ПОСЕТА СТАРЕ ДАМЕ (Der Besuch der alten Dame) – трагична комедија у 3 чина. Написао: Фридрих Диренмат. Прво извођење у Цириху, 1955, у нашој земљи 11. I 1958. у Местном гледалишчу у Љубљани.

Прво извођење у СНП 17. X 1972. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. К. Дејмек, сц. и к. И. Заборовска, к. г., пом. рд. Б. Ковачевић; Љ. Раваси (Клара), Т. Јовановић (Мужеви), С. Ђорђевић (Боби), П. Петковић (Коби), Р. Којадиновић (Лоби), М. Лончар (Алфред), Добрила Шокица (Алфредова жена), И. Сувачар (Алфредова кћи), А. Ђорђевић (Алфредов син), Ф. Живни (Председник општине), С. Гардиновачки (Жупник), В. Љубичић (Професор), В. Матић (Лекар), И. Хајтл (Шеф полиције), В. Стојановић (Сликар), М. Милићевић (Први грађанин), Т. Плескоњић (Други грађанин), Д. Колесар (Трећи грађанин), Драгиша Шокица (Четврти грађанин), Д. Синовчић-Брковић (Прва грађанка), А. Веснић (Друга грађанка), З. Ђуришић (Трећа грађанка), В. Милошевић (Четврта грађанка), Т. Кнежевић (Шеф станице, Први новинар), Ф. Тапавички (Кондуктер, Други новинар), М. Петковић (Извршитељ, Радио-репортер), Т. Киш (Сниматељ), М. Граховац (Тоби), В. Мацут (Роби). – Изведено 23 пута, глед. 9012.

БИБЛ: Фридрих Диренмат, Посета старе даме, прев. Драгослав Андрић, Бгд 1969.

ЛИТ: М. Кујунџић, О одабраном и натуреном животу, Дневник, 19. X 1972; С. Божовић, Трагична комедија друштвеног зла, Вечерње новости, 19. X 1972; П. Мирковић, Буран аплауз „Старој дами“, Политика експрес, 19. X 1972.

В. В.

ПОСЛАНИЧКИ АТАШЕ (Attaché d’Ambassade) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Анри Мејак. Прво извођење у Паризу, 12. X 1861, у нашој земљи 18. I 1866. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 8. III 1870. у НСаду. Превео с немачког: Манојло Хрваћанин-Србендић. Подела узета са плаката представе одржане 6. IV 1870. у Сомбору. – П. Маринковић (Барон Скарпа), Ј. Маринковићка (Лујза), С. Максимовићка (Бароница Мадлена Палмерка), Д. Ружић (Гроф Пракс), Н. Недељковић (Лисијен де Мере), Н. Зорић (Д’Естиљак), С. Анђелић (Фрондвиљ), Л. Лугумерски (Де Рамзеј), М. Суботић (Фиг), М. Србендић (Мазереј), К. Хаџић (Карло). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 9. I 1886. у НСаду. – П. Добриновић (Гроф Скарпа), М. Максимовићева (Лујза), С. Вујићка (Бароница Мадлена Палмерка), Д. Ружић (Гроф Пракс), С. Ђурђевић (Лисјен де Мере), К. Васиљевић (Д’Естилак), М. Марковић (Фрондвиљ), В. Димитријевић (Де Рамзеј), А. Милојевић (Фиг), А. Десимировић (Мазереј), Н. Петровић (Карло). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: -ша, 9. 1. „Посланички аташе“, шаљива игра у 3 чина од Хенриха Мелака, превео М. Х. С., Застава, 1886, бр. 6, с. 2-3; М. С-ћ, „Посланички аташе“, шаљива игра у три чина, од Хенриха Мељака, превео М. Х. С., Браник, 1886, бр. 4, с. 3; А-м, „Посланички аташе“ у новој подели, Наше доба, НСад, 1886, бр. 7, с. 3; М. Ш. М., „Посланички аташе“, шаљива игра у 3 чина од Хенрија Мелака, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91.

