријевићем чинио је малу књижевну групу. Састављали су дилетантске групе за позоришне представе, а спремали су се 1834. и да покрену књижевни лист под именом „Србљин“, али нису добили дозволу. Р. је писао песме, оде, епске саставе, а и преводио је књижевне радове са немачког језика; превео је Гетеово дело Страданија младог Вертера (НСад 1844) – према речима М. Тривунца: „И поред архаичности свога језика, дао је превод који је у многом погледу бољи но што су преводи некојих доцнијих Гетеових преводилаца“. Као угледан културни посленик налазио се међу оснивачима Српске читаонице у НСаду; са Радивојем Стратимировићем и Теодором Мандићем сачинио је Статут друштва и са потребном документацијом затражио одобрење за рад од Намесничког већа Угарске. На оснивачкој скупштини 23. IX 1845. изабран је за привременог председника Српске читаонице, где је допринео атмосфери наклоности према позоришту, што је 15. г. резултирало оснивањем СНП под окриљем Читаонице.

ЛИТ: Б. Миљковић, Друштво српске словесности – чланци и прилози о српској књижевности прве половине XIX века, НСад 1914, с. 18-81; В. Стајић, Новосадске биографије I-VI, НСад 1936-1956, књ. IV, с. 252-254; М. Кићовић, Стерија и Вук Караџић, Бгд 1956, с. 297-351.

В. В.

РАЈИЋ Љубомир – преводилац. Његов превод комада Дани нашега живота Леонида Андрејева изведен је у СНП 1931.