ПАРМА Виктор – словеначки композитор (Трст, 20. II 1858 – Марибор, 25. XII 1924). Упоредо је студирао права и композицију у Бечу. По завршетку студија најпре је у својству службеника правне струке и владиног саветника службовао у разним местима, а после Првог светског рата постао је диригент СНГ у Марибору. Био је оснивач и уредник зборника „Струна“, у којем је објављивао дела домаћих композитора прерађена за салонски оркестар. Написао је 5 опера: Urh, grof Celjski, Ksenija, Stara pesem, Zlatorog и Pavliha (коју је после смрти аутора довршио хрватски композитор Иво Мухвић) и 4 оперете: Caričine amazonke, Nečak, Venerin hram и Zaročnik v škripcih. Сем тога, писао је сценску музику, баладе, соло-песме, полке, валцере и корачнице. Иако широког образовања и бујне маште, није се могао отети утицају италијанских узора; једини је од словеначких композитора који се приближио веризму. Захваљујући високом степену техничке спремности, дела су му веома ефектно инструментирана. Његова музика је изразито мелодична и приступачна

тако да је освојио најшире редове позоришне публике. Мада је по карактеру слична музици Ивана Зајца, она ни издалека није у Словенији значила оно што је Зајчева музика значила у Хрватској. Међу његовим делима највише успеха имала је опера Златорог. У СНП је извођена његова опера Ксенија.

М. Х.

ПАРНИЦА (Der Proceß) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Родерих Бенедикс. Прво извођење у Лајпцигу око 1860.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 24. I 1866. у Сомбору.
Превео и прерадио: Ђорђе Максимовић. Подела узета са плаката представе одржане 9. XI 1867. у Бгду (са једночинком Боље је умети него имати). – Д. Ружић (Кнежевић), Л. Телечки (Бркић), М. Станишић (Др Прималовић), Н. Зорић (Глиша), К. Хаџић (Пандур), М. Бошњаковић (Ноћни стражар). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 25, с. 597; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 32, с. 766.

В. В.

ПАРО Георгиј – редитељ (Чачак,  12. IV 1934 – Загреб, 4. V 2018). Основну школу и гимназију завршио је у Карловцу, а студије филозофије и англистике на Филозофском факултету 1961, а потом и позоришну режију на Академији драмске умјетности 1965. у Згбу. Током студија је радио као асистент редитеља и редитељ на Радио-Згбу (1956/57) и као драматург у „Зора- филму“ (1957-1959). У ХНК у Згбу био је стални редитељ од 1959. до 1972. и од 1984. до 1986, док је у сезони 1962/63. био в. д. директора Драме а од 1992. до 2002. управник. Као драматург у загребачкој „Комедији“ радио је од 1976. до 1984. Од 1966. режирао је и предавао на универзитетима у САД (Kansas University, University of California Santa Barbara и University of California San Diego, Pomona College Clareont), а од 1986. до пензионисања, 2004, предавао је као редован професор на Академији драмске умјетности у Згбу. Од 1987. је био уметнички саветник „Јадран-филма“ у Згбу. Током каријере био је уметнички директор и селектор Дубровачког љетног фестивала и Стеријиног позорја. Режирао је више од 150 представа у Хрватској (Карловац, Згб, Дубровник, Сплит, Осијек, Ријека), а поставио је преко осамдесет представа у позориштима широм Југославије и у иностранству (пособно у САД). Запажен је по иновативним интерпретацијама Крлежиних драма (У агонији, Маскерата, Господа Глембајеви), те драматизацијама и адаптацијама других Крлежиних текстова (Банкет у Блитви, Заставе, Повратак Филипа Латиновића, Ратни дневници). За сцену је адаптирао, драматизовао и приредио многе драме које је и режирао. Постављао је дела како класичних тако и савремених писаца. Режирао је више тв-драма и филмова. Сарађивао је у многим домаћим и иностраним листовима и часописима. За редитељски рад награђен је Наградом града Згба 1959, Стеријином наградом 1969. и 1971, Наградом МЕСС 1972, Назоровом наградом 1973,  Наградом за животно дело „Владимир Назор“ 2007, Наградом „Д. Дујшин” и Наградом Хрватског друштва драмских уметника за уметничко деловање 2009. У СНП режирао драму На дну.

БИБЛ: Ново поглавље у игрању Стерије, Позориште, НСад, 1974, бр. 9, с. 3; Из праксе, Згб 1981, Made in USA, Згб 1990; Theatralia disjecta, Згб 1995; Разговор с Милетићем, Згб 1999; Поспремање, Згб 2010.

ЛИТ: Д. Статкић, Георгиј Паро, Поља, фебруар 1973, бр. 168, с. 13; Ј. Зивлак, Георгиј Паро, Поља, мај 1975, бр. 195, с. 26-27; А-м, Георгиј Паро, у: Г. Паро, Из праксе, Згб 1981; В. Крчмар, Драматизације у времену, НСад 2008, с. 16, 38, 50, 74, 76, 80, 106, 177, 268, 288.