В. В.

ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА (Hochzeitsreise) – шаљива игра у два чина. Написао: Родерих Бенедикс. Прво извођење у Келну, 1859, у нашој земљи 11. XII 1872. у ХНК Згб (под насловом Свадбено путовање).

Прво извођење у СНП 2. VI 1876. у НСаду. Превео: Филип Оберкнежевић. – Рд. А. Хаџић; Д. Ружић (Ото Ламберт), И. Сајевићка (Антонија), П. Добриновић (Едмунд), А. Лукић (Ханеншпорн), Љ. Зорићева (Густл). –Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, После венчања, Позориште, НСад, 1876, бр. 31, с. 123.

Л. Д.

ПОСЛЕ ИГРАНКЕ – шаљива игра у 1 радњи. Написао: А. Дике. Прво извођење у нашој земљи 18. IX 1874. у НП Бгд.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 31. IV 1964. у НСаду (под насловом После поноћи). Посрбио: Лаза Телечки. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 7 пута.

Прво извођење у СНП 12. IV 1877. у НСаду. Превео: Манојло Хрваћанин-Србендић. Подела узета са плаката представе одржане 25. X 1877. у Вршцу (са једночинкама Гушче буковачко и Пола вина пола воде). – М. Рајковићка (Хенријета Димонтова), С. Рајковић (Кодберг), xxx (Један глас). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 24. X 1905. у Осијеку (са једночинком Мишел Перен). – Рд. Д. Спасић; Т. Лукићка (Хенријета Димонтова), П. Добриновић (Кодберг), xxx (Глас споља). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), „После игранке“, Позориште, НСад, 1877, бр. 28, с. 110; А-м, „После игранке“, шаљива игра у 1 чину од Дикеа, Браник, 1901, бр. 153, с. 3.

В. В.

ПОСЛЕ ПИЈАНКЕ – шаљива игра у 1 радњи. Аутор и праизведба: непознати.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. X 1868. у НСаду. Посрбио: Лаза Телечки. Подела узета са плаката представе одржане 1. VII 1871. у Вршцу. – П. Брани (Звекан), Ј. Поповићева (Стаза), Ђ. Соколовић (Чепић), Д. Ружић (Букван), Н. Рашић (Софроније), Г. Песић (Шерет). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: Ф. О(беркнежевић), Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 7, с. 139-143.

В. В.

ПОСЛЕ ПОНОЋИ в. ПОСЛЕ ИГРАНКЕ

ПОСЛЕДЊА ВОЉА – шаљива игра у 3 чина. Написао: Коста Ристић (Милан Савић).

Праизвођење у СНП 26. I 1879. у НСаду. – М. Рајковићка (Милица Симићка), Ј. Поповићева (Глишићка), Л. Хаџићева (Мара), С. Рајковић (Марко Симић), А. Лукић (Бранко Павловић), Д. Ружић (Стојан Стојић), П. Добриновић (Звездан Љубић), Ђ. Јовановић (Судац), Љ. Зорићева (Пава), М. Рајчевић (Слуга). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: С. Ј. Ј., „Последња воља“, Позориште, НСад, 1879, бр. 19, с. 74-75; К. Р., „Последња воља“, шаљива игра у 3 чина од Косте Ристића, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286; С. Савковић, А. Хаџић, М. Димитријевић, „Последња воља“, шаљива игра у три радње од К. Ристића, ЛМС, 1882, књ. 131, с. 137, књ. 132, с. 131.

В. В.

ПОСЛЕДЊА ДЕСПОТИЦА СМЕДЕРЕВСКА – драма у 5 радњи. Написао: Лаза Телечки.

