ПОСЛЕДЊИ ВАЛЦЕР (Der letzte Walzer) – оперета у 3 чина. Музика: Оскар Штраус. Текст: Јулиус Брамер и Алфред Гринвалд. Прво извођење у Бечу, 1920.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 11. VIII 1926. Превео: Радослав Веснић. – Рд. Д. Кранчевић, дир. Ј. Рајхенић-Раха; Д. Кранчевић (Красински), К. Клеменчић (Башмачкин), Дарја (Настасја), М. Краљ (Вера Јелисавета), Морисова (Анушка), К. Муравцева (Ханушка), Б. Катићка (Петрушка), Н. Замфировићева (Бабушка), М. Живановић (Кнез Павле), И. Хорак (Гроф Сарасов), Љ. Стојчевић (Камински), Г. Миковић (Свицински), Јаковљевић (Лабински), П. Кокотовић (Орсински), Б. Врачаревић (Ађутант), М. Вебле (Јарошкин), М. Грујићева (Шошот), А. Трегубова (Лоло), Феменова (Силвет), Л. Лазаревић (Владек). – Изведено 11 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Последњи валцер“, Застава, 13. VIII 1926; А-м, Az utolsó Keringo, Delbácska, 13. VIII 1926; A. Miklautz, „Letzter Walzer“ von Oskar Strauss, Deutsches Volksblatt, 14. VIII 1926.

В. П.