М. Л.

ПАРОШКИ – глумац. Члан НП у НСаду био је у сезони 1925/26.

УЛОГЕ: Капелан (Пожар страсти), Виконт Џајклем (Госпођа са сунцокретом), Милић Шереметовић, Друга маска (Максим Црнојевић).

ПАРТИЈА ПИКЕТА (Une partie de piquet) – шаљива игра у 1 чину. Написали: Нарсис Фурније и Анри-Орас Меје. Прво извођење у Паризу, 1854, у нашој земљи 27. XII 1866. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП неутврђеног датума 1870. у Панчеву. Са немачког превода превео: Филип Оберкнежевић. Подела узета са  плаката представе одржане 8. I 1872. у НСаду (са једночинком Школски надзорник). – Д. Ружић (Рошферије), Н. Недељковић (Анатол), П. Брани (Мерсије), К. Савићева (Ружа). – Изведено 17 пута.

ЛИТ: Ј., Српско народно позориште, Застава, 1872, бр. 6, с. 3; -СТ-, Партија пикета, Позориште, НСад, 1891, бр. 21, с. 86-87; -Ст-, „Партија пикета“, шаљива игра у 1 чину од Фурнијера и Мејера, Браник, 1891, бр. 138, с. 4; Ј. Храниловић, „Партија пикета“, игра у 1 чину, по Фурнијеру и Мејеру, превео Ф. Оберкнежевић, Јавор, 1892, бр. 7, с. 104-107; А-м, У среду, 16. фебруара, гледали смо француску шаљиву игру: „Партија пикета“, Застава, 19. II 1900.

В. В.

ПАРТЉИЧ Тоне – писац, драматург (Марибор, 5. VIII 1940 – ). Похађао је основну школу у родном граду. Школовање је наставио у средњој школи у Марибору, а након завршетка 1960. упућен је у општину Радље да ради као наставник. Дипломирао је 1965. Педагошку академију у Марибору. Као драматург радио је од 1971. у СНГ у Љубљани, а 1987. постао је уметнички директор. Бавио се и политиком, дванаест г. је био члан Народне скупштине Републике Словеније. Писао је приповетке, романе, кратке приче, новеле, а објавио је неколико збирки духовитих и сатиричних текстова и књига за децу. Писао је телевизијске и радио драме, серије и филмске сценарије. Његова дела су прожета сатиром и хумором, а често и сарказмом.  Драме често имају аутобиографске елементе, као и теме из народноослободилачког рата. Његове комедије највише су игране у словеначким позориштима: Риба на плићаку, Нека пева ћук, Толмун и Келмен, А штуке, нема, О, не, само штуке не, Очерупајте јастреба, За кога још да се молим, До виђења над звездама, Мој тата социјалистички кулак, Секретар за хумор. У СНП је 1984. изведена његова комедија Мој тата социјалистички кулак. Написао је сценариј за филмове Удовиштво Каролине Жашлер и Мој тата социјалистички кулак, оба je режиrao Матјаж Клопчич. Добитник је више  награда: Прешернова награда за сатиричну комедију 1980, Левстикова награда 1982, Гриумова награда за комедију Мој тата социјалистички кулак 1984, Глазерјева награда за животно дело 2006, Прешернова награда 2016.
БИБЛ: Ne glej za pticami, Mladinska knjiga (МК), Ljubljana 1967; Jalovost, MK Ljubljana 1971,  Volk na madridskih ulicah; Založba Obzorja (ZO) Maribor 1974; Hotel sem prijeti sonce, Мladinske črtice, Ljubljana 1981; Nasvidenje nad zvezdam, MK Ljubljana 1981; Pepsi ali provincialni don Juan, Založba Borec, Ljubljana 1986; Kulturne humoreske, prosim, Prešernova družba, Ljubljana1988; Slišal sem, kako trava rase, Мladinske črtice, Ljubljana 1990; Prelesti, prelesti, MK, Ljubljana 1990; Mala, Prešernova družba, Ljubljana 1992; Gool, gool, Liberalna demokracija Slovenije 1992; Pri Mariji Snežni zvoni, ZO Maribor 1994; Starec za plotom, ZO, Maribor 1996; Dupleška mornarica, Založba Pisanica, Ljubljana 1996; Samo roko daj, Založba Pisanica, Ljubljana 1997; Pisatelj v parlamentu, Založba Pisanica, Ljubljana 1998; Maša in Tjaša, Prešernova družba, Ljubljana 1999; Usodna privlačnost, Založba Pisanica, Ljubljana 2001; Golaž, reka in mostovi, Založba Pisanica, Ljubljana 2003; Grob pri Mariji Snežni, Založba Pisanica, Ljubljana 2006; General; deset črtic o Rudolfu Maistru, Založba Karantanija 2006; Hvala vam, bogovi, za te blodnje,  Založba Litera 2010; Pasja ulica, Založba Litera 2013.
ЛИТ: Велики словеначки биографски лексикон, Младинска књига, Љубљана 2008.