Праизвођење у СНП 2. VI 1867. у Вршцу. – М. Гргурова (Јелена), Л. Телечки (Стеван), Д. Ружић (Гргур), Н. Недељковић (Михајло Абоговић), Н. Зорић (Дмитар Јакшић), Ђ. Пелеш (Божић), К. Хаџић (Дриновић), А. Савић (Твртковић, Осман-паша), П. Маринковић (Стеван Бранковић), С. Андријевић (Шишман), М. Станишић (Махомет), М. Бошњаковић (Сајид-паша). – Изведено 3 пута.

БИБЛ: Лаза Телечки, Последња деспотица смедеревска, НСад 1866.

В. В.

ПОСЛЕДЊЕ ЉУБАВНО ПИСМО (Les pattes de mouche) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Викторијен Сарду. Прво извођење у Паризу, 15. I 1860, у нашој земљи 2. III 1867. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 9. IV 1877. у НСаду. Превела: Милева Ст. Новаковић. – Д. Ружић (Проспер Блок), С. Рајковић, к. г. (Фан де Хофен), М. Рајковићка, к. г. (Клариса), Л. Хаџићева (Марта), И. Сајевићка (Сузана), А. Сајевић (Тирион), Ј. Поповићева (Колумба), М. Бошковић (Павле), Н. Рашић (Бусоније), Б. Хаџићева (Соланжа), Љ. Зорићева (Клаудина), Ј. Бунић (Баптиста), В. Јуришић (Хенрик). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 10. I 1895. у Панчеву. – Рд. П. Добриновић; Д. Спасић (Проспер Блок), А. Лукић (Фан дер Хофен), С. Бакаловићка (Клариса), З. Ђуришићева (Марта), Т. Лукићка (Сузана), П. Добриновић (Тирион), М. Тодосићка (Колумба), С. Стефановић (Павле), Ј. Душановић (Бусоније), Д. Васиљевићка (Соланжа), Д. Туцаковићева (Клаудина), Ј. Жикић (Баптиста), Т. Илић (Хенрик). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), „Последње љубавно писмо“, Позориште, НСад 1877, бр. 12, с. 47; -а, „Последње љубавно писмо“, Позориште, НСад 1877, бр. 35, с. 139; К. Р., „Последње љубавно писмо“, Позориште, НСад 1879, бр. 15, с. 59; Ј. Грчић, „Последње љубавно писмо“ од Викторијена Сардуа, Браник, 1895, бр. 39, с. 1; М. С(ави)ћ, Последње љубавно писмо, Позориште, 1895, бр. 31, с. 123; Ј. Грчић, Сарду у нас, Браник, 1908, бр. 246, с. 1.

В. В.

ПОСЛЕДЊИ ВАЛЦЕР (Der letzte Walzer) – оперета у 3 чина. Музика: Оскар Штраус. Текст: Јулиус Брамер и Алфред Гринвалд. Прво извођење у Бечу, 1920.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 11. VIII 1926. Превео: Радослав Веснић. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ј. Рајхенић-Раха; Д. Кранчевић (Красински), К. Клеменчић (Башмачкин), Дарја (Настасја), М. Краљ (Вера Јелисавета), Морисова (Анушка), К. Муравцева (Ханушка), Б. Катићка (Петрушка), Н. Замфировићева (Бабушка), М. Живановић (Кнез Павле), И. Хорак (Гроф Сарасов), Љ. Стојчевић (Камински), Г. Миковић (Свицински), Јаковљевић (Лабински), П. Кокотовић (Орсински), Б. Врачаревић (Ађутант), М. Вебле (Јарошкин), М. Грујићева (Шошот), А. Трегубова (Лоло), Феменова (Силвет), Л. Лазаревић (Владек). – Изведено 11 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Последњи валцер“, Застава, 13. VIII 1926; А-м, Az utolsó Keringo, Delbácska, 13. VIII 1926; A. Miklautz, „Letzter Walzer“ von Oskar Strauss, Deutsches Volksblatt, 14. VIII 1926.

В. П.