М. Л.

ПАСАРИЋ Иво – преводилац. Његов превод Гогољевог Ревизора игран је у Н-Оп 1928.

ПАСИОН – слободна балетска реализација на музику Рудолфа Бручија Симфонија Леста.

Праизвођење у СНП 12. XII 1969. (са једночиним балетима Жар птица и Агостино). – Рд. и к-граф Б. Тонин, дир. И. Топлак, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; Е. Марјаш-Брзић, Б. Тонин, В. Абад, Ж. Л. Фонтаназ, Д. Моцић, Р. Вучић и мушки ансамбл. – Изведено 17 пута, глед. 7625.

ЛИТ: А. Вачић, Новосадски балет припрема се да шокира публику, Вечерње новости, 4. XII 1969; В. М(иросављевић), Нови балетски израз, Дневник, 12. XII 1969; Д. Гајер, Модеран балет са секси-костимима, Политика експрес, 12. XII 1969; Б. Рушкуц, Уместо аплауза, Дневник, 14. XII 1969; И. Рацков, Гостовање Балета СНП-а из Новог Сада, Руковет, Суботица, 1970, св. 1-2, с. 147-148.

Љ. М.

ПАСКВЕЛИЈА – драма у 2 дела. Написао: Живко Чинго. Драматизација: Љубиша Георгиевски.

Праизвођење у СНП 9. X 1979. у НСаду. – Рд. Љ. Георгиевски, к. г., сц. В. Маренић, к. г., к. М. Марковић, к. г., вајар А. Кузмановић, к. г, сликар М. Николић, к. г.; М. Петковић (Тацко), М. Краљев (Климо), И. Хајтл (Аргил), М. Остојић, Љ. Јовић (Евдокија), Т. Јовановић (Блаже), Р. Виги (Агатја), В. Животић (Фром), Д. Куцуловић (Мороска), В. Каћански (Пумпалоски), В. Стојановић, Ф. Тапавички (Поп Антим), М. Шмит (Вецале), С. Јосић (Иванка), З. Кримшамхалов (Вецаноска), М. Петровић (Кирил), В. Милошевић (Киша), В. Матић (Спиро), М. Шијачки-Булатовић (Собакоска), В. Скакун (Родна), С. Ђорђевић (Кулмо), И. Сувачар (Арна), Д. Синовчић-Брковић (Врачара), Т. Кнежевић, Р. Кнежевић, А. Ђорђевић (Стражари). – Изведено 25 пута, глед. 5774.

БИБЛ: Живко Чинго, Пасквелија, драматизација: Љубиша Георгиевски, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 2021.

ЛИТ: В. Мићуновић, Премијера Чингове „Пасквелије“, Политика, 11. X 1979; Д. Николић, Црвене зоре пасквелске, Дневник, 11. X 1979; Б. Свилокос, Време синтезе, Глас омладине, НСад, 19. X 1979; С. Бабић, Магични преображај новеле, Дневник, 13. XII 1979.

Ј. М.

ПАСТОРАК – пучки игроказ с певањем у 4 чина. Написао: Јосип Еуген Томић. Прво извођење 19. XII 1893. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 30. XII 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Марко), М. Матејић (Никола), Ј. Душановић (Ђукан), М. Марковићка (Аница), М. Марковић (Божо), К. Виловчевица (Ката), Д. Матејићка (Марица), А. Стојановић (Мато), С. Лијанка (Иван), Д. Спасићка (Лукра), Д. Васиљевићка (Ружа), М. Козловићева (Стана), Д. Николићка (Јелица), Ђ. Бакаловић (Први странац), Ђ. Маџарић (Други странац), В. Виловац (Трећи странац), С. Стефановић (Бариша), К. Васиљевић (Дед Мишо), Д. Спасић (Први већник), Р. Спиридоновић (Други већник), М. Стојковић (Трећи већник), П. Добриновић (Предстојник), М. Николић (Опћински биљежник), Д. Кранчевић (Судски изасланик), Ј. Стојановићка (Лицитарка). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Јосип Еуген Томић, Пасторак, Згб 1892.

ЛИТ: А-м, У недељу 26. марта приказана је позоришна игра „Пасторак“, Слога, Сомбор, 1906, бр. 14, с. 14; (Ј.) Г(рчић), „Пасторак“, позоришна игра из народног живота, с певањем, у четири чина, написао Јосип Еуген Томић, Браник, 1908, бр. 33, с. 3.

В. В.